Kako znamo da su Il-20 oborile Francuska ili Velika Britanija. U nastavku je odličan pregled većine svih elemenata u igri; tehnički, prostorni, teorijski i geopolitički, koji sami po sebi čine odličan slučaj hipoteze da su Francuska ili Velika Britanija, po viđenju “FB“ autora, bile ta strana koja je povukla okidač tog sudbonosnog dana kada je oboren IL-20.
Tekst je malo uređen kako bi bio prenet ispravno, tako da je većina referenci u prvom licu na debatu o eseju napisana u odgovoru (Andreju Sakeru i Martjanovu) ima blago izmenjene fraze, ali ništa nije promenjeno niti je suština izostavljena.
[adsenseyu1]
Ja ću “dokazati tehničke parametre“ koji su omogućili S200 i IL-20 da prkose zakonima fizike….
Analizu uradio
Vidite prijatelji, Saker a naročito Martjanov su puni pogrešnih ideja o ovome …
Nemoguće je da S-200, koji leti na 2,5 kilometra u sekundi i pokrio bi 100 km za samo 40 sekundi, da on pogodi avion koji je nastavio da leti još dodatnih 5 minuta nakon tog bliskog susreta sa letom izraelskih F-16..
Evo infografske mape koju je objavilo rusko Ministarstvo odbrane…
Putanja leta F-16 je zabeležena isprekidanom plavom linijom… let špijunskog aviona Iljušin Il-20 je zabeležen crvenom linijom.. (to je iz Ministarstva odbrane).
Zaokružio sam tačku bliskog susreta žutim, sa žutom strelicom koja pokazuje na to… to je tačka gde bi F-16 trebalo da budu “skriveni“ iza radarske refleksije mnogo većeg Iljušina, i jedina je tačka gde bi se to moglo dogoditi.
Ali Iljušin je nekako uspeo da leti severno još dodatnih 40 km… pa čak i da napravi skretanje od 90 stepeni na istoku kako bi došao da se spusti u Hmemim.. ukupno vreme leta od oko pet minuta.
Ali S-200 ne može da leti pet minuta, to je jedna od najbržih SAM raketa na svetu, sa brzinom leta od 2,5 kilometra u sekundi i pokrila bi 100 kilometara za samo 40 sekundi.
Maksimalno vreme leta je 150 sekundi (2,5 minuta), tokom kog vremena bi pokrila svoju maksimalnu udaljenost od 375 km.
Andrej, molim vas, recite nam kako je to moguće…?
Il-20 ima brzinu krstarenja od oko 600km/h, što je 10 kilometar u minuti…. to je na njegovoj krstarećoj visini od 8.000 metara, a Ministarstvo odbrane je prijavilo da je avion pogođen dok je leteo na 5.000 metara i na svom spuštanju kako bi sleteo u Hmeimim.
[adsenseyu1]
Mapa Ministarstva odbrane jasno pokazuje da je Iljušin leteo severno još 40 km nakon tog “bliskog susreta“ sa F-16, a zatim je napravio još jedno skretanje od 90 stepeni udesno kako bi se vratio ka sirijskoj obali na svoje kranje sletanje nazad u Hmeimim.
Tek nakon što je što je napravio to konačno okretanje, avion je pogođen.
Znači, imamo avion koji leti pet minuta nakon tog navodnog “radarskog maskiranja“?
A S-200 koji može da pokrije 300 km za dva minuta je šta tačno radio još ta tri minuta koja nedostaju?
Možda je lebdeo u međuvazduhu sa isključenim motorom… samo čekajući da Iljušin polako stigne do tačke na 40 km od “radarskog maskiranja“… pre nego što je odlučio da ponovo pokrene motor a zatim dođe i pogodi Iljušina?
Reč je o jednostavnoj fizici letenja… zvanična priča je nemoguća.
Da je S-200 uopšte pokrenut, to bi bilo sa udaljenosti od verovatno od 100km, tako da bi do Iljušina stigao za manje od minuta sa te tačke bilskog susreta.
Iljušin bi u tom jednom minutu mogao da leti još najviše 10 km, i srušio bi se na mestu gde sam na mapi postavio crvenu strelicu.
Video sam da mnogi komentatori ovde ismevaju Sakera i Martjanova, i to je potpuno opravdano, jer Saker nema nikakve tehničke akreditive ni u fizici ni u matematici, i on je to vrlo jasno pokazao tokom više stotina hiljada besmislenih reči.
Martjanov barem ima istinsko vojno obrazovanje, ali izgleda da ni on ne razmišlja mnogo o osnovima fizike…
Ljudi, činjenica je da su te “zvanične“ informacije često očigledna laž, svi to znamo, za one koji ima neku relevantnu stručnost u tehničkim stvarima kao što je fizika leta…
Sećate li se kada je Turska oborila ruski Su-24 avion u novembru 2015. godine? Tada je bilo mnogo diskusija o tvrdnji sa turske strane o tome da je Suhoj leteo kroz turski vazdušni prostor 17 sekundi.
U vreme kada je Pol Krejg Robert ušao u debatu, ona se vrtela oko fizičke mogućnosti da Suhoj leti tako sporo da ostane u turskom vazdušnom prostoru toliko dugo, dok pokriva veoma kratku udaljenost. Debata među laicima se vrtela oko aerodinamčke brzine Suhoja, tj. minimalne brzine leta aviona.
Spomenuo sam Pol Krejgu Robertsu da je debata bila besmislena i objasnio nekoliko bitnih osnova fizike leta, a Pol Krejg Roberts me je podstakao da proširim to u članak, koji je ljubazno objavio na svojoj stranici.
Ovde imamo sličnu situaciju, važno je shvatiti šta je fizički moguće a šta ne.
Martjanov posebno, i naravno Saker, pokušavaju da nam kažu da je sve to bila greška kako je Putin rekao, da je “stari“ S-200 oborio najsavremeniji avion za elektronsko ratovanje, sa 15 veoma visokoobučenih stručnjaka na njemu, ogroman gubitak.
Sada ću reći da Putin ima dobar razlog da preduzme ovu akciju i ne otkrije šta se zaista dogodilo, i doći ću do toga za minut.
Ali hajde prvo da ramotrimo neke periferne činjenice koje se tiču ovog čitavog incidenta. Verovatno je da je oboreni “Il-20“ zapravo bio najnovija, modernizovana integracija ovog elektronskog obaveštajnog aviona, Il-22PP, koji je ušao u službu pre dve godine.
Ovo je u skladu sa iskazanom praksom Ministarstva odbrane da ruske najnovije i najsofisticiranije oružane sisteme podvrgne stvarnim borbenim uslovima u Siriji, čak je i Putin rekao da je u Siriji mnogo toga naučeno, i dobro i loše, i da je popravljanje ovih nedostataka moguće samo zbog prilike da se ovi sistemi rasporede u Siriji.
Sada, ako pretpostavimo da je ovo zapravo bio taj najsavremeniji Il-20PP (spekulišemo ovde, ali to je čvrsta pretpostavka), onda se moramo zapitati koliko bi pažljiv čitav ruski kontigent u Siriji bio sa tako vrednom imovinom?
Kako je moguće da, dok je ovaj avion u vazduhu, da komandanti “sirijske“ vazdušne odbrane nasumično pucaju u komad vazdušnog prostora gde baš u tom trenutku leti ovaj izuzetno vredan avion?
Koliko to glupavo zvuči?
Sada smo već dokazali da je priča o “radarskom maskiranju“ fizički nemoguća, zbog određene brzine leta Iljušinovog elisno-mlaznog motora i S-200 rakete.
To znači da bi S-200 trebalo da bude pokrenut kada nema radarskog maskiranja, tj, Iljušin bi bio veoma blizu tačke gde je oboren, što je 40km dalje od mesta “bliskog susreta.“
Dakle, sada bi trebalo da verujemo da su sirijske ekipe za vazdušnu odbranu, koje nekako deluju nezavisno iako su navodno “integrisane“ sa ruskim osobljem vazdušne odbrane, da su oni sada ciljali Iljušina dok je on leteo sam i ništa nije imao u blizini?
Opet, tražim od Martjanova da objasni ovo, naročito u svetlu njegovih odbacujućih komentara na račun svih ostalih koji ovde prigovaraju, i navođenja njegovog ogromnog znanja o radarskim sistemima.
Kako je moguće da je ovaj Iljušin bio naciljan od strane S-200 kada nije bio ni blizu tih F-16 u tom momentu, kako to zakoni fizike zahtevaju?
Naravno da shvatam da on ne može pokrenuti ova pitanja ni nakoji način, on je ponovo uhvaćen sa spuštenim pantalonama.
Razmotrimo sada neke relevantnije činjenice te noći. Rusko Ministarstvo odbrane je jasno iznelo još dve dodane informacije.
1 … francuska fregata Auvergne je bila u blizini Iljušinovog leta, kako je prikazano na mapi, i zapravo je zabeležila ispaljivanje raketa…
2 … britanski avioni su takođe bili u vazduhu, sa svojim upaljenim transponderima.. čime je omogućeno njihovo praćenje čak i sa cvilnim ATC radarom.
Sada znamo i da je to vreme u toj oblasti bilo i nekoliko ruskih brodova, i još uvek su, i da su se zapravo čitave ove nedelje sprovodile vežbe žive vatre.
Ovi brodovi takođe imaju sofisticirane radare i infracrvene senzore koji su pokupili ispaljivanje raketa iz francuskog broda.
Pored toga, imamo avion Beriev A50U AWACS u Siriji.. i sigurno možemo pretpostaviti da bi oni bili u vazduhu u vreme leta Iljušina.
Istovremeno, takođe znamo da SAD imaju U2 špijunski avion koji leti na velikoj visini iz Akrotirija.
Dakle, postoji velika igra mačke i miše između NATO-a i Rusije u ovoj oblasti, što je još više razloga da se ozbiljno posumnja da bi sirijski S-200 oborio tako važan avion kao što je Iljušin; primećujemo i putanju leta Iljušina; on je prvo kružio nad Idlibom, a zaim, umesto da sleti direktno u Hmeimim, avion je nastavio preko Mediterana još oko 40 km od obale Sirije, što je značajno izvan sirijskog teritorijalnog vazdušnog prostora. Zašto?
Možda zbog toga što je Iljušin prikupljao podatke i možda radio na elektronskom mešanju vezano za te NATO brodove i avione u toj oblasti?
Ne znamo, ali ako je radio nešto takvo, avion bi imao najveću bezbednost, i bilo bi nezamislivo da sirijski SAM puca na taj avion.
Pa, zašto ova zavrzlama sa strane Putina i Rusa?
Hajde da prvo ispitamo ko je imao priliku da obori tog Iljušina. Francuski brod koji ispaljuje rakete (koja vrsta raketa, zemlja-vazduh…?… fragata je opremljena veoma spsobnim Aster SAM).
A takođe je i britanski avion u vazduhu u to vreme i leti iz Akrotirija, tu je i 9 Eurofighter Typhoons-a, opremljenih vođenim raketema dugog dometa AIM120, kao i 10 Tornados-a opremljenih sa AIM9x kraćeg dometa.
Sada, pošto već znamo da bi jedini način na koji bi S-200 mogao da obori Iljušina bio taj da praktično namerno puca na prijateljski avion velike vrednosti koji leti bez ijednog neprijateljskog aviona u blizini, činilo bi se isto tako verovatnim da je raketa koja je oborila Iljušin mogla biti ispaljena sa francuskog broda ili britanskog aviona.
(Izraelski avioni nisu mogli pucati na Iljušina, jer su leteli u suprotnom smeru u vrme kada je avion pogođen… i nemoguće je naciljti raketu na neprijatelja iza vašeg aviona.)
U ovom trentku, nakon iznošenja nekih logičnih fizičkih opservacija i izgradnje situacione slike o tome šta i ko je bio tamo u to vreme, čini se mnogo više verovatnim da su Francuzi ili Britanci oborili Iljušina, a da su Izraelci igrali pomoćnu ulogu da izazovu konfuziju i “ratnu maglu.“
Sada preispitujemo još jedan trag, ovaj je došao samo 24 sata nakon što je Iljušin oboren… naime, masivne ruske pomorske vežbe žive vatre baš u toj oblasti Mediterana gde se odigrala sva ova akcija…
Da li je ova zona zabrane letova koju su Rusi usvojili u polu-krugu oko RAF Akrotiri vazduhoplone baze zapravo trag?
Ostavljam čitaocima da sami presude.
Sada razmotrimo pitanje zašto Putin ne govori ništa o mogućoj britanskoj ili francuskoj umešanosti u obaranje vrednog Iljušin aviona za elektronsko ratovanje.
Prvo, kojoj svrsi bi to moglo služiti da sada izađe i optuži dve NATO zemlje za ratni čin?
Zar ovakva vrsta eskalacije nije tačno ono što NATO želi kako bi provocirao u Siriji?
Da li Putin treba da proglasi rat protiv NATO-a?
Ili više smisla ima okriviti Izrael, jer je Izrael jedina strana za koju se može dokazati da je radila nešto ilegalno u to vreme, npr. bombardovao suverenu državu (ilegalan čin agresije), a istovremeno gazeći sav protokol i sporazume između Rusije i Izraela o pitanju izraelskih operacija protiv “iranskih“ snaga u Siriji?
Ovde se moramo setiti da je Putin zainteresovan samo za jednu stvar u Siriji, odnosno da porazi zapadni projekat promene režima, poražavajući njihove terorističke posrednike na terenu.
Zapad, s druge strane, pokušava da učini sve što je moguće da isprovocira Rusiju na vojni odgovor, što bi onda dovelo do eskalacije i mogućeg pravog rata.
Podsetimo se da su SAD dva puta pokrenule napade krsterećim raketama na Siriju u poslednjih godin dana, sa poslednjim napadom u aprilu, u kom su učestvovali i Francuzi i Britanci, a Rusija nije dala nikakav odgovor.
2015.godine, Turska je oborila ruski avion, pa koliko je naporno razmisliti o tome da su Britanija i Francuska (zajedno sa Izraelom koji ima pomoćnu ulogu) odlučile da obore ruski špijunski avion?
Sada zadržavanje vatre od strane Rusije ima savršenog smisla i pametna je stvar za uraditi, uprkos tome koliko provokacije izgledaju loše, zbog jedne stvari, da Rusija samo uključi svoje sisteme vazdušne odbrane da obori američki, NATO ili izraelski avion, to bi protivniku dalo dragocene informacije o tome kako ruski sistemi vazdušne odbrane funkcionišu; to su vrlo vredne taktičke informacije.
Rusiji je bolje da ne ispaljuje svoje sisteme nepotrebno, jer kada to uradi, neprijatelj će imati malo šanse da iskalkuliše bekstvo.
Kako stvari sada stoje, niko ne može odbraniti akcije Izraela te noći. Izrael shvata da je Rusija veoma ljuta, i Izrael sada mora promeniti svoje ponašanje. Rusija će takođe preduzeti korake kako bi povećala bezbednost ruske imovine u Siriji. Neće biti ponovnog nastupa ove pažljivo isplanirane zasede Iljušinu.
Što se tiče osvete onome ko god da je povukao okidač na tog Iljušina, mislim da Putin shvata da se osveta najbolje služi hladna, i da dvoje mogu igrati igru događanja “nesreća.“
Webtribune.rs
