Od dolaska Orbana na vlast broj brakova povećao se za 89,5 odsto, broj razvoda smanjen je za 57 odsto, a stopa fertiliteta povećana je sa 1,25 na 1,55 odsto
Umesto da otvori granice svoje države kako bi nadomestio pad broja stanovništva, Viktor Orban, mađarski premijer, okrenuo se porodici kao načinu za podsticanje nacionalnog rasta, što je investicija koja sada donosi lepe plodove. Zašto onda evropske kolege još uvek kritikuju lidera nacionalne konzervativne stranke Fides?
Kakva je to vrsta ludila koja tolike lidere EU navodi da svoje zemlje vode na put konačne propasti? Dobar primer je otvaranje evropskog kopna za masovne migracije, koje nastavljaju da zapljuskuju obale evropskog kontinenta.
Put kojim se ređe ide
Da čisto ideološko ludilo nije primarni pokretač moderne politike, činilo bi se čudnim što je Brisel odlučio da na migrantsku krizu odgovori ne jačanjem granica EU – što je dokazano efikasna mera bezbednosti koju su nacionalne države primenjivale tokom istorije – već njihovim dodatnim otvaranjem i pozivanjem stranaca u evropski osinjak.
Ti migranti – zapadnjacima se besomučno ponavlja – ne predstavljaju pretnju miru i bezbednosti nacionalne države. Oni su od ključne važnosti kako bi pomogli da se nadomesti pad stope nataliteta i smanjenje rezervi radne snage na kontinentu. Drugim rečima, vlade jednostavno nisu imale drugog izbora nego da otvore nacionalne granice. Samo pitajte filantropa mađarskog porekla Džordža Soroša, koji je migrantski upliv finansirao sa 500 miliona dolara.
„Vlade moraju igrati vodeću ulogu u rešavanju ove krize stvaranjem i održavanjem adekvatne fizičke i društvene infrastrukture za migrante i izbeglice“, napisao je Soroš u svom članku za Volstrit džurnal 2016. godine.
Da je kojim slučajem mađarski premijer Viktor Orban bio finansijer koji raspolaže milijardama, a ne samo demokratski izabrani lider istočnoevropske države, možda bi njegov lični plan – koji je pozivao na izgradnju bezbednosne ograde za blokiranje masovne migracije – stekao određenu podršku i spasao EU od sudbine da bude preplavljena migrantima koje jednostavno ne može da primi. Zapravo, dok glavne zapadnoevropske prestonice tonu u kriminal i sve primetnije beskućništvo, Mađarska uviđa sve veću korist od toga što je krenula putem kojim se ređe ide.
Osvrnimo se na brakove koji su presudni za borbu protiv demografskog pada. Od 2010. godine, koja je označila početak Orbanove uloge na mestu premijera, broj sklopljenih brakova među Mađarima povećao se za 89,5 odsto, dok je broj razvoda smanjen za 57 odsto, prema podacima mađarskog Centralnog zavoda za statistiku. To je izrazit kontrast sa prethodnim periodom levičarske vladavine u Mađarskoj (2002-2010), kada se broj sklopljenih brakova smanjio za 23 odsto.
Štaviše, 90 odsto bračnih parova iskazalo je želju za zasnivanjem porodice; 43 odsto njih bi želelo da ima najmanje dvoje dece, a 18 odsto tri ili više. Čini se da bi mogli imati uspeha po tom pitanju s obzirom da se stopa fertiliteta povećala sa 1,25 u 2010. godini na 1,55 u 2020, što je najveći zabeleženi procenat od 1996; broj novorođenih beba se već povećao za 2,1 odsto, dok je broj abortusa opao za skoro 50 odsto.
U međuvremenu, stopa zaposlenosti žena u Mađarskoj se povećala sa 54,6 odsto u 2010. godini na 67 odsto u 2020, dok je ukupna stopa nezaposlenosti samo 4,2 odsto, šesta najniža u EU.
Ove pozitivne vesti nisu slučajnost. Pored toga što mladim Mađarima daje podsticaje za sklapanje braka (vlada obezbeđuje državne stanove i kredite za automobile za prve kupce, kao i široku mrežu vrtića koji omogućavaju roditeljima da se usredsrede na svoje karijere, uz mnoge druge pogodnosti), vlada Viktora Orbana preduzela je korake da zaštiti maloletnu decu u Mađarskoj od otvorenih seksualnih poruka, naročito od LGBTQ zajednice.
LGBT histerija
Mađarski parlament je ovog meseca zabranio širenje informacija koje aktivno promovišu homoseksualnost ili promenu pola maloletnicima. Zamislite samo, školska zajednica koja je pažnju usredsredila na akademska pitanja umesto na seksualni identitet učenika predpubertetskog uzrasta? E, pa evropski zakonodavci su ovu vest dočekali sa istom predvidljivom histerijom sa kojom su dočekali i izgradnju ograde na južnoj mađarskoj granici.
Na sastanku Evropskog saveta ovog meseca, holandski premijer Mark Rute rekao je mađarskom premijeru da „poštuje LGBT prava ili da napusti Evropsku uniju“, dok je francuski predsednik Emanuel Makron primetio da je „borba protiv homofobičnih zakona odbrana individualnih sloboda i ljudskog dostojanstva“.
Žalosno je i tragično što lideri EU ne shvataju da roditelji imaju pravo da njihova deca stiču javno obrazovanje bez održavanja predavanja o alternativnim seksualnim načinima života, što je, po verovanju mnogih, diskusija koju bi trebalo voditi između roditelja i deteta, ako bi je uopšte i trebalo voditi. Osim toga, da li bi za lidere EU zaista trebalo da bude prioritet promocija alternativnih životnih stilova među decom školskog uzrasta u trenutku kada kontinent hronično pati od demografskih problema? U ovom argumentu sadržana je teška kontradikcija sa kojom se malo ko želi suočiti. U svakom slučaju, ljudska prava su ljudska prava, bez obzira na seksualnu orijentaciju pojedinca. Zakon je napravljen da svakoga štiti podjednako.
Elem, Viktor Orban nastavlja da pokazuje Briselu i glavnim zapadnim prestonicama da postoje bolji načini upravljanja Evropskom unijom od pristupa „jedno odelo za sve“ (što je, uzgred budi rečeno, podstaklo Bregzit). Iako je Zapadna Evropa odavno „izgubila svoju religiju“ i konzervativna uverenja, treba imati na umu da zemlje poput Mađarske i Poljske nisu. Istočnoevropske zemlje, sa istorijom znatno drugačijom od onih zapadnoevropskih, još uvek u velikoj meri poštuju hrišćanska učenja i konzervativni način života koji Brisel nastoji da ignoriše.
Štaviše, sudeći po pozitivnim podacima koji dolaze iz Mađarske u pogledu njene demografske i ekonomske situacije (čija stabilizacija nije zahtevala masovni priliv migranata), čini se da Viktor Orban ima mnogo korisnih lekcija za birokrate u Briselu. Pa ipak, priznavanje svega ovoga zahtevalo bi od zapadnoevropskih lidera da prestanu sa signaliziranjem vrlina i da počnu da brane vitalne interese građana. Međutim, postoje moćne sile koje vuku konce iza kulisa, među njima i mnogo nevladinih organizacija sa ogromnim uticajem, koje nikada neće dozvoliti takav preokret.
Nažalost, dani dinamičkog političkog vođstva na evropskom kontinentu su završeni, jer slabi i podmitljivi lideri nastavljaju da uništavaju krhke veze koje drže EU na okupu, dok istiskuju pametne i hrabre lidere poput Viktora Orbana koji zapravo postižu rezultate vredne pohvale. Tigar koji je mogao spasiti EU od nje same strpan je u kavez i – da se poslužimo jezikom ovih smutnih vremena – poništen (cancel), i sada kolo vode bojažljivi miševi. Evropska unija ne treba da skonča na tako žalostan način, ali veoma je teško videti drugačiji razvoj događaja.
Robert Bridž je američki pisac i novinar
Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard
Izvor Strategic Culture Foundation
(standard.rs)
