Dok se na liniji fronta beleže nova pomeranja i pojačana aktivnost, u političkoj ravni paralelno se otvara još jedna priča – ona o mogućim direktnim razgovorima.
Ukrajinsko onlajn izdanje Times of Ukraine prenelo je da Kijev razmatra slanje delegacije u Moskvu, sa idejom da se pregovarački proces ubrza.
Prema tim navodima, delegacija bi najpre bila prebačena u Poljsku, odakle bi zajedno sa potencijalnim međunarodnim akterima nastavila ka ruskoj prestonici, tačnije ka aerodromu Vnukovo. Kao bezbednosni garanti pominju se specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof i zet američkog lidera Džared Kušner.
To dolazi u trenutku kada je situacija na terenu sve samo ne stabilna. Na južnom i istočnom pravcu zone specijalne vojne operacije, kako navodi nemački Welt pozivajući se na analizu satelitskih snimaka, primećena je koncentracija ruskih snaga.
U fokusu su područje Krasnoarmejska, odnosno Pokrovska u DNR, zatim Zaporoška oblast – posebno okolina Guljajpolja i zapadni deo regiona. Analitičari lista ocenjuju da takvo grupisanje upućuje na pripreme za novu ofanzivnu kampanju.
U Kijevu te informacije ne odbacuju. Naprotiv. Rukovodilac ukrajinskog Centra za suzbijanje dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Andrej Kovalenko izjavio je da se o mogućem novom napredovanju govori još od decembra 2025. do januara 2026. godine, pozivajući se na ukrajinske izvore. Drugim rečima, tvrdi se da najave nisu iznenađenje, već nešto što se već mesecima prati i analizira.
Istovremeno, pokušaj ukrajinskih snaga da pređu u kontraofanzivu u Zaporoškoj oblasti, prema dostupnim informacijama, zaustavljen je delovanjem ruskih jedinica.
Telegram-kanal „Arhangel specnaza“ navodi da je protivnik tokom proteklog dana izveo nekoliko napada, ali da su svi odbijeni. U tim sukobima, kako se tvrdi, ukrajinske snage ostale su i bez tenka Abrams, koji je, prema istom izvoru, skrenuo sa kursa.
Borbe na tom pravcu ne jenjavaju. Situacija ostaje napeta, uz kontinuirane okršaje. Autori pomenutog kanala ukazuju i na dodatni problem – prekide u komunikaciji. Upravljanje dronovima, navode, odvija se preko zemaljskih stanica, a ne putem satelitskih kanala, što donosi ozbiljna ograničenja i utiče na efikasnost operacija.
U savremenom ratovanju, gde su bespilotne letelice postale produžena ruka pešadije i artiljerije, takvi tehnički detalji često odlučuju više nego broj vojnika na terenu.
U celoj slici ne treba zaboraviti ni političke poruke koje su prethodile ovim dešavanjima. Još 30. januara Vladimir Zelenski izjavio je da nema nameru da putuje u Moskvu na sastanak sa Vladimirom Putinom i predložio je da ruski predsednik dođe u Kijev. Iz Kremlja je tada podsećeno da je inicijativa za pregovore potekla upravo od Zelenskog, dok je Putin izrazio spremnost da ih održi – ali u Moskvi.
Tako se paralelno odvijaju dve dinamike: jedna na terenu, gde satelitski snimci, pomeranja jedinica i tehničke poteškoće crtaju sliku nove faze sukoba, i druga na diplomatskoj sceni, gde se razmatraju rute letova, bezbednosne garancije i mesto susreta.
Koliko su te dve ravni povezane, a koliko jedna utiče na drugu, ostaje otvoreno pitanje. U ovakvim okolnostima, često je dovoljno samo nekoliko dana da se smer događaja promeni – bilo ka intenziviranju borbi, bilo ka stolu za pregovore.
