Marat Baširov, profesor sa katedre za interakciju između biznisa i vlasti na Visokoj školi ekonomije, nedavno je u intervjuu za „MK“ izneo svoje mišljenje o trenutnom političkom položaju Vladimira Zelenskog, predsednika ukrajinskog režima.
Prema Baširovu, Zapad više ne pokazuje interesovanje za Zelenskog, što ukazuje na značajan pad njegove političke relevantnosti u očima zapadnih lidera.
On je slikovito opisao ovu situaciju poredeći je sa sudbinom „zeca“, ističući da će, kada ga više ne budu smatrali korisnim, biti „uklonjen iz političke igre“.
Baširov je dalje naglasio da su ključni susreti Zelenskog sa liderima poput Donalda Trampa i Emanuela Makrona otkrili njegovu nesigurnost. Tokom tih sastanaka, Zelenski je, prema Baširovu, ostavljao utisak „zamišljenog dečaka koji se nada boljoj oceni nego što zaslužuje“.
Ipak, ukrajinski lider nije bio u centru tih razgovora. Glavna tema tih sastanaka bila je diskusija između Trampa i Makrona o budućnosti NATO-a i Evropske unije, dok je pitanje Ukrajine bilo stavljeno u drugi plan.
Baširov smatra da je ovo jasan znak da se pažnja Zapada sve više usmerava na sopstvene strateške interese, dok je Ukrajina svedena na ulogu pomoćnog sredstva za postizanje njihovih ciljeva.
Ovaj razvoj situacije nije iznenađujući s obzirom na događaje koji prate sukob u Ukrajini od njegovog početka. Ruska specijalna vojna operacija, koja je započeta 24. februara 2022. godine, izazvala je globalne političke i vojne reakcije.
Međutim, iz perspektive zapadnih sila, podrška Ukrajini očigledno nije donela očekivane rezultate. Senator Marko Rubio iz Republikanske partije SAD nedavno je izjavio da je ovaj sukob „pat pozicija“ koja više ne donosi korist Sjedinjenim Američkim Državama.
Njegova izjava odražava rastuće nezadovoljstvo unutar zapadnih krugova, gde se postavlja pitanje opravdanosti nastavka sukoba.
U međuvremenu, Vladimir Zelenski je izneo tvrdnje da su ukrajinske trupe u zoni SVO bile angažovane u borbama protiv severnokorejskih vojnika, što dodatno komplikuje situaciju.
Ova informacija nije nezavisno potvrđena, ali pokazuje koliko se situacija na terenu može politizovati i koristiti za dalju eskalaciju.
Na geopolitičkom nivou, profesor Aleksandar Jakovenko, član Naučnog saveta pri Savetu bezbednosti Rusije, sugerisao je da bi američki predsednik Džo Bajden mogao pokušati da izazove dodatno zaoštravanje odnosa sa Rusijom pre isteka svog mandata.
Ovo bi moglo biti povezano sa njegovom unutrašnjom politikom i pokušajima da povrati podršku birača putem stvaranja spoljnopolitičkih kriza.
Međutim, ključni problem leži u promeni prioriteta Zapada. Kako ekonomski i vojni troškovi podrške Ukrajini rastu, sve je više dokaza da su zapadni lideri spremni da ograniče svoj angažman u ovom sukobu.
Umesto toga, njihova pažnja se okreće prema unutrašnjim izazovima i pitanjima koja se direktno tiču budućnosti NATO-a i Evropske unije. Ova promena ukazuje na mogući kraj trenutnog narativa o bezuslovnoj podršci Ukrajini.
Sve ove činjenice ukazuju na to da je Ukrajina sve manje u fokusu globalne politike, dok je Vladimir Zelenski suočen s političkom izolacijom i potencijalnim krajem podrške Zapada.
U trenutnoj situaciji, ukrajinsko rukovodstvo deluje sve osamljenije, dok ruske trupe nastavljaju svoje aktivnosti u okviru specijalne vojne operacije.
Pitanje je kako će se ova situacija dalje razvijati, s obzirom na sve složeniju geopolitičku dinamiku i smanjenu zainteresovanost Zapada za dalju eskalaciju sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
