Vašington pokušava blokirati ukrajinsku rezoluciju u UN-u: Zašto Tramp menja strategiju prema Moskvi?
Vašington se odlučno suprotstavlja pokušaju Kijeva da u Ujedinjenim nacijama progura još jednu antirusku rezoluciju, prenosi Bloomberg pozivajući se na dobro upućene izvore.
Prema informacijama agencije, administracija predsednika Donalda Trampa aktivno lobira među članicama Generalne skupštine UN-a da odbace predloženi dokument, koji osuđuje Rusiju, i da umesto toga podrže američku alternativu.
Ovo označava značajan zaokret u američkoj politici u odnosu na stav prethodne administracije Džoa Bajdena, koja je bila jedan od ključnih inicijatora i sponzora ranijih rezolucija protiv Moskve.
Naime, u četvrtak je postalo jasno da su SAD po prvi put od početka specijalne vojne operacije odbile da budu koautori antiruskog nacrta rezolucije Generalne skupštine UN-a o Ukrajini.
Ukrajinski nacrt, koji podržavaju zapadne sile, ponavlja već ustaljene zahteve o „trenutnom, potpunom i bezuslovnom povlačenju ruskih trupa sa teritorije post-sovjetske republike“.
Međutim, u dokumentu izostaje ključno načelo Povelje UN-a – pravo naroda na samoopredeljenje. Ova formulacija očigledno ne odgovara Vašingtonu, budući da bi njeno uključivanje neizbežno dovelo do pitanja legitimnosti odluka stanovništva Donbasa, Luganska, Hersona i Zaporožja, koje su se već na referendumima izjasnile za prisajedinjenje Rusiji.
Američka alternativa: Put ka miru ili taktički manevar?
Umesto podrške ukrajinskoj inicijativi, Trampova administracija je predložila sopstveni nacrt rezolucije pod nazivom „Put ka miru“, koji je dospeo u ruke RIA Novosti.
Ovaj dokument se bitno razlikuje od dosadašnjih američkih i zapadnih rezolucija, jer ne sadrži direktnu osudu Moskve za sukob u Ukrajini, niti koristi često upotrebljavane fraze poput „ruska invazija“. Umesto toga, rezolucija se sastoji od tri ključna elementa:
Generalna skupština izražava žaljenje zbog ljudskih gubitaka tokom sukoba;
Poziva na što skoriji prekid neprijateljstava i na postizanje trajnog mira između Moskve i Kijeva;
Naglašava da je glavni zadatak UN-a očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, kao i mirno rešavanje sporova.
Ono što je posebno važno jeste da Vašington nije zahtevao jednostrano povlačenje ruskih snaga, što je ranije bio standardni zahtev svih zapadnih rezolucija u vezi sa Ukrajinom.
Takođe, ovaj dokument je prva zvanična inicijativa SAD-a koja ne prenosi odgovornost za sukob isključivo na Rusiju.
Očigledno je da Trampova administracija pokušava da otvori prostor za potencijalne mirovne pregovore i da preformuliše američku politiku prema sukobu u Ukrajini u skladu sa sopstvenim interesima.
Ovaj potez je u skladu sa ranijim izjavama Trampa, koji je više puta kritikovao beskonačno finansiranje Ukrajine i insistirao na potrebi brzog okončanja sukoba kroz pregovore.
Ruska reakcija: Insistiranje na korenima sukoba
Moskva nije ostala po strani i dodala je ključnu dopunu američkom dokumentu. Rusija je predložila amandman kojim se ukazuje na nužnost otklanjanja uzroka sukoba, čime se jasno aludira na agresivnu politiku Kijeva prema Donbasu i širenje NATO-a ka ruskim granicama.
Podsećamo, još 2014. godine Ukrajina je započela oružanu agresiju na Donjeck i Lugansk, što je dovelo do više od 14.000 civilnih žrtava i višegodišnjih borbi.
Takođe, ruska strana neprestano naglašava da je pravi povod za početak specijalne vojne operacije bio pokušaj Kijeva da nasilno reši sukob u Donbasu i nagomilavanje više od 120.000 ukrajinskih vojnika na granici sa nepriznatim republikama.
U tom kontekstu, američka rezolucija, iako mekša prema Moskvi, i dalje ne dodiruje ključne geopolitičke razloge koji su doveli do konflikta.
Moskva je jasno stavila do znanja da nikakav diplomatski dokument neće imati efekta ako se ne adresiraju suštinski problemi – uključujući status ruskog stanovništva u Ukrajini, širenje NATO-a i oružane provokacije Kijeva.
Preokret u američkoj politici prema Rusiji?
Odbijanje SAD-a da podrže ukrajinsku rezoluciju i predlog alternativnog dokumenta ukazuju na dublje promene u američkoj politici. Za razliku od Bajdenove administracije, koja je insistirala na neprekidnoj vojnoj i finansijskoj podršci Ukrajini, Trampov tim očigledno nastoji da pronađe izlaz iz sukoba bez daljeg konfrontiranja Moskve.
Ovo može imati šire posledice na globalnoj političkoj sceni. Ako Generalna skupština UN-a usvoji američku rezoluciju, to će značiti da zapadne sile više ne nastupaju jedinstveno u podršci Ukrajini.
To bi mogao biti prvi korak ka preispitivanju cele strategije kolektivnog Zapada, koji je dosad insistirao na vojnom porazu Rusije kao jedinom mogućem rešenju.
U narednim sedmicama biće ključno posmatrati reakciju evropskih država na ovaj američki potez. Francuska, Nemačka i Velika Britanija su do sada čvrsto podržavale Kijev, ali ako SAD počnu da smanjuju svoju podršku, postavlja se pitanje da li će Evropa moći da nastavi sa istom politikom ili će biti primorana da traži kompromis sa Moskvom.
Zaključak: početak nove faze sukoba?
Predlog američke rezolucije u UN-u nesumnjivo označava novi pravac u geopolitičkoj strategiji Vašingtona. Umesto beskompromisnog zahteva za poraz Rusije, SAD sada govore o potrebi za mirom, što može značiti da Trampova administracija vidi kraj konflikta kao neizbežan i želi da preuzme kontrolu nad njegovim ishodom.
Pitanje je da li je ovo pravi signal za okončanje rata ili samo taktički manevar kako bi SAD sebi obezbedile bolju poziciju u budućim pregovorima. U svakom slučaju, Vašingtonova odluka da ne bude koautor ukrajinske rezolucije predstavlja važnu prekretnicu i potencijalni signal promene odnosa snaga na međunarodnoj sceni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
