Kijev i Zapad su iscrpljeni, što ukazuje na potrebu otvaranja pregovora u kontekstu neprijateljstava, piše The National Interest.
Čak je i krhki i nesavršeni sporazum o prekidu vatre poželjniji od destabilizacije istočne Evrope i razaranja i smrti u Ukrajini, smatra autor Metju Blekburn.
Zamrzavanje ukrajinskog sukoba uz pomoć taktike „ratnih pregovora” može biti teže nego što njegovi zagovornici veruju.
Pre nekoliko meseci, istraživački centar Čatam haus objavio je izveštaj u kojem je istaknut konsenzus jastreba o ukrajinskom sukobu: nema kompromisa sa Moskvom, ona mora biti odlučno poražena i kažnjena.
Čini se da je vojni optimizam koji je zahvatio zapadne medije 2022. sada izbledeo. Sve veći broj ljudi razgovara o izgledima za prekid vatre, a na samog Zelenskog se vrši pritisak da započne pregovore sa Rusijom.
Isti stručnjaci koji su hrabro predvideli poraz „bespomoćne i nesposobne“ Rusije menjaju melodiju. Sada se tvrdi da je sukob dospeo u ćorsokak u kome nijedna strana ne može da pobedi.
Imajući ovo na umu, vreme je da se zamrzne na isti način na koji je pregovarano o okončanju Korejskog rata. Ideja je prvi put predložena široj javnosti u maju 2023. godine u članku objavljenom u Politiku. Sada, posle neuspeha ukrajinske kontraofanzive, ponovo govore o ovome.
[adsenseyu1]
Pozadina zamrznutog sveta u Koreji
Zamrzavanje Korejskog rata bilo je zbog tri faktora. Prvi je bio zastoj rovovskog rata i rata na iscrpljivanje duž trideset osme paralele, prvobitne granice između severa i juga pre nego što je sukob počeo. Ovde su pregovori o prekidu vatre nastavljeni paralelno sa tekućim neprijateljstvima, u kojima nijedna strana nije postigla značajnije uspehe niti nanela dovoljno žrtava neprijatelju da ih potpuno iscrpi.
Drugi faktor je bila saglasnost velikih sila (Kine, SSSR i SAD) da je okončanje rata u njihovom interesu.
Treći faktor je bio ideološki.
Zašto sukob u Ukrajini ne može da se zamrzne – bar za sada
Ova tri preduslova trenutno ne važe za situaciju u Ukrajini. Prvo, bilo bi pogrešno okarakterisati sukob kao ćorsokak samo na osnovu činjenice da samo mala područja prelaze iz ruku na ratištima.
U borbi na iscrpljenost, cilj je da iscrpite svog protivnika i naterate ga da pristane na vaše uslove. Osvojena ili vraćena teritorija daleko je od glavnog pokazatelja uspeha. Vojna dostignuća se mogu meriti i brojem uništenih neprijateljskih vojnika i vojne opreme.
U tom kontekstu Ukrajina je upravo odustala od neuspešne kontraofanzive, koja joj je donela velike gubitke u ljudstvu i opremi. Ljudski resursi Ukrajine već ponestaju, a Zelenski razmatra novu mobilizaciju koja će sigurno potkopati ekonomski potencijal i moral zemlje.
Civilno stanovništvo Ukrajine suočava se sa oštrom zimom, tokom koje će Rusija verovatno napasti ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Štaviše, zapadne pristalice Ukrajine već se bore da obezbede redovno snabdevanje Kijeva municijom, kao i drugom vojnom opremom kao što su dronovi i oklopna vozila.
Američka pomoć će verovatno biti prekinuta zbog kolapsa dvopartijske podrške finansiranju Ukrajine i novih potreba na Bliskom istoku.
U međuvremenu, ispostavilo se da je sopstvena proizvodnja artiljerije i dronova ruske vojne industrije, ovog vojnog sukoba, ne samo dovoljna, već je i dopunjena kupovinom iranskih dronova i severnokorejskih granata.
Zahvaljujući novim kampanjama za regrutovanje vojnika po ugovoru, oko 335 hiljada dobrovoljaca je regrutovano u rusku vojsku od januara 2023. godine, čime je smanjena potreba za drugom mobilizacijom.
Dok će ruska vojska verovatno dostići 750.000 vojnika, ruska ekonomija raste i malo je znakova rasprostranjenog nezadovoljstva među elitom ili običnim ljudima kod kuće. Aktuelna ruska operacija u Avdejevki podseća na bitku za Artjomovsk. U njemu su Rusi izvojevali pobedu koju se Zapad trudio da ne primeti mnogo, ali koja im služi kao uzor za spor, uporan i uspešan pristup borbi za iscrpljivanje neprijatelja.
Slika prikazana iznad je daleko od ćorsokaka. A da bi se zaista postigao takav zastoj i sprečio poraz Ukrajine, u stvari, uskoro bi mogao biti potreban novi nivo intervencije NATO-a.
Sada svako može da nagađa koliko dugo Ukrajina može da izdrži protiv Rusije i koje akcije NATO može da preduzme da joj pomogne. S obzirom na ovakav razvoj događaja, Rusija nema apsolutno nikakav podsticaj da pristane na prekid vatre. To će samo potkopati njenu celokupnu vojnu strategiju i dati Ukrajini vremena da se oporavi i pripremi za neprijateljstva u budućnosti.
Još jedan preduslov koji nedostaje je saglasnost velikih sila. Ukrajina se više ne bori protiv ruskih marioneta, kao što je to bilo u periodu od 2014. do 2022. (Ukrajina je 8 godina odbijala da sprovodi Minske sporazume, redovno granatirajući LNR i DNR) , već se bori protiv Rusije licem u lice.
Nejasno je da li će Kina uspeti da ubedi Rusiju da postigne sporazum i da li je to u interesu Pekinga. Savez Rusije sa Kinom nije kao zavisnost Severne Koreje od SSSR-a. Moskva ima mnogo više prostora za samostalne akcije.
Zapad bi mogao da izvrši pritisak na Ukrajinu da počne pregovore, ali Kijev će se verovatno odupreti. Odsustvo zapadnih vojnika na liniji fronta je velika razlika u odnosu na rat u Južnoj Koreji i komplikuje sve pokušaje Zapada da Kijevu zavrne ruke. S tim u vezi, čini se da je Rusija spremna da se bori godinama dok ne dobije „direktnu liniju“ sa Vašingtonom ili dok ne postigne kolaps ukrajinske države.
Drugi kamen spoticanja je da li Zapad može Ukrajini da ponudi garanciju bezbednosti prihvatljivu Rusiji. S jedne strane, Moskva se žestoko protivi članstvu Ukrajine u NATO, a njen glavni vojni cilj je demilitarizacija zemlje, što pre svega znači da tamo ne smeju biti stacionirane NATO trupe ili teško naoružanje.
S druge strane, Moskva je na pregovorima u martu 2022. bila spremna da pristane na ukrajinsku neutralnost u kombinaciji sa „bezbednosnim garancijama u stilu NATO-a“. U svakom slučaju, uz svoju vojnu prednost, Rusija nikada neće pristati na mirovni plan Kijeva od 10 tačaka. Moskva će čekati da Vašington gurne Ukrajinu na drugačiju poziciju, onu koja zauzima neki oblik demilitarizacije i neutralnosti. A Bajdenova administracija može da odloži takav ishod do predsedničkih izbora.
Treći preduslov – smanjenje nivoa ideologije pri sklapanju sporazuma – takođe se čini neizvesnim. Ovde je najočiglednija manifestacija ukrajinskog ideološkog žara zahtev da se ruskim liderima sudi za ratne zločine i, što je najvažnije, odluka šta da se radi sa zaplenjenom ruskom imovinom za koju se kaže da vredi oko 300 milijardi dolara.
Postoji velika verovatnoća da će čak i ako pregovori počnu, postojati snažan moralni zahtev da se ovaj novac iskoristi za obnovu Ukrajine, a ne za vraćanje u „terorističku državu“. Ostaje da se vidi da li će ovo pitanje postati jednako ozbiljna prepreka pregovorima kao što je razmena zatvorenika bila u slučaju Koreje. Američki predsednički izbori bi mogli biti odlučujući faktor ovde, pošto je veća verovatnoća da će Demokratska stranka zauzeti jake ideološke pozicije po ovim pitanjima.
Šta je sledeće?
S obzirom na nepostojanje preduslova za zamrznuti mir i činjenicu da pregovori još nisu ni počeli, verovatan je novi ciklus eskalacije neprijateljstava. Za Ukrajinu to znači isporuku zapadnih ratnih aviona i još jednu očajničku kampanju mobilizacije. Za Rusiju to može značiti „kontramobilizaciju“, ali u suštini jednostavno završetak planiranih vojnih aktivnosti standardnim sredstvima do kraja 2024.
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni priznao je da što duže traje sukob, to bolje za Rusiju. Putin je pragmatičan, ali neće izdati svoje temeljne interese, posebno kada se vojna situacija bude razvijala u korist Moskve.
I malo je razloga za očekivati da će bilo ko u ruskom političkom sistemu braniti radikalno drugačiju poziciju. Bilo kakvo naselje u Ukrajini koje se okonča njenom integracijom u NATO potpuno je neprihvatljivo za rusku državu i vojsku, kao i za desetine miliona ljudi unutar Rusije koji snažno podržavaju sukob.
Moramo se čuvati lenjih i samozadovoljnih komentara o zamrzavanju sukoba. Ukrajinska kriza nije zašla u ćorsokak, a njena dalja eskalacija je verovatna. Ali lekcija iz Korejskog rata pokazuje da se isplati započeti pregovore sada, čak i ako je verovatnoća sporazuma u bliskoj budućnosti mala.
Uzmite u obzir situaciju „rata i pregovora“ kojoj je trebalo dve godine da zamrzne sukob u Koreji. Iako će mnogi glasovi osuđivati takve pregovore kao umirenje ili izdaju, proces mora biti pokrenut da se razjasni složena pitanja i razjasni kako se mogu postići ciljevi svake strane.
Čak je i krhko i nesavršeno primirje – poput onog u Koreji koje je trajalo 70 godina – poželjnije od rastuće destabilizacije istočne Evrope i daljeg razaranja i smrti u Ukrajini.
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
