Odluka Izraela da smanji intenzitet planiranih udara na Iran izazvala je veliku pažnju i spekulacije o motivima iza takve odluke.
Prema informacijama objavljenim u Washington Postu, izgleda da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena uspela da izvrši pritisak na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i odvrati Izrael od masivnog vojnog napada na Iran, posebno na njegove ključne naftne i nuklearne objekte.
Netanjahu je navodno obećao američkoj administraciji da će se izraelski udari ograničiti samo na vojne ciljeve u Iranu, čime bi se izbegla eskalacija sukoba do nivoa totalnog rata između dve zemlje.
Ova odluka dolazi u veoma politički napetom trenutku, posebno za Sjedinjene Američke Države, koje se nalaze na manje od mesec dana od izbora.
U ovakvim okolnostima, svaki potez na Bliskom Istoku koji bi mogao destabilizovati region ima potencijal da utiče na rezultate izbora, zbog čega je administracija Bajdena pokazala jasnu nameru da spreči bilo kakvu veću vojnu eskalaciju između Izraela i Irana.
Događaji se odvijaju u svetlu dva raketna napada Irana na izraelsku teritoriju u poslednjih šest meseci, koji su dodatno pojačali tenzije između ove dve zemlje.
Izraelski odgovor je očekivan i najavljivan, ali međunarodna zajednica je strahovala da bi taj odgovor mogao prerasti u otvoreni rat, što bi moglo imati katastrofalne posledice ne samo za region, već i za globalne ekonomske tokove.
Strahovi su se najviše odnosili na moguće udare na iranske naftne resurse, što bi moglo značajno poremetiti svetsko tržište nafte i izazvati skok cena.
U ovom kontekstu, mnogi analitičari smatraju da je Netanjahuov potez pragmatičan, jer bi udari na naftne objekte izazvali ne samo osudu međunarodne zajednice, već i poremećaj u globalnim energetskim tokovima.
Cena sirove nafte bi u tom slučaju doživela ogroman skok, što bi imalo dalekosežne posledice na globalnu privredu, posebno u vreme kada se svet oporavlja od pandemije i suočava sa energetskom krizom zbog sukoba u Ukrajini.
Odluka Izraela da izbegne napade na ključne iranske energetske i nuklearne resurse dovela je do trenutnog pada cena nafte. Indeksi Brent i WTI pali su za skoro 5%, što odražava smanjenje napetosti na Bliskom Istoku i ublažavanje strahova od potencijalne eskalacije sukoba.
Međutim, uprkos ovome, izraelska najava ne znači potpuni odustanak od vojnih operacija protiv Irana. Umesto toga, Izrael će, kako se navodi, sprovoditi ograničene udare, ciljajući vojne položaje i infrastrukturu, kako bi se izbegao širi konflikt.
Neki stručnjaci, međutim, smatraju da odluka Tel Aviva nije isključivo proizvod američkog pritiska, već rezultat procene izraelskih bezbednosnih agencija. Naime, poslednji iranski napad na Izrael nije bio dovoljno efikasan da bi opravdao masivan odgovor.
Osim toga, izraelska vlada verovatno računa na to da bi veći sukob mogao dodatno destabilizovati region, a time i oslabiti Izrael na političkoj i ekonomskoj sceni, što bi imalo negativne posledice i za njegov imidž na međunarodnoj sceni.
U ovoj igri globalnih interesa, predsednik Bajden se suočava sa izazovom balansiranja između podrške Izraelu i izbegavanja direktnog sukoba s Iranom, čiji bi rezultati mogli imati ozbiljne posledice po svetsku stabilnost.
Upravo zbog toga, Bajden je javno izjavio da ne podržava izraelske napade na iranske nuklearne objekte, što je dodatno uticalo na odluku Tel Aviva.
Međutim, ovo ne znači da Sjedinjene Američke Države potpuno odbacuju izraelske akcije protiv Irana – Bajdenova administracija ostaje posvećena podršci Izraelu, ali na način koji ne bi destabilizovao globalne tokove.
Na kraju, ova situacija odražava dugogodišnju složenost odnosa između Irana i Izraela, dve regionalne sile koje su godinama u sukobu u tzv. „senci“.
Dok svet strahuje od otvorene vojne konfrontacije, jasno je da nijedna strana nije spremna da se u potpunosti povuče. Odluka Izraela da smanji obim svojih vojnih akcija možda je privremeno rešenje, ali dugoročni mir u regionu je i dalje neizvestan.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
