Mada je više nego izvesno da će većina u Bundestagu odbaciti predlog o povlačenju priznanja Kosova, važno je što će se to pitanje naći na dnevnom redu u vreme kad se Srbiji preti francusko-nemačkim planom i što će se u parlamentu najveće države EU čuti argumenti mislećih ljudi zašto Kosovo nije i ne može biti država.
Poslanici opozicione Alternative za Nemačku (AFD) u Bundestagu podneli su zahtev u kojem traže da Berlin povuče priznanje Kosova.
„Lažna država Kosovo je propala – odvojena posle protivpravne agresije NATO-a protiv SR Jugoslavije (1999) i uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine bez sprovedenog referenduma, uz tolerisanje proterivanja stotina hiljada Srba, Jevreja i drugih nealbanaca i nepoštovanje volje srpske manjine na severnom Kosovu. Kosovo ne samo da je najsiromašnija ‘država’ zapadnog Balkana, već je i druga najsiromašnija ‘država’ Evrope, posle Moldavije“, navode poslanici u zahtevu.
Misleći ljudi protiv francusko-nemačkog predloga
Stručnjak za Nemačku iz Instituta za političke studije dr Dušan Dostanić kaže za Sputnjik da će rasprava o predlogu za povlačenjem priznanja Kosova biti na dnevnom redu Bundestaga za oko dve nedelje.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Više je nego izvesno da će većina poslanika nemačkog parlamenta glasati protiv, ali to nije od bitnog značaja. U ovom trenutku bitno je da se u Bundestagu čuju drugačija mišljenja i argumenti zašto Kosovo ne može biti država, dodaje Dostanić.
Osim toga, u vreme kad se maše francusko-nemačkim predlogom, posebno značajno je da se i kod nas u Srbiji čuju argumenti iz inostranstva koji govore da je neprihvatljiv bilo kakav oblik priznavanja Kosova.
„Za nas je od posebnog značaja da se ne može ovde govoriti o francusko-nemačkom predlogu u vreme kad je već i mislećim ljudima na Zapadu postalo jasno da Kosovo nije država i da ne može ni biti. U podnesku AFD-a vidite čvrste argumente koji se ne mogu tek tako otpisati“.
Kosovo nesposobno za samostalnost i bezbednosna pretnja celoj Evropi
A ti argumenti govore, pre svega o ekonomskom statusu na Kosovu i da više od deset godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti ta tvorevina nije sposobna za nekakav samostalan život. Drugo, vidi se da po glavi stanovnika najveći broj evropskih džihadista dolazi upravo sa Kosova, tako da insistiranje na samostalnosti i državnosti Kosova predstavlja bezbednosnu pretnju u centru Evrope.
Postalo je jasno da se na Kosovu ne rešava pitanje mira i stabilnosti, da od mira i stabilnosti neće biti ništa jer je jasno da Albanci planiraju stvaranje tzv. velike Albanije koja bi uključivala ne samo Albaniju i Kosovo, već i delove Severne Makedonije i Crne Gore kao i jug Srbije, smatra Dostanić.
Ključno pitanje za nas svakako je položaj srpskog naroda i svetinja na Kosovu i Metohiji, gde je AFD ukazala na stalne incidente i napade na Srbe na području Kosova i Metohije.
„AFD ukazuje i na neregulisan status imovine, pre svega Srpske pravoslavne crkve, nepoštovanje prava Srba na Kosovu, ukazano je i na broj Srba i nelabanaca koji su nasilno oterani iz svojih kuća za ovo vreme i mislim da su to važni argumenti koji moraju da se čuju. Sada će se po prvi put čuti tokom rasprave u Bundestagu ali mislim da bi bilo mesta i da se ti argumenti češće čuju u Srbiji“.
Stvarna opozicija protiv ratoborne politike Zelenih
Prema Dostaniću, iza predloga stoji čitav poslanički klub ADF-a, u ovom trenutku najjače „stvarno opozicione partije u Nemačkoj“, a ne bi bilo iznenađenje ako bi ga u Bundestagu podržali još neki poslanici, pre svega zastupnici Partije Levice.
Sagovornik Sputnjika smatra da pokretanje inicijative o povlačenju priznanja Kosova u Bundestagu ne bi trebalo dovoditi u vezu sa činjenicom da je u Nemačkoj Ukrajina spoljnopolitičko pitanje svih pitanja i podseća da su iz AFD-a s vremena na vreme postavljana pitanja o Kosovu.
„Na primer, postavljana su pitanja u januaru za vreme događanja na barikadama o položaju srpskog naroda na Kosovu. Tamo postoji jedan senzibilitet za značaj ovog pitanja tako da ga ne bih nužno dovodio na bilo koji način u vezi sa ratom u Ukrajini. Što se tiče rata u Ukrajini, AFD je i tu imala relativno jasan stav. Dakle, oni nisu ratna stranka i sa skepsom gledaju na spoljnu politiku sadašnje nemačke vlade, na ono što smatraju ratobornom politikom, pre svega Zelenih ali i Socijaldemokrata“, zaključio je Dostanić.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Vladimir Sudar (Sputnik)
