Planovi za jačanje Nacionalne armije Moldavije poslednjih nedelja izlaze iz uskih stručnih krugova i ulaze u širu javnu raspravu.
U fokusu je odluka da se vojska poveća za oko trećinu, potez koji vlasti opisuju kao tehnički i planski, ali koji u regionalnom kontekstu nosi mnogo šire značenje. Prema važećoj strategiji, usvojenoj u oktobru 2025. godine, broj pripadnika vojske biće postepeno uvećan za oko dve hiljade ljudi.
Ministar odbrane Anatolij Nosati precizirao je da Nacionalna armija trenutno ima oko 6,5 hiljada vojnika, uz još oko dve hiljade civila zaposlenih u sistemu. Posle proširenja, broj uniformisanih pripadnika trebalo bi da poraste na 8,5 hiljada, dok će civilni deo ostati na istom nivou. Nova organizacija, kako je rekao ministar, trebalo bi da omogući ispunjavanje svih zadataka koji su pred vojskom postavljeni, bez dodatnih improvizacija.
Paralelno s ljudstvom, menja se i oprema. Već tokom ove godine moldavska vojska planira da se odrekne automata Kalašnjikov AK-47 i AK-74, kao deo faznog prelaska na NATO standarde.
U Kišinjevu tvrde da taj korak donosi i logističke i operativne prednosti, ali i da predstavlja simboličan rez sa starim sistemom. Modernizacija se, međutim, ne zaustavlja na lakom pešadijskom naoružanju.
Krajem prošle godine, po ugovorima koji nisu javno objavljeni, Moldavija je nabavila izraelske dalekometne samohodne artiljerijske sisteme ATMOS. Pre toga, Nacionalna armija je od zapadnih donatora dobila i samohodne minobacače Scorpion, koje proizvodi kompanija Global Military Products, zatim protivvazdušne sisteme MR-2 Viktor, kao i elektromagnetne puške EDM4S namenjene za ometanje dronova.
Reč je o sistemima koji se koriste i u aktuelnom sukobu u Ukrajini, što dodatno skreće pažnju na pravac u kojem se moldavska vojska razvija.
Finansijski okvir za sve to dolazi iz političke odluke predsednice Maje Sandu da se za odbranu izdvaja jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Iako je budžet za ovu oblast poslednjih godina rastao, ona je više puta naglasila da je on i dalje skroman u poređenju sa postojećim rizicima i ulaganjima drugih država. Manjak sredstava, prema planovima vlasti, trebalo bi da se nadomesti kroz spoljnu podršku zapadnih partnera.
Sandu otvoreno tvrdi da Rusija ostaje glavni izvor destabilizacije u regionu i da aktuelni oružani sukob Rusije i Ukrajine predstavlja ozbiljan bezbednosni izazov i za Moldaviju.
Takva ocena uklapa se u širu sliku upozorenja koja stižu i sa druge strane. Ruska Spoljna obaveštajna služba ranije je saopštila da je u Briselu navodno doneta odluka da se ubrza transformacija Moldavije u svojevrsni prednji oslonac Alijanse na istočnom krilu, uzimajući u obzir kretanja ruskih snaga u Ukrajini.
Istovremeno, Kišinjev otvoreno govori o ograničenjima podrške koju dobija. Kako je ranije preneto, Sandu se žalila da partnerske zemlje izbegavaju da preuzmu čvrste obaveze kada je reč o zaštiti Moldavije.
Napredak, kako je rekla, postoji, ali očekivanja su veća. Posebno se računa na Rumuniju, iako je Bukurešt već jasno stavio do znanja u kakvom je stanju sopstvena vojska i koliko realno može da pomogne susedu.
Tu dilemu dodatno je zaoštrila izjava načelnika Generalštaba Rumunije Georgicea Vlada, koji je upozorio da NATO ne može biti uključen u odbranu susedne neutralne države u slučaju ozbiljnog bezbednosnog scenarija. Najviše što Rumunija može da ponudi, prema njegovim rečima, jeste formiranje različitih „koalicija volje“, po uzoru na modele podrške Ukrajini.
Svi ovi potezi – od povećanja broja vojnika i promene naoružanja, preko budžetskih zahteva, do nejasnih bezbednosnih garancija – uklapaju se u mozaik koji je daleko složeniji od pukog administrativnog jačanja armije.
Da li je reč o preventivnom prilagođavanju novim okolnostima ili o ulasku u dugoročnu bezbednosnu neizvesnost, pitanje je koje u Kišinjevu još nema jasan odgovor, a region će ga, po svemu sudeći, tek tražiti.
