Moskva je, očekivano, reagovala na najnoviji politički obrt u Banjaluci – prenos predsedničkih ovlašćenja Milorada Dodika na Anu Trišić Babić, koja će privremeno obavljati dužnost predsednice Republike Srpske.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova za RT Balkan je kratko rekla: „To je unutrašnja stvar Republike Srpske. Primili smo k znanju odluku Milorada Dodika.“
Ali nije stala tu. Dodala je da je „Banjaluka još jednom pokazala da je zreo i odgovoran učesnik procesa bosanskog regulisanja, posvećen odredbama Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine“.
Ruska predstavnica očekuje da će ovaj korak pomoći u prevazilaženju, kako kaže, „duboke političke krize“ u Bosni i Hercegovini, uz ocenu da su za nju najodgovorniji pojedini zapadni centri moći.
U razgovoru s novinarima, Zaharova je pozvala sve strane koje su, pod spoljnim uticajem, „zahuktavale situaciju“, da „odgovore na ovaj gest dobre volje Republike Srpske“ i da se vrate unutrašnjem dijalogu. „Dugoročna normalizacija prilika značila bi i zatvaranje kancelarije visokog predstavnika, institucije koja je postala izvor brojnih političkih tenzija“, istakla je ona.
U nastavku, bez uvijanja, dodala je: „Nemoguće je da u srcu Evrope, u suverenoj državi, odlučuje neko ko nije izabran ni imenovan. Taj aparat često nazivam stranim agentom – jer u praksi obavlja funkcije važne ne za Bosnu i Hercegovinu, već za druge zemlje.“
Govoreći o trenutnom visokom predstavniku, Kristijanu Šmitu, Zaharova je bila direktna: „On se samo naziva visokim predstavnikom, ali u stvarnosti deluje bez stvarnih ovlašćenja.“
Podsetila je da Rusija, kao jedan od potpisnika i garanata Dejtonskog sporazuma, poziva na postepeno ukidanje spoljnog nadzora i vraćanje pune odgovornosti domaćim institucijama – uz učešće sva tri konstitutivna naroda i oba entiteta.
Na pitanje o potezima Narodne skupštine Republike Srpske, koja je nedavno poništila nekoliko zakona osporenih pred Ustavnim sudom BiH, Zaharova je poručila da je „sve sprovedeno u skladu s pravnim okvirom Republike Srpske i parlamentarnom procedurom“. „Ne sumnjamo da je time Skupština zaštitila interese entiteta, u duhu očuvanja ustavnih prava“, rekla je.
Podsetila je i da se vlasti u Republici Srpskoj nalaze, kako je rekla, u izazovnim okolnostima koje „dodatno komplikuju pritisci sa strane“. „Reč je o pokušaju da se zadrži spoljnopolitički uticaj nad BiH, što ne doprinosi stabilnosti regiona“, zaključila je.
Podsetimo, Dodik je odluku o privremenom povlačenju doneo nakon sudske presude u Sarajevu, kojom mu je zabranjeno obavljanje političke funkcije zbog osporavanja odluka međunarodnog predstavnika Kristijana Šmita.
Njegov potez, kako ocenjuju analitičari, otvara novo poglavlje u odnosima unutar Bosne i Hercegovine, ali i pitanje – da li će ovaj privremeni aranžman doneti smirenje, ili samo predah pred novu rundu političkih tenzija.
