Poznati analitičar upozorava na kolaps dolara kao rezervne valute
Jedan od najpoznatijih analitičara valuta Stiven Džen otkriva da je američki dolar „pretrpeo zapanjujući kolaps“ kao rezervna svetska valuta, pri čemu je taj trend i dodatno ubrzan nakon odluke Vašingtona da zamrzne devizne rezerve Rusije.
Džen u svojoj najnovijoj analizi, koju prenosi „Fajnenšel tajms“, procenjuje da je, kada se prilagodi promenama cena, udeo dolara u zvaničnim globalnim rezervnim valutama opao sa oko 73 odsto u 2001. na oko 55 odsto u 2021.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Zatim je prošle godine pao na tek 47 odsto ukupnih globalnih rezervi.
Američki dolar gubi svoj tržišni udeo kao rezervna valuta mnogo bržim tempom nego što se veruje.
Analitičari nisu uspeli da otkriju ovu veliku promenu jer su računali nominalnu vrednost udela u dolarima svetskih centralnih banaka, ne uzimajući u obzir promene u vrednosti dolara. Usklađeno s ovim promenama, dolar je izgubio oko 11 procenata svog tržišnog udela od 2016. godine, odnosno, duplo više od 2008. godine, navodi Džen.
[adsenseyu1]
Ova erozija dolara kao rezervne svetske valute naglo se ubrzala od početka sukoba u Ukrajini. Akcije koje su preduzele SAD i njihovi saveznici protiv Rusije zaprepastile su velike zemlje koje poseduju rezerve, od kojih je većina sa Globalnog juga.
Džen navodi da se, bez zauzimanja strane u debati o Ukrajini, „čini razumnim spekulisati da je glavni pokretač kolapsa statusa dolara kao svetske rezerve u 2022. možda panična reakcija na ugrožavanje imovinskih prava“. To jest, na zamrzavanje onog dela ruskih deviznih rezervi koje su bile u domašaju Zapada.
Ono čemu smo posvedočili 2022. godine bio je svojevrsni trenutak „defundiranja globalne policije“, navodi analitičar a prenosi „Fajnenšel tajms“.
Džen naglašava da zapravo postoje dva stuba koji američki dolar čine tako moćnim: njegova uloga omiljene rezervne valute, i dominantna upotreba u globalnim finansijama i trgovini.
[adsenseyu4]
Ključ za rušenje dolara sa trona međunarodne valute je zasnovan na relativnom razvoju i stabilnosti na različitim finansijskim tržištima. Ako bi finansijska tržišta izvan SAD mogla da napreduju (rastu i postaju sve energičnija, a da pritom ne budu nestabilna), i ako se u SAD desi suprotno, dolar bi mogao da dočeka svoju propast.
„Fajnenšel tajms“, međutim, navodi da to „nije neposredan rizik iako trendovi idu u tom pravcu“.
Džen ipak tvrdi da Sjedinjene Države ne treba da se zavaravaju i da bi stvari mogle da se promene brže nego što Vašington misli da je moguće.
Preovlađujući stav „ovde nema šta da se vidi“ o dolaru kao rezervnoj valuti deluje previše nesmotreno i samozadovoljno, navodi on.
Dolar i dalje uživa značajne prednosti kao međunarodna valuta, uglavnom zbog svojih ogromnih, likvidnih finansijskih tržišta koja prilično dobro funkcionišu. Postojanost ovih preduslova, međutim, nije unapred određena.
Ako SAD naprave više grešaka u politici i napuste kulturu samoispitivanja, verovatno će doći vreme kada će veći deo ostatka sveta aktivno izbegavati da koristi dolar. Konačno, ono što investitori treba da shvate je da, iako Globalni jug nije u stanju da u potpunosti izbegne korišćenje dolara, većina njih je već postala nespremna da ga koristi i dalje, zaključuje Džen.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
