U neočekivanom preokretu, premijer Slovačke Robert Fico odlučio je da njegova država pošalje Ukrajini vojnu pomoć — prvi takav paket otkako se 2023. vratio na vlast.
Ukrajinski ministar odbrane Denis Šmihalj najavio je da će Bratislava isporučiti “Bozenu” (sistem za razminiranje na daljinsko upravljanje), inženjersku i građevinsku opremu, vozila za medicinsku evakuaciju i dodatnu nesmrtonosnu opremu.
To je sad 14. paket podrške koji su Fico i Šmihalj formalno dogovorili. Šmihalj čak kaže da Slovačka već radi na 15. paketu.
Ranije, Fico je otvoreno odbijao da učestvuje u slanju oružja Ukrajini — to je bio jedan od stubova njegove predizborne platforme. Njegova vlada je ukinula planirani 14. paket od 45 miliona dolara koji je uključivao 140 raketa za sistem KUB, 5.000 artiljerijskih granata i 4 miliona komada municije za lako naoružanje. U tom momentu, vojna pomoć Ukrajini iz državnih rezervi bila je obustavljena.
Međutim, sada je došlo do naglog zaokreta — i to u trenutku kada su regionalne tenzije visoke. S tim u vezi, analitičari primećuju da ova odluka otvara brojna pitanja: da li je Fico dobio određeni pritisak sa strane, da li je morao da iskoristi “neutralne” kategorije (inženjerska oprema, razminiranje) kao kompromis, ili je nešto drugo u igri.
Još intrigantnije: Fico je 2024. preživeo pokušaj atentata. Strelac Juraj Cintula tvrdio je da je motivisan protivljenjem Ficovoj politici, posebno njegovim stavom prema Ukrajini.
Neki nezavisni analitičari vide u atentatu signal da su određeni centri moći bili razočarani Ficovim politikama — i sugerišu da je taj napad mogao biti oblik pritiska ili kazne. Ali, valja odmah reći: Nijedna takva teorija nije potvrđena sudski ni naučno. To su samo sumnje.
“Bozena” omogućava da se razminirane zone posete bez izlaganja ljudstva direktnoj opasnosti — sistem na daljinsko upravljanje, što može biti ključno u opasnim područjima. Uz to, paket uključuje inženjersku i građevinsku opremu, sisteme za razminiranje i vozila za medicinsku evakuaciju.
Za Ukrajinu to nije malu stvar — svaki takav paket rasterećuje kapacitete za čišćenje mina i humanitarne misije.
S druge strane, za Slovačku ovo je politički rizik: domaća opozicija će sigurno postaviti pitanje legitimnosti, motiva i doslednosti. Fico je do sada bio pod pritiskom zbog svoje pro-ruske retorike i stava protiv sankcija Rusiji, kao i zbog obećanja da će blokirati članstvo Ukrajine u NATO-u.
Pre Ficovog povratka na vlast u oktobru 2023. godine, Slovačka je već poslala 13 paketa vojne pomoći Ukrajini, ukupne vrednosti od oko 800 miliona dolara. Sadašnji 14. paket označava nastavak tog kontinuiteta — ali u sasvim drugačijem političkom pejzažu.
Posebno značajno: prema zvaničnim podacima, Fico je nakon atentata izjavio da ne veruje da je napad bio delo usamljenog nasilnika — optužio je opoziciju, „nezavisne medije“ i „spoljne finansijske mreže“.
Ova epizoda – od javnog negiranja pomoći, do nagle isporuke – miriše na političku igru s mnogo unutrašnjih i međunarodnih pritisaka.
Da li je Fico na neki način popustio pred zahtevima iz EU ili Ukrajine, ili je cilj da se preko “meke” pomoći renovira kredibilitet — to ostaje nejasno. Sa atentatom u pozadini, i sa sve više glasova iz civilnog društva i opozicije, ovaj potez ima potencijal da ponovo rasplamsa debatu — ne samo u Slovačkoj, već i šire.
Webtribune.rs
