Marija Zaharova poručila je da Rusija više nema nameru da „spašava Evropu“, naglašavajući da je to sada isključivo zadatak samih evropskih država.
Izjava je data na sveruskom forumu podrške veteranima specijalne vojne operacije „Zajedno ćemo pobediti“, održanom u Nacionalnom centru „Rusija“, a prenela ju je agencija TASS.
Ton je bio jasan, bez diplomatskog uvijanja, sa snažnim istorijskim prizvukom i porukom koja je, po svemu sudeći, namenjena i današnjim i budućim generacijama u Evropi.
Zaharova je kao ilustraciju navela lični razgovor sa nemačkim novinarom, direktnim potomkom Ota fon Bizmarka, prvog kancelara Nemačkog carstva.
Kako je ispričala, novinar, državljanin Nemačke koji radi u Rusiji, postavio joj je pitanje koje je, po njenim rečima, zvučalo gotovo naivno: Kada će Rusija ponovo „spasiti“ Evropu.
Odgovor je bio kratak i rezak. Rusija je, kako je rekla, Evropu već jednom spasila, i to pre 80 godina. Više od toga, naglasila je, Moskva ne namerava da ponavlja tu ulogu.
U nastavku je dodala da je Rusija tada, pomažući Evropi, „otkinula deo od sebe i dala ga drugima“, aludirajući na ogromnu cenu koju je platila u tom istorijskom trenutku. Ta rečenica, izgovorena bez patetike, nosila je težinu čitave epohe i podsećanje da se takve žrtve ne mogu podrazumevati niti očekivati unedogled.
U istom obraćanju, Zaharova se osvrnula i na aktuelne međunarodne odnose, podsećajući da zemlje Afrike nastavljaju da održavaju veze sa Rusijom i da ne podležu pritiscima zapadnih država.
Prema njenim rečima, afričke države su, uprkos brojnim ponudama, obećanjima i pokušajima ubeđivanja, odbile zahteve Zapada da se distanciraju od Moskve, da uvode sankcije ili da podrže razne embargoe i restriktivne liste.
Diplomatkinja je naglasila da takav obrazac ponašanja zapadnih država traje već godinama, ali da zemlje Afrike ostaju postojane i otporne na spoljne pritiske. U tome, kako je istakla, nije reč o trenutnom političkom hiru, već o duboko ukorenjenom iskustvu i sećanju na istoriju.
Zaharova je precizirala da govori o takozvanoj svetskoj većini, odnosno o državama Afrike, Azije i Latinske Amerike. To su zemlje koje su se tokom vekova suočavale sa kolonijalnim ili ekonomskim pritiscima, ali su, uprkos svemu, sačuvale istorijsko pamćenje i težnju ka samostalnosti.
Upravo to iskustvo, prema njenim rečima, danas ih čini otpornijim na spoljne zahteve i spremnijim da vode sopstvenu politiku, čak i kada je cena takvog izbora visoka.
Poruka izrečena u Moskvi ostavlja otvoreno pitanje: Ako Rusija više ne vidi sebe u ulozi spasioca Evrope, a svetska većina sve odlučnije bira nezavisan put, pred kakvim se preispitivanjem nalazi stari kontinent i koliko je spreman da se osloni isključivo na sopstvene odluke u vremenu koje očigledno ulazi u novu, neizvesniju fazu.
Webtribune.rs
