Bez obzira na sedam sastanaka između predsednika Vladimira Putina i premijera Benjamina Netanjahua, i još mnogo susreta između ruskih i izraelskih zvaničnika, Tel Aviv nije shvadio da se u Siriji ne može igrati slobodno, bez kazni. Rusija je odlučila da “nevaljali“ Izrael nauči lekciju tako što će unaprediti sirijske odbrambene sposobnosti i dostaviti unapređeni odbrambeni raketni sistem.
Štaviše, nedostatak izraelskog shvatanja o promeni ravnoteže na Bliskom istoku i kraju unipolarne dominacije sveta vodi do još jednog direktnog sukoba sa Iranom, opet usled sirijskog sukoba. Iran tvrdi da je spreman da odgovori na izraelsko kršenje svih “crvenih linija.“ Rusija pokušava da obuzda visoke tenzije između ova dva zakleta neprijatelja, ali je srećna što Netanjahua vidi poniženog, piše Al Rai.
[adsenseyu1]
Čini se da izraelski premijer ignoriše to da su se pravila igre u Levantu promenila i da Moskva vodi šou – do te mere da je uklonila Ženevske razgovore i ide ka minimiziranju uloge međunarodne zajednice u svim mirovnim pregovorima oko Sirije. Došlo je vreme da Izrael preispita svoju politiku i sazna svoju relativnu veličinu u većoj igri.
Decenijama je ruski medved bio u hibernaciji, skupljajući neophodnu ekonomsku i vojnu snagu, ali srećan – usled nedostataka drugih alternativa – da pusti SAD da “vladaju svetom.“ Ovo je jedan od razloga zašto je Moskva dozvolila Libiji da padne u ruke međunarodne zajednice, korak koji je vodio – čini se namerno – tome da zemlja bogata naftom postane propala zemlja.
Kada je Rusija odlučila da se uključi u Siriju, svet – podržan od strane MSM-a (mejnstrim medija) – ismejao je ruske sposobnosti da zaustave promenu režima u Siriji (i rušenje Bašara al Asada na sličan način kao Muamera Gadafija) po vođstvom Evrope, bogatih zalivskih zemalja, Turske i SAD-a. Ali Rusija je, zajedno sa svojim saveznicima i kopnenim vojskama (koje su deo “Ose otpora“), uspela u zaustavljanju tog procesa.
Jedan od dogovora koje je Rusija napravila sa Izraelom je bio da se uzdrži od napada na bilo koje kopnene snage – iranske, hezbolah ili iračke – koje su angažovane u ratu protiv vehabijskih džihadista (Wahhabi Salafi Takferee). Međutim, Moskva je Tel Avivu objasnila da neće ulaziti u sprečavanje napada protiv vojnih kamiona Hezbolaha koji se kreću ka Libanu. Dogovor Moskve i Tel Aviva se sastojao od izraelskog informisanja ruskog vojnog koordinacionog centra o svakoj izraelskoj vazduhoplovnoj misiji nad Sirijom.
Izrael se nerado složio sa tim da se povinuje pravilima ruske supersile. Ipak, njihove vazduhoplovne snage i artiljerija su počele da napadaju pozicije sirijske vojske – pod nezadovoljnim očima Rusije – kako bi podržali napredak džihadista, pokušavajući da im daju prednost na jugu Sirije.. Za Izrael je prisustvo grupe “Islamska država“ i Al Kaide poželjnije u odnosu na prisustvo sirijske vojske i njihovih saveznika na granicama njihove okupirane Golanske visoravni.
Izrael je svestan da će Sirija okrenuti svoje oružje protiv njega i njegovih veoma iskusnih i organizovanih lokalnih grupa kako bi se kretao kao okupiranoj teritoriji da bi povratio Golan silom, pre ili kasnije, slično onome što se dogodilo u Libanu 2000-ih godina. Zbog toga su se opirali izraelskom pokušaju stvaranja džihadističke tampon zone, i on je propao. Sirijska vojska oporavlja veliki deo zemlje i dobija snagu, osvajajući svaku bitku koju je vodila prošle godine.
Kontinuirani izraelski udari protiv sirijske vojske su remetili planove Rusije da zaustavi rat i pobedi sve džihadiste. Izrael se pridružio Americi i nekim evropskim zemljama u njihovom pokušaju da spreče Rusiju da uspostavi mir u Siriji.
Tada je Izrael počeo da preleće Liban, pokušavajući da bude pametan – rekao je ruski zvaničnik – iako je vojsci i sa izraelske i sa ruske strane bilo dobro poznato da se na ruskim radarima u Mediteranu vidi svaki izraelski avion koji napusti bilo koji vojni aerodrom. Izrael je počeo da udara iranske mete i ugrožava ruske oficire koji rade na čitavoj sirijskoj teritoriji.
Rusija je mnogo puta rekla Izraelu i upozorila Tel Aviv da će situacija izmaći kontroli ako se ova nepotrebna kršenja nastave. Izrael nije zapravo promenio tok vojnih događaja u Siriji, već je maltretirao sve “kako što muva nervira slona.“
Rusija je pomogla sirijskoj jedinici vazdušne odbrane da pozicionira protivavionske raketne baterije kako bi pokrila sve sirijske teritorije: odbrambene rakete su raspoređene sa misijom da se bore sa avionima koji dolaze iz Libana, sa Golanske visoravni i iz Al Badija (sirijska stepa). Druge baterije su raspoređene oko Damaska i komandantima jedinica su date jasne instrukcije: pucajte po volji pri prvom kršenju sirijskog vazdušnog prostora.
Izrael je shvatio raspoređivanje i primio odjek novih instrukcija. Rusija želi deeskalaciju a Iran želi da izbegne direktan rat sa Izraelom, jer njihov prioritet još uvek nije kretanje ka jugu Sirije. Međutim, Tel Aviv, razmažen decenijskim američkim maženjem i bezuslovnom podrškom, želeo je da se ponašaka kao “nevaljali dečak“ sa još jednom supersilom, kršeći libanski vazdušni prostor i pucajući iz daleka ka ciljevima u Siriji. Tada su se Rusija i Iran zaista naljutili.
Izraelcima je prigovorila Rusija: njihovi komandanti nisu videli nikakvu prednost ili korist od onoga što su ovi avioni radili u Siriji, osim da izvuku odgovor Irana i ponovo podstaknu sirijski rat baš kada je Rusije u veoma naprednoj fazi da ga okonča.
Rusija i Iran se slažu po pitanju najvećih strateških linija u Siriji, ali se ne slažu po pitanju više od jednog detalja. Rusija ne želi da uznemiri Izrael po pitanju granica, jer to nije njihov prioritet. Dok je za Iran i Damask povratak Golanske visoravni i smanjenje Izraela na njegovu prirodnu veličinu značajno.
Tada je Iran (iranska revolucionarna garda zadržava vojni objekat za borbu protiv džihadista u centralnoj Siriji) sa sirijskog vojnog aerodroma – poznatog kao T4 – poslao naoružan dron u Izrael: ta praksa nije trebala da izazove široku osvetu, u teoriji. Izrael stalno šalje dronove preko Sirije i njihovi avioni redovno krše vazdušni prostor Sirije. Iranske snage rade zajedno sa sirijskom vojskom pod zvaničnim pokrićem sirijske vlade. Ali Iran je shvatio da Izrael ne bi odoleo iskušenju i da bi odmah poslao svoj avion da uništi dron.
[adsenseyu1]
Iran je povukao svoje leteće gedžete u T-4 sa mesta odakle su poleteli: zamka je bila postavljena. Nekoliko sirijskih sistema vazdušne odbrane je čekalo da ih F-16 ulove. Iznenađenje je bilo veliko: izraelski piloti nisu očekivali da vide toliko raketa ispaljenih iz blizine. Rezultat je, prema rečima ruskih izbora, bio razarajući za Izrael: dva aviona su oborena. Izrael je priznao jedan, ali ne i drugi, a prema još nekim izvorima, i treći je oštećen ali je uspeo da sleti.
Ta zamka je stvorila “šok za izraelski mozak“: Izraelci su bili ljuti što ih je Iran tako lako prevario i što su upali u zasedu sa pognutom glavom. Izraelski ponos je pogođen i tražio je osvetu.
Tipično za izraelske vojne komandante, šef generalštaba je rekao da njegova vojska “više nije zainteresovana za letenje nad Sirijom.“ Članovi “Ose otpora“ su zaista dobro upoznati sa izraelskim dvostrukim govorom. Od mnogih ključnih pozicija je zatraženo da zadrže minimalno osoblja, a svi kamioni koji nose oružje u Liban su zaustavljeni.
Niko nije očekivao udar protiv T4 jer bi to postavilo Izrael nasuprot Irana na bojnom polju. Hezbolah je u svojoj dugoj borbi protiv Izraela uvek vodio računa da ni jedan udar ne izbaci Izrael van kontrole da učine nešto neočekivano i odgovore disproporcionalno.
Zbog toga je pre svake ozbiljne akcije generalni sektretar Sajed Hasan Nasralah davao kontinuirana upozorenja. Štaviše, svi izraelski udari protiv kamiona Hezbolaha su bili “mekani“: Izrael bi pucao na kamion toliko da pošalje jasnu poruku da će za manje od minuta uništiti metu. Vozači i pratnja su napuštali kamione pre stvarnog udarca. To je poznato obema stranama i održavalo je situaciju pod kontrolom, na neki način. Hezbolah se sveti sve dok udari nisu u libanskoj teritoriji. Kada god se prekrši pravilo angažovanja, postoji cena koja treba da se plati. Izrael prihvata manje posledice, kao što je to bio slučaj u brojnim prethonim događajima.
Stoga možemo reći da je Iran prvi počeo privlačenjem izraelskih aviona u zasedu i izlazak izvan “uglavnom prihvatljivog scenarija.“ Netanjahuovom ponosu je bilo teško da proguta 1-0 za Iran. Hteo je bar da izjednači.
Takođe možemo reći da Izrael nije slušao brojna ruska upozorenja i ponašao se izvan zone kontrole neprestano prigovarajući svim snagama koje se bore protiv džihadista u Siriji. Rusija je saopštila Izraelu da niko nije bio zainteresovan za njegovo neprekidno uznemiravanje, stoga bi ovaj nerazumni čin trebalo prekinuti.
Sa sigurnošću možemo zaključiti da Izrael ima pretenziju superiornosti na Bliskom istoku, i oseća se slobodnim da krši bilo koji vazdušni prostor, uz malo poštovanja međunarodnog prava i granica, i konstantno traži konfrontaciju, naročito kada govori suprotno od dogovora.
Koja god teorija je osnova za sve ovo, Izrael zna da se njegovo igralište smanjuje. Rusija je odlučna da poveća sirijsku sposobnost u odbrambenim sistemima vazdušne odbrane. Ako ruski napredni S-300 (zaštićen Pancirom S-2 kako bi se izbeglo uništavanje bilo koji izraelskim ili američkim krstarećim ili vazdušnim raketama dugog dometa) budu dostavljeni sirijskoj vladi, to znači da Izrael više ne može nekažnjeno da krši vazdušni prostror svog suseda.
Ako se izraelskim vazduhoplovnim snagama ograniči kretanje, to će okončati izraelsku superiornost na Bliskom istoku. Tokom 2006. godine, Hezbolah se pokazao sposobnim da nanese štetu Izraelu i prisilo je na prekid neprijateljstva nakon samog jednog meseca borbe. Dvanaest godina kasnije, rakete u skladištu Hezbolaha su mnogo veće, preciznije i mnogo brojnije. Sa ograničenim vazduhoplovstvom i ogromom vatrenom moći sa neprijateljem, izraelska opcija za odlazak u rat možda više nije povoljna.
Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta ruskog veća bezbednosti, sastao se, odvojeno, u Sočiju, sa svojim iranskim i izraelskim kolegama Alijem Šamkanijem i Ejtanom Bed Davidom kako bi ohladili tenzije između Teherena i Tel Aviva oko poslednjeg izraelskog napada na iransku vojnu bazu na T-4.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
