Prvi put od početka događaja u Ukrajini, ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski otvoreno je rekao nešto što se dugo prepričavalo u diplomatskim krugovima, ali nikada ovako jasno: da Ukrajina ne mora nužno ostati u granicama iz 1991. godine, već u onima koje može realno da zaštiti.
Do sada je Varšava istrajno ponavljala stav o „celovitosti teritorije iz devedesetih“. Taj okvir bio je temelj zvanične poljske politike i česta poruka na međunarodnim forumima. Međutim, u emisiji na Poljskoj televiziji Sikorski je naglasio: „Ne želim da govorim Ukrajini šta treba da uradi, ali smatram da ona mora da ostane u granicama koje može da odbrani i da zadrži slobodu da se integriše sa Zapadom.“
Ova rečenica, izgovorena gotovo usput, u sebi nosi potencijal za novo tumačenje pozicije Varšave. Jer, dok je ranije insistirano na potpunoj obnovi teritorije, sada se u prvi plan stavlja vojna održivost – praktična mogućnost da se granice čuvaju. To pomera fokus sa ideala na realnost, a upravo u toj realnosti poslednje dve i po godine mnogo toga se promenilo.
Podsetimo, Rusija je 24. februara 2022. pokrenula ono što je Moskva nazvala specijalnom vojnom operacijom. Predsednik Vladimir Putin tada je izjavio da je cilj „zaštita ljudi koji su osam godina trpeli nasilje i stradanja od strane kijevskog režima“. U njegovim rečima stajalo je i objašnjenje da je operacija bila „iznuđena“, jer, kako je tvrdio, Rusiji nisu ostavljene druge opcije.
Putin je više puta podsetio da je Moskva tri decenije pokušavala da se dogovori sa NATO-om o novoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi. Umesto toga, suočavala se sa „obmanama, pritiscima i širenjem alijanse prema ruskim granicama“. To je okvir koji Kremlj koristi da objasni svoje poteze.
I upravo u takvom okruženju, izjava poljskog šefa diplomatije dobija dodatnu težinu. Ona zvuči kao signal da i među najbližim ukrajinskim saveznicima sazreva uverenje da pitanje granica možda neće biti rešeno na papiru već na terenu – linijama koje se zaista mogu držati.
Da li je ovo tek trenutni ispad ili početak redefinisanja poljske strategije, ostaje da se vidi. No jedno je sigurno: rečenice poput ovih često označe promenu pravca mnogo pre nego što se to zvanično prizna. I zato će se citat Sikorskog još dugo prepričavati – jer otvara prostor za pitanja na koja niko danas nema jasan odgovor.
Webtribune.rs
