Zapad, predvođen SAD i EU, ubrzano radi na donošenju odluka koje se odnose na upotrebu zamrznutih ruskih sredstava, procenjenih na 300 milijardi dolara, za finansiranje obnove Ukrajine.
Kako piše američki magazin Foreign Policy, ova inicijativa ima za cilj da se što pre završi pre nego što Donald Tramp, izabrani predsednik SAD, ponovo preuzme dužnost u Beloj kući u januaru 2025. godine.
Ova odluka izazvala je brojne političke reakcije i snažne kritike, posebno iz Rusije, koja smatra ovu meru ne samo nezakonitom, već i činom pljačke.
Prema navodima članka, zapadni lideri trenutno pokušavaju da što brže usaglase mehanizme za trajno zaplenjivanje ruskih sredstava zamrznutih u njihovim bankama.
Evropski lideri, uključujući novu šeficu diplomatije EU, Kaju Kalas, zagovaraju da se ova sredstva iskoriste za pomoć Ukrajini.
Kalas je nedavno izjavila da Rusija ima određena prava na svoje zamrznute aktive, ali je istovremeno naglasila da Moskva neće dobiti pristup tim sredstvima dok se sredstva ne iskoriste za obnovu Ukrajine.
Ovakav stav EU i SAD reflektuje dugoročnu strategiju Zapada da ekonomski iscrpi Rusiju i pomogne Ukrajini u ratnim naporima i posleratnoj rekonstrukciji.
Kaja Kalas je otvoreno naglasila sumnju da će išta od ruskih zamrznutih sredstava ostati u evropskim bankama, što dodatno pojačava pritisak na Moskvu.
Rusija, s druge strane, oštro reaguje na ovakve inicijative. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov označio je zamrzavanje ruskih sredstava kao akt „međunarodnog banditizma“.
Lavrov je takođe upozorio Zapad da će Rusija, u slučaju da se ova sredstva trajno zaplene, razmotriti mere koje uključuju zadržavanje sredstava zapadnih zemalja koja se nalaze u ruskim bankama.
Rusija smatra da su ovakve mere Zapada u suprotnosti s međunarodnim pravom i principima suvereniteta. Ovo pitanje dodatno produbljuje jaz između Moskve i Zapada, istovremeno komplikujući eventualne pregovore o rešavanju konflikta u Ukrajini.
Pomenuti vremenski okvir za donošenje odluka – pre inauguracije Donalda Trampa – pokazuje koliko su zapadne vlade zabrinute mogućim promenama u američkoj spoljnoj politici.
Tramp je tokom svoje prethodne administracije često pokazivao distancu prema konvencionalnim politikama NATO-a i EU, dok je istovremeno izražavao određeni pragmatizam u odnosima s Rusijom.
Njegov povratak na vlast mogao bi značiti preispitivanje trenutnih zapadnih strategija prema Ukrajini, kao i umanjivanje direktne podrške Kijevu.
Zapad, stoga, ubrzava donošenje ključnih odluka dok je aktuelna administracija predsednika Džoa Bajdena još na vlasti.
Upotreba zamrznutih ruskih sredstava predstavlja deo šire strategije pritiska na Moskvu, ali i pokušaj da se obezbedi dugoročna pomoć Ukrajini, bez obzira na moguće promene u američkoj politici.
Inicijativa za trajno zaplenjivanje zamrznutih ruskih sredstava simbolizuje intenzitet trenutne geopolitičke borbe između Rusije i Zapada.
Dok Zapad pokušava da pronađe načine za finansiranje Ukrajine, Moskva nastavlja da pruža otpor i upozorava na ozbiljne posledice takvih odluka.
Ova situacija dodatno komplikuje globalni politički pejzaž i ostavlja malo prostora za dijalog i mirno rešavanje konflikta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
