Na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku susreli su se Donald Tramp i Vladimir Zelenski, a odmah nakon tog razgovora američki predsednik objavio je na mreži TruthSocial: „Ukrajina, uz podršku Evropske unije, može da se bori i povrati svu svoju teritoriju unutar svojih bivših granica.“
Ova rečenica odjeknula je snažno, ali u isto vreme otvorila prostor za tumačenja – da li se radi o podršci rečima ili i o spremnosti na dalja dela?
Prema pisanju Wall Street Journala, u isto vreme dok je menjao ton svojih javnih nastupa, Tramp je iza zatvorenih vrata dobio obaveštajne podatke da se u Kijevu priprema nova ofanziva.
Prema izvorima iz njegovog užeg kruga, scenario bi zahtevao i američku obaveštajnu podršku. Drugim rečima – planovi postoje, ali njihova realizacija nije moguća bez pomoći iz Vašingtona.
Zvaničnici koji su razgovarali s novinarima naglašavaju da Tramp „jeste promenio retoriku, ali ne i kurs“ kada je reč o ukrajinskom pitanju.
Ključna tačka ostaje ista: američki predsednik i dalje odbija da odobri korišćenje američkog oružja za udare duboko u Rusiji. To je crvena linija koju ne prelazi, ma koliko zahtevi iz Kijeva ili pritisci iz Evrope bili glasni.
I upravo tu nastaje kontrast – s jedne strane, javna podrška ukrajinskoj ideji o povratku teritorija, s druge, jasno odbijanje da se otvori prostor za akcije koje bi mogle značiti dalju eskalaciju.
To nije prvi put da se Tramp koristi dvostrukom strategijom: ostaviti prostor da ga saveznici čuju onako kako žele, a ipak zadržati polugu odluke u sopstvenim rukama.
Za Kijev, ovo je i poruka ohrabrenja i znak ograničenja u isto vreme. Za Vašington, to je balansiranje između očekivanja saveznika i sopstvenih granica. I dok jedni čitaju između redova tražeći signal da će Amerika preći na odlučniji kurs, drugi primećuju da Tramp ne menja suštinu – bez obzira na promene u tonu.
Ostaje otvoreno pitanje: da li će ova kombinacija podrške i uzdržanosti dugoročno stabilizovati odnose ili će upravo ta dvostruka poruka podstaći nove neizvesnosti u samom središtu sukoba? Odgovor će, izgleda, doći ne u saopštenjima, već na terenu – tamo gde se reči testiraju kroz poteze.
