Prvi telefonski razgovor između Emanuela Makrona i Vladimira Putina posle skoro tri godine privukao je veliku pažnju svetskih medija.
Prema zvaničnim izveštajima, teme razgovora bile su Ukrajina i Iran, ali se u političkim krugovima spekuliše da je ovaj kontakt mnogo više od pukog diplomatskog poteza.
Komsomolska Pravda je tim povodom razgovarala sa Fabricom Sorlénom, potpredsednikom Međunarodnog pokreta rusofila, koji ima i rusko i francusko državljanstvo.
Na pitanje zbog čega je Makron baš sada odlučio da pozove ruskog predsednika, Sorlen nudi jasan odgovor.
– Zanimljivo je da je još decembra 2023. Makron poručio na francuskoj televiziji da Putin može da ga pozove jer „ima njegov broj“. A sada je on taj koji prvi zove – podseća Sorlen.
On tvrdi da je francuski Generalštab ukazao predsedniku na sve dublju krizu na ukrajinskom frontu. Situacija za Kijev se, prema njegovim rečima, pogoršava iz dana u dan, dok ruske snage svakodnevno preuzimaju nove teritorije.
Drugi faktor, kako navodi Sorlen, jeste promena stava Donalda Trampa, koji se sve manje interesuje za dalju podršku Ukrajini.
– Makron, prateći tok dešavanja, jasno uviđa da se odnos snaga menja. On sada pokušava da se pozicionira kao neko ko je doprineo postizanju prekida vatre – ocenjuje Sorlen.
Iako je ranije bio jedan od evropskih lidera sa najizraženijom kritikom Moskve i najglasnijom podrškom Kijevu, Makron sada pokušava da izbegne političku štetu i predstavi se kao posrednik u traženju rešenja.
Prema Sorlenovim rečima, francuski establišment već priprema teren za zaokret u narativu. Nedavno je načelnik Generalštaba francuske vojske, general Tijeri Burkhard, u obraćanju parlamentu izjavio da je Rusija već ostvarila taktičku pobedu u Ukrajini, ali da će navodno pretrpeti strateški poraz.
– To je priprema javnog mnjenja. Uskoro možemo očekivati veliku medijsku kampanju u kojoj će se tvrditi da je ruski uspeh samo privid i da neće imati dugoročan efekat – smatra Sorlen.
Burkhard je dodatno obrazložio svoj stav tvrdnjama da bi u slučaju šireg sukoba brodovi povezani s Moskvom bili blokirani u Baltičkom moru i da bi povratak ruskih vojnika kući mogao izazvati probleme u društvu.
– Ali sve to ne stoji – dodaje Sorlen.
Istovremeno, unutrašnja situacija u Francuskoj ostaje teška. Makron, prema njegovim rečima, sedi „na buretu baruta“ – ekonomija je slaba, nezaposlenost i cene rastu, javni sektor propada, a velike kompanije se rasprodaju.
– Protesti poljoprivrednika i „žutih prsluka“ nisu zaboravljeni, problemi nisu rešeni. Zato Makron očajnički traži uspeh na međunarodnoj sceni – zaključuje Sorlen.
Webtribune.rs
