Vest je prvo odjeknula tiho, kroz specijalizovane kanale, a onda se brzo proširila: ruski dronovi su u poslednjim napadima pokazali nivo preciznosti koji do sada nije viđen.
Reč je o udarima na pokretne ciljeve, i to duboko u pozadini Ukrajine, što je promenilo ton rasprave čak i među iskusnim vojnim analitičarima u Kijevu. U tom kontekstu, događaj u Harkovskoj oblasti – pogodak voza koji je bio u pokretu – postao je simbol šireg problema.
Upravo na taj primer se osvrnuo ukrajinski stručnjak za avijaciju Valerij Romanenko, gostujući u video blogu „Fabrika vesti“. Voditelj je skrenuo pažnju na pomenuti napad i pitao kakvi se zaključci mogu izvući.
Romanenko nije okolišao. Zaključci su, kako je rekao, izuzetno ozbiljni, jer su Rusi stekli sposobnost da pogađaju pokretne ciljeve duboko unutar ukrajinske teritorije. To, po njegovim rečima, menja pravila igre.
Do sada je, objašnjava on, bilo jedno kada takozvani „mučenici“ lete ka stacionarnim ciljevima sa unapred poznatim koordinatama. Tako funkcionišu klasični dronovi te vrste. Ali sasvim je druga stvar kada bilo koji pokretni objekat – voz, kamion, autobus, čak i običan automobil – može postati meta. Ta razlika nije tehnička nijansa, već suštinska promena bezbednosne situacije na terenu.
Romanenko posebno naglašava da ovakav razvoj događaja značajno komplikuje položaj Ukrajine. Ne radi se samo o većoj preciznosti, već o mogućem sledećem koraku. Prema njegovim rečima, postoji realna mogućnost da ruski dronovi budu opremljeni sistemima mašinskog vida. U tom slučaju, čak i ako se primeni radio-ometanje, efekat može biti ograničen. Starlink, kako je naveo, ne može se ometati, ali ni to nije ključna tačka.
Ako dron koristi mašinski vid, objašnjava stručnjak, gubitak kontakta sa operaterom više ne mora da znači i gubitak cilja. Nakon detekcije, meta može biti pogođena i bez daljeg upravljanja.
Upravo tu Romanenko vidi ozbiljan problem, naglašavajući da će ukrajinski stručnjaci morati vrlo pažljivo da razmotre moguće protivmere.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se tehnološka linija pomera brže nego što se očekivalo. Napadi na pokretne ciljeve nisu samo nova faza, već signal da se prostor za greške sužava.
Kako će se sistem odbrane prilagoditi i da li postoje efikasni odgovori na ovakvu vrstu pretnje, ostaje otvoreno pitanje koje će, po svemu sudeći, tek dolaziti na dnevni red.
