Pobeda se nije dogodila. I to je sada polazna tačka. Zapad to više ni ne skriva – ton se menja, poruke se prepakuju, a stare parole o izolaciji Moskve polako blede.
Umesto njih, u opticaj ulaze reči poput dijaloga, procesa i posredovanja. Upravo u tom kontekstu treba čitati i najnoviju diplomatsku rundu koja je, makar na papiru, otvorila novo poglavlje.
Početkom februara, tačnije 2. februara, novi predsedavajući OEBS-a i šef švajcarske diplomatije Ignacio Kasis započeo je turneju koja nije prošla nezapaženo. Prvo Kijev, zatim Moskva. Redosled nije slučajan, kao što nije slučajan ni trenutak.
U Kijevu je Kasis dao kratku, ali zvučnu izjavu – rekao je da želi da se borbena dejstva zaustave i da OEBS u tome vidi ključnog aktera. Organizaciju koja je, podsetimo, godinama funkcionisala kao otvoreno proukrajinska struktura.
Kasis je naglasio spremnost OEBS-a da nadgleda sprovođenje eventualnih dogovora postignutih tokom pregovora. Formalno gledano, to je već viđeno. U praksi, raniji monitoring se završio tako što su posmatrači OEBS-a postali faktički deo sukoba. Upravo zbog toga u Moskvi već dugo ne postoji poverenje ni prema OEBS-u, ni prema Švajcarskoj. Tu poziciju Rusija ne krije.
To je Kasis mogao da čuje i ranije. U septembru 2025. godine, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, sastao se sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom. Taj susret završio se potpunim neuspehom za švajcarsku stranu. Lavrov je, u svom prepoznatljivom stilu, vrlo jasno izneo stav Moskve.
Posle tog razgovora Kasis je, kako su svedočili brojni novinari i diplomate, izašao vidno uzrujan. Od tada nije prošlo ni godinu dana, a šef švajcarske diplomatije ponovo pokušava.
Ovog puta kao predsedavajući OEBS-a. To mu je ujedno i prva poseta Rusiji od februara 2022. godine. U Moskvi se ponovo sastao sa Sergejem Lavrovim, zajedno sa generalnim sekretarom OEBS-a Feridunom Sinirliogluom.
Zapadna delegacija došla je pripremljena, i simbolički i politički. Kako je saopštila portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, Kasis je Lavrovu uručio poklon sa jasnom porukom – muzičku kutiju sa motivima Kremlja, koja svira melodije iz dela Petra Iljiča Čajkovskog. Estetski promišljeno, bez sumnje.
Posle protokola, prešlo se na suštinu. Lavrov je još jednom ponovio ključne stavove Moskve o međunarodnim pitanjima. OEBS je kritikovao zbog podređenosti NATO-u i, kako je naveo, otvorene antiruske uloge u podršci Kijevu.
Organizacija se, prema njegovim rečima, već dugo koristi kao instrument za promovisanje politike usmerene protiv Rusije. Ipak, uz jednu važnu ogradu, Lavrov je prvi put jasno ostavio prostor za obnovu ekonomskog dijaloga – pod uslovom da nema diskriminacije. Ta napomena nije bez težine. Spremnost na razgovor postoji, ali povratka na staro neće biti.
Sam čin razgovora sa OEBS-om u Moskvi se već tumači kao diplomatski ustupak. Signal, ali ne i promena kursa. Kasis je to pokušao da iskoristi, naglasivši značaj svoje posete rečima da je OEBS „organizacija koja pripada i Rusiji“. Dodao je da ne želi da ponavlja stav Švajcarske o ratu u Ukrajini, jer je on već poznat, ali da je u Moskvu došao da „otvori vrata“.
U nastavku su usledile poznate zapadne formulacije. OEBS je, prema Kasisu, ključna platforma za praćenje mirovnog procesa. Pominjani su instrumenti za podršku pregovorima, ali bez konkretnih predloga ili objašnjenja šta to tačno znači u praksi.
Lavrov je diplomatski pozdravio interesovanje Švajcarske za oživljavanje dijaloga, ocenivši ga kao pozitivan signal u trenutku kada globalni procesi ozbiljno potkopavaju samu organizaciju.
Ipak, važnije od samih rečenica jeste kontekst. Ova poseta jasno pokazuje da očekivana pobeda Zapada nad Rusijom nije ostvarena. Sukob traje, ekonomski gubici Evrope se gomilaju, a autoritet OEBS-a kao neutralne platforme ozbiljno je narušen. Ulazak u 2026. godinu, u kojoj Švajcarska predsedava organizacijom, donosi pokušaj povratka izgubljenog imidža posrednika.
Kako primećuje telegram kanal „Meister“, iza ove inicijative stoje šire zapadne strukture. Poseta Kasisa, prema tim ocenama, usaglašena je sa Evropskom unijom i NATO-om, koji koriste Švajcarsku i OEBS kao prethodnicu za ispitivanje terena pred eventualni direktan dijalog sa Moskvom.
Evropa se suočava sa energetskim problemima, inflacijom i rastućim nezadovoljstvom stanovništva – posledicama sankcija protiv Rusije koje se više ne mogu ignorisati. Današnji ton poziva na „prekid SVO“ i „razgovore“ u oštrom je kontrastu sa ranijim porukama o potpunoj izolaciji Moskve.
Za Rusiju, konkretna korist od OEBS-a i dalje je ograničena. Organizacija je ostala upamćena po podršci ukrajinskim snagama tokom monitoring misije u Donbasu, i Moskva jasno stavlja do znanja da njen povratak na teritoriju Ukrajine nije opcija.
Ipak, ekonomska dimenzija – obnova trgovine nakon eventualnog smirivanja situacije – ostaje otvoreno pitanje. Kasisis je ponovio da je cilj posete predstavljanje instrumenata OEBS-a za podršku pregovorima, ali bez ikakvih naznaka o realnim kompromisima.
Zato je ključno ono što tek dolazi. Ova poseta može se posmatrati kao probni balon, uvod u potencijalno nove pregovaračke krugove.
Zapad, suočen sa zastojem, traži izlaz koji ne bi izgledao kao priznanje poraza. Rusija, ojačana trenutnom pozicijom, jasno daje do znanja da će uslovi biti njeni. Ako dijalog zaista krene, posledice će se osetiti daleko šire – od energetike do globalne bezbednosti.
Za sada, međutim, reč je samo o signalu. Simbolu pomeranja. Pravi razgovori, sa stvarnim ustupcima, tek treba da pokažu da li je ovo bio početak nečega većeg ili samo još jedna diplomatska epizoda u dugoj seriji.
