[adsenseyu3]
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić počeo je i zvanično da se potpisuje ispod tekstove koje objavljuju srpski mediji. Tako nas je počastio autorskim tekstom o tome zašto je „Ikea“ najbolja stvar koja se ikada desila Srbiji.
U nekoj normalnoj državi bi se ljudi možda pitali kako je moguće da predsednik zemlje ima vremena da se bavi pisanjem PR tekstova za robnu kuću, ali mi u Srbiji jako dobro znamo da naš predsednik nikad ne spava i radi 27 sati dnevno, te s toga stiže sve. I da bude predsednik, i da bude premijer, i da bude ministar, i šef policije, i sudija, a posebno voli da bude urednik. Sa uređivanja određenih medija nedavno je prešao i na pisanje autorskih tekstova, a onaj koji je juče objavljen u listu „Alo!“ do te mere je neverovatan da smo na trenutak pomislili da je ekipa Njuz.net-a hakovala kompjutere ovog lista i krišom im dodala sprdački tekst u Vučićevo ime.
Nažalost, ispostavilo se da je Vučić zaista napisao tekst o „Ikei“.
Srećom, ispostavilo se da se u tekstu zapravo uopšte ne radi o „Ikei“.
[adsenseyu1]
Kažem „srećom“ jer bi bilo zaista bezobrazno, čak i za Srbiju, da predsednik od svog radnog vremena, koje mu plaćaju građani Srbije, izdvoji nekoliko sati da napiše PR tekst za švedsku robnu kuću (pisanje takvih tekstova se, inače, valjano naplaćuje). Umesto toga, detaljnom analizom njegovog dela došli smo do zaključka da je ovo zapravo Vučićeva intimna ispovest, vešto skrivena iza priče o švedskom gigantu. Priča o „Ikei“ je zapravo priča o Vučiću onako kako je sam Vučić vidi – i jako se potrudio da ga svi mi vidimo isto tako.
Tako će vam Vučić u tekstu objasniti da „Ikea“ (čitaj – Vučić) „ne trpi stajanje u mestu, odustajanje od cilja, zaustavljanje zbog problema. On podrazumeva da nema odustajanja, nema neostvarivog, nemogućeg, nedostižnog“. Zvuči kao deo nekog govora sa skupa SNS-a, zar ne? Ali, čekajte, ima još!
Povlačeći paralele veštinom pravog majstora za prevrtanje reči, Vučić nam u svom novom delu objašnjava da priča o ovoj kompaniji i njenom osnivaču Ingvaru Kampradu „nije ništa drugo nego dokaz da rad, trud, skromnost i fokusiranost mogu da urade baš ono što svi drugi proglase za nemoguće“, što je filozofija koju lider SNS-a već godinama gura kroz svaki javni nastup, a, hvaljen Isus, ima ih mnogo.
Identifikacija autora teksta sa bogatim Šveđaninom izbija iz svakog napisanog slova, samo da bi došla do kulminacije u pasusu u kojem se govori o „greškama iz mladosti“. Vidite, Ingvar je u mladosti bio član švedskog nacističkog logora, ali je kasnije promenio stranu i pokajao se. Zvuči poznato?
[adsenseyu4]
Zvučalo je jako poznato i Vučiću, pa nam je objasnio da je OK grešiti – što je ujedno i poenta ovog teksta. Bukvalno ceo tekst se svodi na to da svaki čovek greši, pa tako i glavni akter ovog teksta (Vučić) i da smo jako glupi ako nekoga kritikujemo zbog njegovih grešaka.
„Ne greši samo onaj koji spava„, poentira naš predsednik, za kojeg svi jako dobro znamo da nikad ne spava.
Napredan kakav jeste, Vučić je rešio da ne završi svoju ispovest na greškama iz prošlosti, već da nas uputi u to šta možemo da očekujemo u budućnosti Srbije sa njim na čelu. Tako smo čuli da je vreme dragoceno i da ne treba da ga bacamo na „besmislene tvitove i komentarisanje komentara i tuđih odluka“ i da umesto toga treba lepo vreme da koristimo radeći (autor ne spominje za koju platu i da li usput treba nositi i pelene, to je ostavljeno čitaocu da sam zaključi). A onda za kraj Vučić dolazi do dela za koji i sam kaže da mu se najviše sviđa – „deo u kojem Kamprad kaže da nije cilj stići do cilja. Cilj je putovati i stalno pomerati cilj, ciljeve, i iznalaziti nove“.
[adsenseyu1]
Pisali su mnogi političari memoare i ispovesti, ali čini mi se da nijedan do sad nije uspeo na tako poetičan način svojim glasačima da objasni zašto nisu uspunjena sva ona predizborna obećanja – jer to bi značilo da smo stiglo do cilja. A to, vidite, nije pravi cilj, već treba da uživamo u ovom dražesnom putovanju ka njemu. Nije poenta da prosečna plata stvarno bude 500 evra kao što je obećano, već da idemo ka tom cilju i stalno ga pomeramo za sledeću godinu.
Nije fora da zapravo razrešimo slučaj rušenja u Hercegovačkoj, kao što je najavljeno, nego treba da cenimo svaki trenutak puta ka tom razrešenju koje verovatno nikad neće ni stići ali, hej, nije ni bitno – jer nije poenta u dostizanju cilja, ljudi moji!
Zato, sledeći put kad se zapitate gde se denuše oni silni jeftini stanovi koji su obećani pre tri godine, kad će da bude usvojen Aleksin zakon koji nam je obećan, kada stižu famozni ruski migovi o kojima se toliko pričalo, pa i zašto je „Ikea“ stigla tek danas, iako je Aleksandar Vućić još 2013. najavio da stiže na proleće 2014, samo se setite – cilje je putovati i stalno pomerati cilj.
Eto, a mislili ste da je Vučić stvarno pisao o „Ikei“.
(Noizz.rs)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
