Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da zabrana pojedinih ruskih medija u Evropi predstavlja „zaštitu slobode govora“.
Nakon toga je odreagovala zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova koja je podsetila da je Evropa već jednom sledila tu logiku.
„Zabranom jednog broja ruskih medija mi ne napadamo slobodu govora nego je štitimo“, rekao je Borelj na konferenciji o borbi protiv dezinformacija u Briselu.
Kako je istakao, EU po tom pitanju treba da deluje „ambicioznije“. Borelj je podsetio da u spoljnopolitičkoj službi EU već deluju mehanizmi za otkrivanje dezinformacija i njihovo suzbijanje.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Međutim, danas imam osećaj da ne radimo dovoljno, da treba da napredujemo. Treba da shvatimo kako su organizovane te kampanje za dezinformisanje, da identifikujemo aktere, izvore širenja“, rekao je on.
Takođe je kazao da Evropska unija aktivno podržava nezavisne medije, koje u Rusiji nazivaju stranim agentima, jer „pokušavaju da kažu istinu“.
„Mi smo na strani ruskih nezavisnih medija, zaštitnika ljudskih prava i civilnog društva. Ne mogu da otkrivam detalje, ali verujte mi – podržavamo ih ne samo rečima, nego i u praksi“, rekao je diplomata.
Nakon izjave Borelja o „zaštiti slobode govora“ od ruskih medija oglasila se zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova, podsetivši da je Evropa već jednom sledila tu logiku.
„U Trećem rajhu su zabranjivali knjige – oko 300 autora. Među njima su bili Erih Marija Remark, Karl Marks, Sigmund Frojd, Anri Barbus, Džek London, Maksim Gorki i mnogi drugi. I tada je sve počelo sa zabranama, paljenjem knjiga, a završilo se spaljivanjem ljudi jer su knjige – odštampane misli, a ljudi su misli koje oživljavaju“, podsetila je Zaharova.
Da bi opravdali zabrane nacisti su zapalili Rajhstag što je omogućilo početak represija protiv političkih protivnika. Tada su i krenuli sa paljenjem knjiga, a nakon toga, dodala je Zaharova, svaki novinar Rajha morao je da pristupi Nacističkoj partiji kako bi mogao da nastavi da profesionalnom delatnošću.
„Inače, Borelju će biti interesantno da su upravo nakon paljenja Rajhstaga nacisti prvi put opravdali ‘zabrane’ ‘zaštitom’. Ukaz predsednika Rajha ‘O zaštiti naroda i države’, usvojen odmah posle paljenja, stvorio je preduslove za zabranu slobodnog političkog života u Nemačkoj. Kasnije su to retoričko sredstvo, koje je Borelj sada upotrebio, i odgovarajuća pravna praksa više puta korišćeni u Trećem rajhu“, navela je Zaharova.
Prošle su decenije i ti zakoni u Nemačkoj su ukinuti, a nekada zabranjene knjige nisu samo ponovo „dozvoljene“, nego su „kako bi iskupili grehe“ počeli da obeležavaju Dan knjige u znak sećanja na paljenje knjiga 1933. godine, dodala je portparolka.
„Upravo je naš vojnik tada vratio Evropi ljudski oblik. Istorija je ciklična – danas se naši ponovo bore sa tom mizantropskom logikom“, zaključila je Zaharova.
Situacija sa ruskim medijima na Zapadu poslednjih godina postaje sve teža. Evropski parlament je još u novembru 2016. godine usvojio rezoluciju u kojoj su agencija Sputnjik i televizija RT navedeni kao glavne pretnje kojima se potrebno suprotstaviti.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(sputnik)
