Putin započeo projekat izgradnje institucija koje će ga nadmašiti i upravljati po njegovom odlasku
Da li je ruski predsednik Vladimir Putin megaloman? Reakcija komentatora na ogromne promene u ruskoj političkoj mrežu koje je predsednik predložio bila je automatska i potpuno predvidljiva.
Mogli su se videti naslovi poput „Putinovo grabljenje moći“, „Putin lutkarski majstor pokazuje da još uvek ima moć da šokira“ i to uprkos činjenici da Putinovi predlozi rezultiraju premeštanjem vlasti natrag u Dumu, tamo gde i pripada, i da će se dobrovoljno odreći barem dela svoje moći.
[adsenseyu1]
Koliko će moći zadržati ključno je pitanje. Šta god da se upravo dogodilo, transformacija Rusije iz predsedničke republike u parlamentarnu demokratiju nije. Ipak, Putinova odluka da se odrekne dela svoje moći je bez presedana, ali zapadna naracija je toliko uložila u demonizaciju Putina da je postala gruba redukcija koja prikazuje sve u pogledu Putinove lične koristi.
Evo šta Zapad kaže:
U „Putinovoj Rusiji“ nedostaje Rusija. Sve što Putin radi isključivo radi u svoju korist i nema drugog objašnjenja. Mogućnost da Putin zaista brine za Rusiju i deluje u interesu ruskog naroda dok pokušava da obnovi zemlju nakon njenog potpunog kolapsa 1991. godine, jednostavno se odbacuje.
U Putinovoj Rusiji, Putin je megaloman čiji je svaki postupak dizajniran da poveća njegovu moć i stekne više bogatstva.
Slabljenje rejtinga Ujedinjene Rusije
Putinova kontrola nad Dumom zasnovana je na glasanju Jedinstvene Rusije, a on to ostvaruje preko svog punomoćnika, bivšeg premijera Dmitrija Medvedeva, ali ona poslednjih godina opada.
[adsenseyu4]
Izborni rejting Jedinstvene Rusije pao je na novi minimum od 33,8 odsto u januaru 2019. godine i znatna popravka koja je sada neophodna da bi se omogućilo da uzme 50 odsto glasova gotovo sigurno će dovesti do narodnih nemira. Čak je i Putin to priznao u svom govoru o naciji 15. januara rekavši da je narod postao više „politički zreo“.
Ovo mora da je jedan od glavnih razloga zašto prebacuje više moći na Dumu i verovatno namerava da dozvoli da se više stranaka kandiduje kao način da poveća privlačnost vlade, jer se više ne može osloniti samo na Jedinstvenu Rusiju kao na svog punomoćnika u vladi.
Od Putina se sada očekuje da pređe na stranu prema Državnom savetu, koji čine guverneri, i daje mu čvrstu osnovu da nastavi da kontroliše zemlju.
Umesto da deluju preko poslanika iz regionalne Dume, guverneri Putinu daju alat da direktno deluje u svim regionima Rusije.
Ustavne promene
Drugi deo napada sa Zapada je da je Putin neprestano u jeku promene ustava kako bi učinio sebe doživotnim predsednikom.
Promena ustava kojom bi se ukinulo pravilo dvostrukog mandata postaje sve teža i teža. Odstupanje 2008. i pridržavanje ustava Putina je samo ojačalo. Da je pokušao to sada da promeni, verovatno bi izazvao javne demonstracije velikih razmera. Ankete kažu da ruski narod voli Putina i da mu se divi, ali takođe pokazuju da su spremni za promene i da žele novog predsednika nakon što Putinov mandat istekne.
[adsenseyu1]
I stavljanje predloženih izmena ustava na referendum – prvi u 23 godine – samo će ponovo ojačati autoritet ustava. Zaista, zbog raspoloženja u zemlji, promene mora da stavi na referendum.
Ako bi jednostavno dao Dumi da odluči takođe može izazvati nemire. Nedavna anketa utvrdila je da se Rusi osećaju sve otuđenije od vlasti. Ove promene i referendum je prilika da se Kremlj ponovo poveže sa sve zahtevnijim stanovništvom. I gotovo je sigurno da će stanovništvo podržati promene jer žele da okončaju politiku stagnacije i jednostavno je prodati ove promene kao „novi početak“.
Referendum o Putinovim promenama trebalo bi da učvrsti novi sistem koji on stvara.
Šta je njegova motivacija?
Promene ne idu u smeru stvaranja mehanizma da Putin ostane na vlasti.
Promene su dizajnirane tako da mu omoguće da se povuče sa vlasti, ali da istovremeno zaštiti svoju zaostavštinu i osigura da sistem ne propadne.
Ironija je u tome što je on izgradio sistem u kom je sva vlast skoncentrisana oko predsednika, ali sada to mora da poništi izgradnjom čvrstih institucija koje će ga nadmašiti.
[adsenseyu4]
Putin je sam te institucije učinio slabima. Sama slabost Medvedeva kao premijera dala je Kremlju potpunu kontrolu nad upravljanjem vladom.
Putin sada pokušava da taj sistem okrene, ali je u taj sistem ugradio mesto u Državnom savetu (ili sličnu polugu), odakle može da nadgleda promene kako bi se uverio da ova tranzicija ne krene po zlu.
To je ogroman zadatak i trebaće mu vremena, što je i jedan od razloga što je 2020. godine pokrenuo čitav program jer mu daju četiri godine da upravlja procesom.
Putin nije megaloman. Njegova glavna motivacija je da Rusija ponovo postane moćna, a istovremeno je umoran od posla. Uprkos potpunoj kontroli koju Putin ima nad sistemom poslednjih godina, sve više se sklanjao iz svakodnevnog vođenja zemlje, sve više prepuštajući upravljanje ekonomijom liberalnom taboru. Imenovanje premijera Mihaila Mišustina samo je povećalo moć liberalne frakcije pošto Mišustin pripada ovoj gomili.
Putin se uključuje samo u mega-državne projekte poput mosta u Kerču do Krima, gasovoda Snaga Sibira do Kine, kao i vodećih spoljnopolitičkih pokreta u Ukrajini, Siriji i sada Libiji.
Promene ustava neće učiniti Rusiju više demokratskom jer vlast ostaje kod elite. To je deo problema. Čak i posle 20 godina, Putin očito još uvek ne misli da je Rusija spremna za te političke reforme, čak iako je vraćanje vlasti u Dumu korak u demokratskom pravcu.
On istovremeno želi da umanji moć predsednika, ali želi i da on nadgleda proces jer očigledno smatra da sistem nije u stanju sam da sprovede reforme. I verovatno je u pravu u vezi sa tim, ali i on sam je kriv za nesposobnost sistema da radi sam, kao što je on odgovoran za držanje institucija slabim, za koncentrisanje tolike moći u vlastitim rukama i za upravljanje državom na relaciji birokrate-klijenti u kojima je korupcija sistem.
Novi sistem koji Putin predlaže nije demokratski, već je korak dalje od autoritarne vladavine u kojoj predsednik ima potpunu kontrolu nad svim stvarnim silama.
To takođe stvara mehanizam za brži pomak ka demokratskoj Rusiji tako što sve više pušta nove stranke u Dumi da imaju stvarne rasprave i postaju sve odgovornije javnosti zaključuje Ben Aris za intellinews.
Webtribune.rs
