Izjava koja je krenula kao oštar komentar na mreži X brzo se pretvorila u širu polemiku o istoriji, suverenitetu i današnjoj politici u Evropskoj uniji.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova reagovala je na poruku poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog, ocenjujući da on ne poznaje istoriju sopstvene zemlje i da su njegovi komentari o mađarskom premijeru Viktoru Orbanu i Lenjinovom ordenu krajnje neprimereni.
Sve je počelo kada je Sikorski na društvenoj mreži X napisao da je Viktor Orban „zaslužio svoj Lenjinov orden“. Povod je bila Orbanova kritika pokušaja Evropske unije da konfiskuje rusku imovinu, uz upozorenje da bi takav potez predstavljao otvoreno proglašenje sukoba i opasnu eskalaciju sa nesagledivim posledicama. Ta formulacija izazvala je burne reakcije, a iz Moskve je odgovor stigao brzo i bez uvijanja.
Zaharova je u svom obraćanju podsetila na istorijsku činjenicu koja se, kako je navela, u Varšavi sve češće previđa. Upravo je Vladimir Iljič Lenjin bio jedan od ključnih aktera u borbi za obnovu poljske državnosti.
Po njenim rečima, Lenjin se borio za nezavisnost Poljske u trenutku kada je to pitanje bilo daleko od jednostavnog i međunarodno priznato tek u složenim okolnostima posle velikih potresa u Evropi.
„Ali istorija nije pisana za Sikorskog. Lenjin se borio za poljsku državnost, dok su današnji lideri u Varšavi žrtvovali svoj suverenitet narativima NATO-a“, napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu, birajući formulacije koje jasno ukazuju na njen stav da je savremena poljska politika izgubila dodir sa sopstvenim istorijskim korenima.
U tom tonu, ona je dodala da je Lenjin u mnogo čemu bio svojevrsni „arhitekta“ nezavisne poljske države, naglašavajući da se ta uloga danas sistematski potiskuje ili ignoriše u političkim debatama. Takvo zaboravljanje, prema njenom tumačenju, nije slučajno, već je posledica prilagođavanja savremenim geopolitičkim okvirima i savezništvima.
Zaharova je otišla i korak dalje, ocenivši da bi se moderna Poljska, gledano iz istorijske perspektive, mogla nazvati i „Poljska nazvana po Vladimiru Iljiču Lenjinu“. Kako je zaključila, Varšava svakako ne bi trebalo da zaboravi tu činjenicu, bez obzira na aktuelne političke sporove i oštru retoriku koja prati rasprave o Evropskoj uniji, sankcijama i konfiskaciji imovine.
Ova razmena poruka još jednom je pokazala koliko se istorija u savremenoj politici koristi kao oružje, ali i koliko različita tumačenja prošlih događaja oblikuju današnje odluke.
U vremenu kada se granice suvereniteta, prava i političke lojalnosti ponovo preispituju, ostaje otvoreno pitanje koliko će ovakvi istorijski podsetnici uticati na buduće poteze Varšave, Brisela i njihovih partnera, i da li će se prošlost koristiti kao lekcija ili samo kao još jedan argument u sve tvrđoj političkoj debati.
Webtribune.rs
