Nobelovac Džozef Stiglic poslao je ozbiljno upozorenje finansijskim tržištima: prinosi na dugoročne obveznice rastu, ali prava fiskalna slika Sjedinjenih Država još uvek nije uračunata u cenu.
Kako je rekao u razgovoru za CNBC, „finansijska situacija SAD biće lošija od trenutnih prognoza“.
U poslednjim danima širom sveta beleži se rast prinosa na dugoročne obveznice. Panike nema, ali zabrinutost postoji – posebno zbog ogromnog nivoa javnog duga i stanja budžeta.
I američki prinosi su porasli, ali, kako primećuje Stiglic, tržište još uvek zatvara oči pred činjenicom da predsednik Donald Tramp planira da budžetski deficit pokriva prihodima od carina.
Na prvi pogled, brojke idu u prilog Beloj kući – prihodi od carina su se povećali. Ali, kompanijama je potrebno vreme da reorganizuju svoje dobavljačke lance i pronađu jeftinije načine nabavke sirovina.
Kada se to desi, upozorava Stiglic, taj prihod će se istopiti. „Zato verujem da će finansijska situacija SAD biti lošija nego što sada pokazuju projekcije“, dodaje on.
Posebno je istakao da je očekivani realni kamatni nivo za narednih deset godina porastao sa 2 na 2,5 odsto. To znači skuplje zaduživanje za državu, ali i za kompanije i građane. Američka vlada, kaže on, neće prestati da servisira dug, ali to neće doći bez posledica po fiskalnu stabilnost.
Na istom forumu, bivši Obamin savetnik Džejson Furman dodao je da Trampovu ekonomsku politiku određuju visok budžetski deficit i oslanjanje na carinske prihode. Obojica ekonomista zapravo ukazuju na istu slabost – sistem koji kratkoročno daje efekat, ali dugoročno postaje opterećenje.
Stiglic se osvrnuo i na trgovinski sporazum između EU i SAD. Po njegovoj oceni, Brisel je pristao na nepovoljan dogovor, ali je bio primoran na kompromis.
Razlog? Zavisnost od američkih odbrambenih kapaciteta u trenutku kada se Evropa suočava sa izazovima na istoku. Drugim rečima, ekonomski interes i bezbednosni pritisak spojili su se u aranžman koji Brisel sam ne bi potpisao.
Sve zajedno otvara pitanje – da li globalna tržišta, zaslepljena trenutnim rastom carinskih prihoda, potcenjuju rizike koji dolaze? I šta će se dogoditi kada kompanije pronađu nove rute snabdevanja i kada se prihod od carina vrati na silaznu putanju? Tu dilemu, čini se, niko još nije do kraja izračunao.
