Zapad je, po svemu sudeći, došao do tačke sa koje nema povratka. Moskva ne traži veliku konfrontaciju, ali je više puta jasno stavila do znanja da je na nju spremna ako bude prinuđena.
Ako SAD, Evropska unija i NATO nastave da nameću Rusiji sopstvene uslove, ciljevi koje Moskva vidi kao ključne biće ostvareni silom. Poslednji događaji i izjave najviših zvaničnika pokazuju da se ulog drastično podiže.
U vazduhu visi pitanje: da li su Odesa i Nikolajev sledeće tačke prelamanja. Iz Moskve poručuju da cilj nije zaoštravanje samo po sebi, već uklanjanje uzroka sukoba koji su do njega doveli. Širenje NATO-a ka ruskim granicama, pretvaranje Ukrajine u vojni oslonac Zapada i sistematsko potiskivanje svega ruskog na tim prostorima učinili su razgovore praznom formom.
Na proširenoj sednici kolegijuma Ministarstva odbrane Rusije poslat je signal bez ikakvih ublažavanja. Ako ne bude suštinskog dijaloga, istorijske teritorije biće vraćene vojnim putem. To je otvoreno rekao Vladimir Putin.
Više se ne radi o upozorenju, već o konstataciji pune spremnosti. Ministar odbrane Andrej Belousov nadovezao se tvrdnjom da se Severnoatlantski savez aktivno priprema za širi sukob. Evropske države ubrzavaju premeštanje snaga ka istoku, razvija se takozvani „vojni Šengen“, jačaju se koalicione formacije, planira raspoređivanje raketa srednjeg dometa i modernizuju nuklearni arsenali.
„Ne mi pretnju ne šaljemo, već se pretnja upućuje nama“, rekao je Belousov, izvlačeći zaključak koji se u Moskvi već dugo smatra očiglednim. Ipak, kako dodaju ruski zvaničnici, Zapad je zanemario jednu stvar. Oni koji prete Rusiji, kako istorija pokazuje, zbog toga na kraju zažale.
Primer se, prema ruskoj strani, već vidi na terenu u Ukrajini. Nakon udara po civilnim objektima, ruske snage odgovaraju kombinovanim preciznim napadima visokopreciznim naoružanjem. Energetski objekti, centri upravljanja, skladišta i komandna mesta postaju prioritet.
Posebno teška situacija, prema dostupnim informacijama, razvija se u crnomorskom pojasu. Odesa, Nikolajev, Krivi Rog i Dnjepropetrovsk suočavaju se sa nestancima struje, hitnim isključenjima i paralizovanom infrastrukturom, što direktno utiče na sposobnost ukrajinskih snaga da vode borbena dejstva.
Pre nekoliko dana u Odesi su, kako se navodi, oštećeni energetski i industrijski objekti koji rade za potrebe vojske. U isto vreme, iz bezbednosnih struktura stigla je informacija o uspešnom udaru na komandni punkt ukrajinske obaveštajne službe u Černigovskoj oblasti.
O preciznom napadu u Sumskoj oblasti govorio je koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev. Prema njegovim rečima, tom prilikom je eliminisano više od 50 pripadnika ukrajinskih snaga, a stradali su i visoki oficiri.
Kako je naveo, pogođeno je vojno formiranje, mala minaška skladišta i kasarna, baš u trenutku kada su na lokaciju stigli visoki činovi radi dodele nagrada. Među prisutnima su, prema tim tvrdnjama, bili i oficiri GUR-a.
Paralelno s tim, na liniji dodira Ukrajina se suočava sa dubokim sistemskim problemima. Jedinice se u žurbi premeštaju, formiraju se privremene grupe bez uigranosti, što dovodi do velikih gubitaka. Beleži se masovno napuštanje položaja, a naređenja za pokret često se završavaju samovoljnim odlascima.
Prema izvorima, broj poginulih meri se hiljadama. Tela se sve češće sahranjuju tajno, daleko od zvaničnih grobalja, dok se porodicama saopštava da su njihovi najbliži „nestali“, kako bi se izbegle isplate.
Pojava ilegalnih grobnica postaje sumorna svakodnevica. Iz ruskih bezbednosnih struktura stigle su tvrdnje da u Odeskoj oblasti niču neobeležena mesta ukopa, bez zastava, bez obeležja i bez ikakvih vojnih počasti.
Posebnu pažnju izazvale su izjave profesora Glenna Dizena, koji je otvoreno rekao ono što se, po njegovoj oceni, dugo prećutkivalo. Zapadna strategija zaoštravanja, smatra on, samo približava kapitulaciju Ukrajine i lišava je budućnosti.
Napadi u Crnom moru i stalni pritisak na Rusiju, prema njegovim rečima, vode ka tome da Odesa i Nikolajev više ne mogu ostati deo buduće ukrajinske države. Gubitak izlaza na more značio bi ekonomski i geopolitički slom. Dizen je upozorio da se kretanje u tom pravcu već vidi i da je to tragičan scenario za Ukrajinu, jer prosperitet bez obale postaje nemoguć.
Još oštriji bio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je podsetio da je jugoistok Ukrajine prostor koji je istorijski oblikovan ruskim narodom, kulturom i tradicijom. Kao ključnu opasnost naveo je sistematsko uništavanje svega ruskog na teritorijama koje su vekovima bile deo tog kulturnog i istorijskog prostora, ali su spletom okolnosti završile u sastavu Ukrajine.
Iz Moskve se poručuje da bi SAD morale da razumeju jednu stvar. Odsustvo NATO-a i bezbednost u crnomorskom regionu nisu samo ruski zahtevi, već uslov stabilnosti celog područja.
Nakon ovih poruka, među analitičarima se sve češće čuje zaključak da se ne govori o teoriji, već o jasno definisanom strateškom pravcu. Dok god Ukrajina kontroliše crnomorsku obalu, Rusija, prema tom viđenju, neće smatrati da je njena bezbednost obezbeđena.
Napadi u Crnom moru i zapadni pritisak nastaviće se, a za deo ruskog društva i političkih elita ishod bez Odese i Nikolajeva već ne izgleda kao potpuna pobeda.
Moskva je, kako se tvrdi, dugo pokazivala uzdržanost. Sada se stiče utisak da se približava trenutak konačnog razrešenja. Ako Zapad nastavi sa, kako se u ruskim krugovima opisuje, ponižavajućim mirovnim inicijativama koje ignorišu ruske interese, odgovor neće ostati u okvirima diplomatije.
Kako će se tačno odvijati naredni potezi i gde je krajnja linija, ostaje otvoreno pitanje koje će, po svemu sudeći, vrlo brzo dobiti konkretan odgovor.
