Malo ko je, osim zainteresovanih posmatrača, krajem maja obratio pažnju na vest o potpisivanju sporazuma SAD i Papue Nove Gvineje u oblasti bezbednosti.
Tim dokumentom je američkoj vojsci zagarantovan pristup teritorijalnim vodama i vazdušnom prostoru pacifičke države, što još nije naročito primetno u svetskoj politici. U pozadini drugih dešavanja, ova epizoda izgleda beznačajno, jer potpis u ime Vašingtona nije stavio čak ni Džo Bajden, kako se ranije pretpostavljalo (zarad unutrašnje politike, on je otkazao posetu povodom koje su novogvinejske vlasti već bile najavile neradni dan), nego Entoni Blinken.
Međutim, u stvarnosti, ovaj događaj se uklapa u lanac događaja mnogo značajnijeg i dugotrajnijeg karaktera.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
U nastojanju da održi unipolarni svetski poredak, u čiju beznadežnu propast Sjedinjene Države odbijaju da poveruju, Bajdenova administracija ne samo da je počela da se kocka u Evropi, što je dovelo do ukrajinske krize, već i da podiže ulog u Aziji.
Novi hladni rat, suprotno zakonima strategije, Vašington vodi istovremeno na dva fronta – oseća se očaj američkog političkog vrha, nesposobnog da se pomiri sa gubitkom liderstva i pojavom novih centara moći koji ne žele da se uklope u Pax Americana. S tim u vezi, Bajdenov tim je pojačao napore za stvaranje mreže saveza u regionu, koji bi, dopunjavajući se, trebalo da obezbede efikasno obuzdavanje Rusije i Kine.
[adsenseyu1]
Koraci u ovom smeru učinjeni su još dok je na čelu SAD, okružen sinofobima, bio Donald Tramp.
Najpre je dat podsticaj razvoju saveza Petoro očiju sa ciljem razmene informacija među obaveštajnim službama SAD, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda. Zatim je akcenat stavljen na razvoj četvorostranog bezbednosnog foruma poznatog kao QUAD, koji uključuje SAD, Australiju, Indiju i Japan. Upravo u ovom trenutku, prkoseći Pekingu, Vašington je počeo da popularizuje koncept Indo-Pacifika, a ne azijsko-pacifičkog regiona, kao što je to ranije bilo uobičajeno, naglašavajući time svoju povezanost sa Nju Delhijem.
Međutim, do danas pokušaji da se zabije klin između Indije i Kine, istovremeno podrivajući rusko-indijsku saradnju, nisu dali željeni rezultat i to zahvaljujući organizacijama poput BRIKS-a i ŠOS-a.
Ipak, glavna uloga u američkoj ekspanziji u azijskom pravcu dodeljena je projektu AUKUS – vojno-političkom savezu SAD, Velike Britanije i Australije.
Njegovo formiranje u toku ruske specijalne operacije u Ukrajini dovelo je do diplomatskog sukoba Vašingtona i Pariza, jer je za posledicu imalo to da Francuska izgubi unosni ugovor o isporuci podmornica Australiji.
[adsenseyu4]
Kao omiljeno dete aktuelne američke administracije, taj trilateralni pakt je zamišljen kao centralna karika politike usmerene na podrivanje američkih rivala. Umesto da nastoje da smanje tenzije u regionu, kako to priliči odgovornoj sili, SAD namerno iskorištavaju pojedinačne međudržavne protivrečnosti i dugogodišnje sukobe i prave „novi krug“ militarizacije Azije.
Zapad jasno vidi hibridni rat protiv Rusije u Ukrajini kao probu za mnogo veći poduhvat protiv Kine. U pokušaju da izazove sukob oko ostrva Tajvan, Vašington stvara koaliciju čiji će zadatak biti da sputava akcije Kine u svim oblastima.
Sastanak lidera zemalja AUKUS-a, koji je održan na marginama samita G-7, pokazao je da američko rukovodstvo ne planira da skreće sa kursa koji je zauzelo. Bez obzira ko će se useliti u Belu kuću nakon sledećih izbora, koraci koje trenutno preduzimaju Sjedinjene Države sračunati su na duži rok.
Konvulzije u američkom rukovodstvu, koje su Rusiju i Zapad već dovele na ivicu oružanog sukoba u Evropi, jasno će doneti međunarodnoj zajednici mnoga neprijatna iznenađenja, a Azija će svakako postati ključno žarište na mapi nove globalne geopolitičke konfrontacije.
S tim u vezi, u novoj Koncepciji spoljne politike Ruske Federacije (2023) prioriteti u azijsko-pacifičkom regionu su jasno definisani – „razvoj široke međunarodne saradnje u interesu suprotstavljanja politikama koje imaju za cilj povlačenje linija podele u regionu.”
Autor: Oleg Karpovič, prorektor Diplomatske akademije Ruske Federacije (Fakti)
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
