Američki list The Wall Street Journal iznosi procenu da se pred Ukrajinom u 2026. godini otvaraju tri realna puta razvoja situacije.
Neki od njih su već delimično vidljivi na terenu, drugi se tek naziru kroz diplomatske poruke i pomeranja u vojnoj ravnoteži, ali nijedan ne deluje ni brz ni jednostavan.
U senci tih procena ostaju i nedavni razgovori u Abu Dabiju, koji su, kako primećuje list, ostavili utisak konstruktivnosti, ali bez suštinskog pomaka. Prvi dan konsultacija o bezbednosti između predstavnika Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine održan je 23. januara, dok je nastavak usledio dan kasnije, 24. januara.
Rusku delegaciju predvodio je načelnik Glavne obaveštajne uprave Generalštaba Oružanih snaga RF Igor Kostjukov, dok je na čelu ukrajinskog dela trostrane radne grupe bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov.
Nekoliko dana kasnije, 28. januara, portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio je da bi razgovori trebalo da budu nastavljeni 1. februara.
Ipak, prema proceni WSJ-a, ti diplomatski kontakti za sada ne brišu duboke razlike među stranama. Ukrajinska strana, navodi list, insistira na bezbednosnim garancijama koje bi uključivale vojno prisustvo zapadnih zemalja na njenoj teritoriji, što Moskva smatra neprihvatljivim.
Upravo zbog toga, najizglednijim scenarijem američki list vidi nastavak borbi paralelno sa sporim i neizvesnim pregovorima, bez jasnog ishoda na vidiku.
Drugi scenario, koji list izdvaja kao posebno težak za Kijev, polazi od procene da bi ukrajinske vojne mogućnosti mogle biti ozbiljno iscrpljene. WSJ ukazuje na dugogodišnje borbe bez pauze, manjak ljudstva i rastući jaz u oblasti bespilotnih tehnologija u korist Rusije.
U tekstu se navodi da pripadnici ukrajinskih snaga već godinama deluju bez predaha, dok se među novim regrutima primećuje pad motivacije i sve češći odlasci iz jedinica.
U takvim okolnostima, procenjuje list, Kijev bi mogao da se suoči s pritiskom da prihvati sporazum pod znatno nepovoljnijim uslovima, koji bi uključivali teritorijalne ustupke i ograničenje brojnosti vojske, uz ono što se opisuje kao slabe bezbednosne garancije Sjedinjenih Država.
Treći scenario ostavlja prostor za drugačiji razvoj događaja i podrazumeva jačanje ekonomskog i vojnog pritiska na Rusiju. Taj pravac, kako se sugeriše, zavisi od spremnosti Zapada da dugoročno pojača mere i preuzme dodatne troškove, što je pitanje koje u ovom trenutku ostaje otvoreno i unutar samih zapadnih saveza.
Između ovih opcija nema lakog izbora ni brzih rešenja. Kako WSJ nagoveštava, 2026. godina mogla bi da zatekne sve strane u istom začaranom krugu – između pregovaračkih stolova i linija sukoba, sa odlukama koje će imati posledice daleko izvan regiona.
Da li će prevagnuti iscrpljenost, pritisak ili upornost, ostaje pitanje na koje odgovor još niko nema.
