Američki predsednik Donald Tramp naredio je nastavak testiranja nuklearnog oružja u Sjedinjenim Državama. Vest koja je odjeknula širom sveta izazvala je reakcije kakve se nisu mogle izbeći: Neki to vide kao demonstraciju snage, dok drugi smatraju da je time, paradoksalno, učinio uslugu Rusiji i Kini.
Prema pisanju Wall Street Journala, odluka o novim testovima mogla bi da ide direktno u korist konkurentima Vašingtona.
Gari Sejmur, stručnjak za oružje masovnog dejstva koji je radio u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom administracije Bila Klintona, kaže ovako: „To bi bio poklon Rusiji i Kini, koje razvijaju nove vrste nuklearnog oružja i imale bi korist od nastavka testiranja.“
On ističe da, po njegovom mišljenju, nema stvarne potrebe da se takvi eksperimenti sprovode da bi se potvrdila pouzdanost američkog nuklearnog arsenala.
Tramp je, međutim, u svom stilu, poručio da Amerika neće zaostajati ni za kim. Te noći kada je objavio odluku, rekao je da testiranje treba da bude „ravnopravno“ sa ostalim zemljama koje, kako tvrdi, već sprovode svoje programe. Naglasio je da SAD imaju aktivne poligone spremne za te svrhe, a detalji – barem zasad – ostaju nepoznati.
Zanimljivo je da se ruski predsednik Vladimir Putin takođe oglasio. Rekao je da je Moskvi poznato kako se „neke zemlje“ već pripremaju za nova nuklearna testiranja. Dodao je i ovo: Ako se to desi, Rusija će odgovoriti istom merom.
Odluka iz Vašingtona time dobija novu težinu. Jer, ako svi krenu istim putem, linija između „odbrane“ i „provokacije“ postaje tanka. Trampov potez, koji se u Beloj kući prikazuje kao čin odlučnosti, za mnoge je zapravo signal početka nove, ne baš tihe, trke u naoružanju.
Možda je u pitanju strategija pritiska, možda i način da se pokaže da SAD još uvek diktiraju tempo globalne bezbednosti. Ali postavlja se pitanje: Kada se jednom ponovo otvore vrata testiranja, da li ih iko može zatvoriti?
Webtribune.rs
