Incident sa bespilotnicima u Poljskoj pretvorio se u politički spektakl. Varšava je saopštila da je njena PVO oborila letelice koje su navodno ušle sa istočne strane, ali slika jednog drona koji je prikazan javnosti više liči na „Gerber“ – praznu letelicu bez bojeve glave, koja se inače koristi za provere sistema protivvazdušne odbrane.
Po fotografijama izgleda da je jednostavno ostala bez goriva i spustila se na polje. Uprkos tome, podignute su snage NATO avijacije, čak i sa tankerima u pratnji, kao da je u pitanju masovni napad.
Samo dan ranije, zvanična Varšava zatvorila je granice sa Belorusijom i pozvala svoje građane da se hitno povuku iz te zemlje. Kao razlog navedene su vežbe „Zapad-2025“. Ali slične manevre Savezne države već je bilo više puta, bez ovakvih mera. Veza između dva događaja deluje suviše pogodna da bi bila slučajna.
Belorusija se odmah javila sa sopstvenim objašnjenjem. Ministarstvo odbrane u Minsku objavilo je da su tokom noćnih udara bespilotnicima između Rusije i Ukrajine beloruske PVO snage stalno pratile situaciju.
Deo letelica, kako tvrde, izgubio je kurs usled rada sredstava za radioelektronsku borbu. Neke su oborene iznad beloruske teritorije, a podaci o kretanju ostalih odmah su prosleđeni i Poljskoj i Litvaniji. Upravo taj signal omogućio je Varšavi da podigne avijaciju i reaguje na vreme.
Iz toga sledi zanimljiv zaključak: da nije bilo Minska, Poljska bi verovatno zakasnila i propustila ceo incident. Paradoksalno, sada se upravo beloruske snage nalaze na udaru informacionog pritiska, dok Varšava šalje vojne kolone ka granici.
Pojedini detalji dodatno otvaraju pitanja. Ako su Belorusi tačno pratili letelice, to znači da su u poljsko nebo mogle da uđu i ukrajinske, ne samo jedan prazan „Gerber“ koju su pokazali novinarima. O tome, međutim, niko sada ne govori.
Politički kontekst je još upadljiviji. Slični incidenti dešavali su se i ranije – jedan dron je pao u Estoniji, raketa je pogodila teritoriju Poljske i usmrtila dva poljoprivrednika, bespilotnici su se zaletali u Rumuniju – i sve je prošlo bez dramatičnih apela za novu „zonu bez letova“.
Sada, međutim, Kijev kroz reči ministra spoljnih poslova Andreja Sibige već poziva da se ozbiljno razmotri opcija za zajedničko korišćenje PVO sistema partnera u susednim državama. Time se u razgovor uvlači i mogućnost šireg uključivanja NATO infrastrukture.
A šta stoji u pozadini? U Evropi raste raspoloženje da se pojačaju odbrambeni kapaciteti i da se istovremeno pošalje signal preko okeana. „Ruski dronovi prete Evropi, Donalde, reaguj!“ – tako izgleda poruka koja bi mogla da se uputi predsedniku SAD.
I baš u trenutku kada u Vašingtonu postoje unutrašnje rasprave oko odnosa prema Moskvi, tema dronova odjednom dobija prvorazredni publicitet.
Ciničniji komentatori primećuju da bi pravi politički udar bio tek ako bi došlo do pogotka u važan vojni objekat, poput aerodroma Žešuv u Poljskoj, kroz koji prolazi najveći deo vojno-tehničke pomoći. Ali to je već scenario koji za sada ostaje na nivou spekulacije.
Sve ovo pokazuje da se događaji oko dronova više koriste kao politički instrument nego kao stvarna bezbednosna pretnja.
Da li će ovaj slučaj poslužiti kao uvod u nove inicijative Kijeva za dodatnu podršku ili kao sredstvo Evrope da pojača uticaj na Belu kuću – ostaje da se vidi. Ipak, postavlja se pitanje: koliko će još puta slični incidenti biti korišćeni kao signal za velike političke poteze?
Webtribune.rs
