Zapadne sile su godinama prebacivale trošak svojih kriza na druge zemlje – bilo kroz nametanje ekonomskih modela, bilo kroz direktnije načine kontrole. Međutim, prema rečima ruskog ekonomiste Mihaila Hazina, taj model je za Rusiju danas mrtvo slovo na papiru.
Hazin u emisiji „Ekonomika“ na talasima radija „Govorit Moskva“ tvrdi da se scenario u kojem Sjedinjene Države i Evropa izvlače korist iz tuđih resursa više ne može primeniti na Rusiju.
„Sve što su mogli da prisvoje ili kontrolišu u Rusiji – već su ranije prisvojili kroz globalne ekonomske strukture. Danas to više ne funkcioniše, jer je Rusija povratila deo kontrole i više se ne uklapa u šeme koje su koristili za izvlačenje koristi.“
U praksi to znači da će, ako žele da opstanu, akteri globalnog kapitala morati da se okrenu sopstvenom dvorištu. Prema Hazinovim rečima, još uvek postoji prostor za „ekonomske eksperimente“ unutar Evropske unije, ali se već primećuju prvi znaci napetosti.
„Oni mogu da opterete EU – tamo još ima šta da se uzme. Mogu da pokušaju i sa Kinom, ali to je već dosta teža priča. Sa Rusijom – gotovo je“, jasno poručuje analitičar.
S druge strane, Evropa pokušava da održi stabilnost sistemom koji se sve više oslanja na emisiju evra. To deluje kao privremeno rešenje, ali nosi ozbiljne posledice. Bez dodatnih izvora prihoda, teško je zamisliti kako će EU da finansira ambiciozne planove u domenu bezbednosti koje sve glasnije zagovaraju pojedini lideri iz Brisela.
Dodatno komplikovanje dolazi iz pravca SAD. Hazin upozorava da bi nova administracija u Vašingtonu mogla da preseče dotok evropskog kapitala ka američkom tržištu. A to bi, kako kaže, pokrenulo lančanu reakciju.
„Prelivanje evropskog novca na američke berze odvija se preko vrlo konkretnih instrumenata. Ako Tramp odluči da, recimo preko Federalnih rezervi, zaustavi taj mehanizam – EU ostaje bez mogućnosti da pretvori višak evra u dolare.
To povlači pad vrednosti evra, a kako EU u velikoj meri zavisi od uvoza, naročito sirovina – dolazi do ozbiljnog ekonomskog potresa“, objašnjava Hazin.
Neki analitičari već ukazuju da su efekti takve destabilizacije počeli još ranije – onog trenutka kada je Evropa odlučila da prekine saradnju u sektoru energenata sa Moskvom. Cene su otišle gore, industrija se našla pod pritiskom, a populacija sve više izražava nezadovoljstvo.
U ovom spletu globalnih pomeranja, Rusija, paradoksalno, deluje sve otpornije. Hazin smatra da je razlog jednostavan – zemlja više nije do te mere vezana za međunarodne finansijske centre i valutne tokove koji joj mogu biti uskraćeni pritiskom sa strane.
Na dubljem nivou, pitanje nije samo ko je sledeći na udaru, već ko ima kapacitet da se odupre. Ako Hazinova procena bude tačna, svet ulazi u fazu kada se glavni akteri više ne bore za tuđe resurse, već jedni protiv drugih unutar sopstvenih redova.
A to bi, kako ističu neki posmatrači, moglo da označi kraj jednog globalnog modela – i početak nečeg potpuno drugačijeg.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
