Vazdušne bitke u Drugom svetskom ratu bile su nemilosrdne i smrtonosne. Ovo su priče o tri sovjetska letačka asa. Oni su oborili više neprijateljskih aviona nego piloti britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva za vreme Bitke za Britaniju. Samo su najbolji nemački piloti oborili više neprijateljskih aviona.
Ivan Kožedub
Ivan Kožedub je sa 64 oborena aviona bio istovremeno najbolji sovjetski pilot i najuspešniji pilot saveznih snaga u Drugom svetskom ratu.
Međutim, lako se moglo dogoditi da mu prva bitka bude i posednja. Njegov lovac La-5 oštećen je za vreme vazdušnog sukoba sa nemačkim Messerschmittom Bf-109. Na povratku u bazu prijateljska vatra sovjetskih protivazdušnih topova zamalo da ga nije potpuno uništila. Kožedub je ipak uspeo sigurno da sleti.
[adsenseyu1]
Za Ivana Kožeduba bilo je karakteristično to što je uvek pokušavao da sačuva svoj avion. Za vreme rata je nekoliko puta pogođen, ali nikada nije napustio avion i uvek je uspevao oštećenu letelicu sigurno da spusti na aerodrom.
Najbolji sovjetski as je učestvova u 120 vazdušnih bitki, ali retko se izlagao nepotrebnom riziku. Bio je odličan strelac i radije je gađao neprijateljske avione s udaljenosti od 200-300 metara.
Među njegovim žrtvama bile su čuvene „štuke“, tj. bombarderi Junkers Ju-87, bombarderi Heinkel He-111, lovci Focke-Wulf Fw 190, pa čak i jedan od prvih operativnih mlaznih lovaca Messerschmitt Me 262.
Možda zvuči neverovatno, ali u jeku bitke Kožedub je čak bio prisiljen da se brani od američkih pilota. Nakon što je za vreme bitke za Berlin odbio napade nekoliko nemačkih Messerschmitta, naišao je na američke bombardere North American B-25 i njihove prateće lovce koji su greškom mislili da se radi o neprijatelju.
„U koga pucate? U mene?“, prisećao se s negodovanjem Kožedub mnogo godina kasnije. Primoran da se brani, oborio je dva američka lovca P-51 Mustang.
Drugi put, dok je bio u patroli, oborio je nekoliko američkih bombardera Boing B-17 „Leteća tvrđava“ koji nisu reagovali na nekoliko upozorenja nakon što su ušli u vazdušni prostor sovjetske okupacijske zone u Nemačkoj.
Karijera proslavljenog sovjetskog asa nije se završila u Nemačkoj. Pod njegovim rukovodstvom je 324. lovačka vazdušna divizija odnela 239 pobeda u Korejskom ratu (1950.-1953.).
Aleksandar Pokriškin
Sa 59 pobeda Aleksandar Pokriškin se smatra drugim najboljim sovjetskim i savezničkim ratnim pilotom.
Vojnu karijeru je započeo kao avio-mehaničar, ali oduvek je sanjao o letenju. Pokriškin se 39 puta bezuspešno prijavljivao da ga prebace u školu za avijatičara, ali tek je 40. put njegov zahtev konačno odobren.
Pokriškin u vazdušnom ratovanju nije video samo veštinu koju treba naučiti, nego i nauku. On je brižljivo proučavao dnevnike letenja s detaljima o svakoj bitci u kojoj je učestvovala njegova eskadrila. Pokriškin je bio među nekolicinom pilota koji su shvatali da je taktika sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u prvom delu rata bila prilično zastarela i učinio je mnogo za njeno unapređenje.
Aleksandar Pokriškin nije bio neko ko bira lakši put do cilja. Uvek je pokušavao da napadne vodeći avion u neprijateljskoj formaciji, jer je upravo to bilo najteže.
Nemački piloti su se očigledno užasavali susreta s njim. Priča se da su jedni drugima javljali: „Achtung! Achtung! Pokriškin u vazduhu!“
Ana Kožedub, unuka drugog čuvenog pilota, se priseća: „Aleksandar Ivanovič (Pokriškin) nije bio najpopularniji čovek na zabavama, nije bio srdačan kao deda. Bio je Sibirac, dok je ded abio pravi Ukrajinac!…“
[adsenseyu4]
„Ratovali su na različitim bojištima i upoznali su se tek posle rata. Nisu mogli postati prijatelji za vreme rata, a u starosti je to obično još mnogo teže. Tako da, uprkos tome što su se sreli više puta, nikada nisu postali bliski prijatelji“, kaže Ana.
Nikolaj Gulajev
Iako je treći na rang-listi sovjetskih pilota, Nikolaj Gulajev je verovatno najkonstantniji ratni pilot svih vremena. Naime, u svoje prve 42 vazdušne bitke oborio je 42 neprijateljska aviona. Zabeleženo je da je ukupno uništio 57 aviona.
Iako nije poznat kao njegovi savremenici Kožedub i Pokriškin, za njima nije nimalo zaostajao po talentu i umeću borbe.
Njegova prva bitka 1942. godine nije čak bila ni dozvoljena. Kada se nemački avion pojavio u blizini njegovog aerodroma, iskusni piloti su poslati u vazduh. Početnik Gulajev im se bez naređenja priključio i oborio neprijateljski bombarder.
Bio je ukoren zbog nedozvoljenog leta, ali odlikovan i unapređen zbog prve pobede.
Pilot Fjodor Arhipenko, koji je služio s Gulajevom, priseća se: „Bio je izuzetan pilot… Nikada nije paničio i znao je da brzo proceni situaciju… Bio je vrlo hrabar i odlučan, često je dolazio drugima u pomoć i imao je strast pravog lovca.“
Jednom je oborio dva bombardera Junkers Ju-87, a kada mu je nestalo municije, neustrašivo je naleteo na treći. Njegov Jak-1 je počeo da pada, ali Gulajev je uspeo da ga sigurno prizemlji.
(hr.rbth.com)
