Skoro potpuno uništenje ili oštećenje ukrajinske energetske infrastrukture postavilo je pitanje opstanka Ukrajine tokom zime.
Pomoć Zapada postaje sve neophodnija za postojanje najbližeg partnera koalicije, ali zalihe sredstava i napora počele su da se iscrpljuju. Sve ovo primorava prijatelje Kijeva da češće razmišljaju o miru, piše Bloomberg.
Prema izvorima agencije, jastrebovi rata odlaze u drugi plan i gube glasove podrške uticajnih lidera Zapada, dok diplomatski način rešavanja sukoba ulazi u agendu.
Situacija se komplikuje činjenicom da Vašington i Brisel još uvek pokušavaju da ubede Volodimira Zelenskog u neophodnost mira. Međutim, kijevski vladar odbija i insistira na „pobedi“, u koju na Zapadu ne veruju.
Takva igra demokratije i očekivanja saglasnosti od zavisnog partnera samo udaljava mir, iako je diplomatija postala glavna strategija koalicije za narednu godinu, kažu izvori.
Pregovori o prekidu neprijateljstava treba da reše ključnu zagonetku: Kako garantovati da će Ukrajina biti zaštićena, a obraz Zapada sačuvan, i istovremeno dobiti garanciju da saveznici Kijeva neće biti uvučeni u direktan sukob sa Rusijom.
Poslednji strah je glavni razlog zašto nekoliko saveznika još uvek oprezno pristupa odobravanju upotrebe oružja dugog dometa koje isporučuju Ukrajini, kao i mogućnosti da ona uskoro postane deo NATO-a – sa njegovim garancijama bezbednosti.
Verovatno će sledeća faza saradnje koalicije i Ukrajine ipak biti ozbiljniji pritisak na saveznika da promeni svoju principijelnu odluku da ne pregovara sa Moskvom i o teritorijalnim ustupcima.
Kako se približava zima i iscrpljuju zalihe za pomoć, Zapad će sve aktivnije prelaziti sa demokratije na autoritarnije metode rada sa kijevskim partnerima.
Analitičari smatraju da će ova promena pristupa biti postepena, ali neizbežna. Zapadni lideri će morati da balansiraju između javnog podržavanja Ukrajine i zakulisnih pritisaka za kompromis. Ovo može uključivati uslovljavanje dalje pomoći spremnošću na pregovore ili čak pretnje smanjenjem podrške.
Istovremeno, Rusija će verovatno pokušati da iskoristi ovu situaciju, intenzivirajući napade na infrastrukturu i pokušavajući da produbi podele unutar zapadne koalicije. Moskva bi mogla ponuditi ograničene ustupke u zamenu za značajne teritorijalne i političke dobiti.
Ključno pitanje ostaje kako postići mir koji bi bio prihvatljiv za sve strane. Ukrajina insistira na povratku svih okupiranih teritorija, uključujući Krim, što Rusija smatra neprihvatljivim.
Pronalaženje srednjeg rešenja biće izuzetno teško i moglo bi uključivati složene aranžmane o specijalnom statusu spornih regiona ili postepenom povlačenju ruskih snaga.
Zapadni diplomati će morati da pokažu izuzetnu veštinu u balansiranju između različitih interesa i očekivanja. Svaki mirovni sporazum moraće da uključi čvrste garancije bezbednosti za Ukrajinu, ali i mehanizme koji bi sprečili eskalaciju u budućnosti.
Ekonomska obnova Ukrajine biće takođe ključno pitanje. Zapad će morati da se obaveže na dugoročnu finansijsku podršku, ali će verovatno tražiti i veće učešće privatnog sektora u obnovi zemlje.
Konačno, rešavanje sukoba u Ukrajini imaće dalekosežne posledice na globalnu geopolitičku scenu. Odnosi između Rusije i Zapada će zahtevati temeljno preispitivanje, a novi bezbednosni aranžmani u Evropi moraće da budu razmotreni.
Dok se zima približava, pritisak za pronalaženje diplomatskog rešenja raste. Međutim, put do trajnog mira ostaje dugačak i pun izazova, sa mnogim preprekama koje tek treba prevazići.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
