„Severni tok“ je ekonomski projekat koji nije doprineo približavanju nemačke i ruske politike, ali „Turski tok“, s druge strane, je odraz koliko daleko su otišli odnosi Rusije i Turske, nakon što je Turska napala u zasedi Rusiju oko Sirije 2015. godine.
Dok je Trampova administracija i dalje mišljenja da može da igra igru zaustavljanja „Turskog toka 2“ sankcijama i pretnjama, nesposobnost geopolitičke pozicije bila je na udaru pre neki dan, kako se završavalo građenje „Turskog toka“ u vodama Crnog mora.
Cevovod su odobrili ruski predsednik Vladimir Putin i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je podelio svetsku pozornicu i održao bilateralne dogovore kasnije.
[adsenseyu1]
Mislim da je važno da svi posmatraju odgovor Putina. Jer najbolje pokazuje koliko daleko su otišli rusko-turski odnosi od 24. novembra, 2015., kada je Turska srušila ruski SU-24 iznad Sirije.
Kada uporedimo ove dogašaje sa interakcijom Erdogana i Trampa, shvatamo da svet ide napred, uprkos nastojanju SAD da zaustavi ove događaje. A Turska je ključni igrač u regionu, geografski, kulturološki i politički.
Erdogan i Putin ovo znaju. Takođe znaju da je Turska u tranzitnom energetskom koridoru s istočnom Evropom i da se ovim te zemlje otvaraju za ekonomsku i političku moć koju dugo nisu imale.
Prvi tok „Turskog toka“ će direktno služiti Turskoj. U narednih nekoliko godina drugi tok će se sagraditi koji će biti odskočna daska za dovođenje gasa u istočnu i južnu Evropu. Zemlje poput Bugarske, Mađarske, Italije, Grčke, Srbije i Slovačke su u redu da dobiju energiju od Turskog toka.
Ovo, opet, je u suprotnosti s neverovatno skupim Južnim transportnim koridorom (STC) koji donosi ⅓ gasa Italiji po pet puta većoj ceni nego od početne. Turski tok će doneti 15.75 bcm godišnje Turskoj a drugi tok će istu količinu doneti Evropi.
TAP (Transjadranska cev) će doneti 10 bcm godišnje i neće je biti do 2020. , jer je projektu potrebno šest godina da se sprovede u delo. Nijedan projekat ove veličine nije čisto ekonomski, čak i ako ima ogroman ekonomski značaj.
Ako je to slučaj, onda STC ne treba da postoji, jer nema nikakvog ekonomskog smisla, makar ne koliko ima političkog. Ne, ova cev s drugim velikim energetskih projektima između Rusije i Turske je deo masivnog dugoročnog uticaja na srednji Istok.
Erdogan želi da povrati kontrolu nad islamskim svetom iz Saudijske Arabije. Zato se Saudijska Arabija bombarduje informacijama u vezi sa smrću Džamala Kašahogija kako bi se izvukla maskimalna korist situacije dok Erdogan igra protiv Muhamed bin Salmana.
Američki Dip stejt želi da ostavi Trampa i da ukloni Salmana. Trampu Salman treba kako bi sproveo svoje planove za Izrael i prolongirao dominaciju dolara.
Erdogan koristi ovaj procep kako bi dobio ustupke dok nastavlja da radi šta god hoće u Siriji, Iranu i Rusiji. Erdogan je u poziciji da se cenka sa SAD-om oko Sirije, od koje vlada ne želi da odustane.
Kontrolisanjem naftnih polja u istočnom delu Sirije i blokiranjem puteva do Iraka, SAD igra igru u kojoj ne može da pobedi a Kurdi neće izdati SAD kako bi usrećili Erdogana niti će sklopiti ugovor s sirijskom vladom zbog alijanse sa SAD-om.
Ovo je ultimativna igra okupacije istočne Sirije koju igraju Erdogan i Putin. SAD ne može da pritisne Tursku da se ne zbliži s Rusijom i Iranom. Na posletku, trupe SAD-a u Siriji će morati da se povuku, a to će pomoći Trampu na reizborima 2020.
Veliki gubitnik je Izrael, koji sada mora da odstupa budući da je Putin pritisnuo Bendžamina Netanjahua zbog sudelovanja u ubistvu 15 ruskih pilota u septembru kada je zatvorio sirijski vazdušni prostor dozvoljavajući slobodno kretanje do Lebanona.
Netanjahu sada ima nesigurnu poziciju, nateran da traži mir zahvaljujući odgovoru Paletinaca u Gazi bez presedana. To je rezultat Trampove bezgranične podrške Izraelu koji je ujedinio Arapski otpor, umesto da ga podeli i zavlada.
Vlada SAD odlučila je da se distancira od Paletinaca i prihvatila je izraelsku politiku ka Palestini: SAD slepo podržava Izrael. Priznala je Jerusalim kao glavni grad Izraela, suspendovala je finansijsku pomoć institucijama UN koje podržavaju palestinske izbeglice (školstvo, zdravstvena nega, domovi) i odbila je pravo povratka Palestinaca.
Ovo je dovelo do toga da Palestinci smatraju da je bilo kakav pregovor s Izraelom beskoristan, i da SAD više nisu dobar partner.
Trampovi planovi koji su uključivali formaciju tzv. Arapskog NATO-a odgođeni su na nekoliko godina zahvaljujući Erdoganu.
Postoji još problema, finansijska blokada Katara, rat u Jemenu i sl.- koji se moraju rešiti. U ovom trenutku, plan je pao u vodu kada je Izrael pokazao da ne može da funkcioniše bez odobrenja Turske.
Turska može da funkcioniše bez dolara u narednih deset godina isto kao što je preživela nakon Drugog svetskog rata. Zapamtite, sve ovo dešava se protivno SAD i Evrope, koja želi da održi samopouzdanje.
Put ka nezavinosti dolara će biti dug i težak, ali je moguć. Rusija je model kako je uspešno uklonila dolar iz trgovine i kako sada ubira plodove ove stabilnosti. A projekti poput Turskog toka i uskoro završenog sibirskog cevovoda do Kine vodeće gas iz obe trgovine, bez dolara kao platežnog sredstva.
Ako mislite da ova dedolarizacija ruske ekonomije nije važna, pogledajte kurs rublja u poslednjih nekoliko nedelja. Imali smo još jedan istorijski pad u ceni nafte pa ipak, rublja se nije pomerila u odnosu na dolar.
Korak napred ranije ove godine došao je kada se prekinulo tržište aluminijuma i kada je došlo do pretnje novim sankcijama. Ali SAD je jače stisla ruske finansije spuštajući cenu nafte. Normalno ovo bi uništilo rublju ali to se nije desilo.
[adsenseyu1]
Takozvana robna valuta kao što je kanadski ili australijski dolar udarila je jako, ali ne i rublju.
Ovo ima veze sa masivnom denominacijom dolarskog duga u, pogađate, gasu i nafti. Smanjena cena nafte daje vetar u leđa ruskim naftnim kompanijama ali i podršku ruskoj ekonomiji da neće osetiti masivnu inflaciju zahvaljujući nestabilnosti američkog dolara. Ti dani su prošli.
Pa će tako doći i dan za Tursku koja je sada u procesu da uradi ono što je Rusija 2015., da se otarasi budućih kalkulacija prema dolaru dok ima raznovrsnost kursa kojim trguje.
Stabilnost, transparentnost i solventnost su stvari koje povećavaju potražnju za valutom ne samo kao medijum plaćanja već i kao sredstvo povraćaja. Rusija je objavila da su poslednje transakcije bilateralne trgovine s Kinom u dolarima završene i da se dalje neće dešavati.
Medvedev je dodao da SAD sankcije guraju Moskvu i Peking na odluku da koriste domaće valute u poslovima, i to je nešto “što smo trebali da uradimo pre deset godina”. “Razmena u rubljima je naš prioritet koji, uzgled budi rečeno, će okrenuti rublju od kovertabilne valute u rezervnu”, izjavio je ruski premijer.
Ovo je prva izjava Medvedeva koja potvrđuje da status rublje raste. Povezivanje velikih ekonomija poput Turske, Irana, Kine i eventualno EU uz energetske projekte koji će srediti trgovinu u lokalnim valutama je velika pretnja trenutnim političkim i ekonomskim programima SAD.
To je nešto što EU želi da prihvati. A to je nešto čemu će se SAD oštro usprotiviti. Uz to, to je nešto što niko ne može zaustaviti ako ima smisla za ljude na svakoj strani transakcije.
Zato su Turski tok i Severni tok 1 i 2 važni projekti, menjaju celu dinamiku i tok globalnog kapitala, pomeraju finansijsku i globalnu moć iz SAD u ostale jake finanskijske centre.
Webtribune.rs
