Energetska mesta su na Balkanu veoma prisutna jer su Nemanjići ostavili bogat trag, ali najviše tih tačaka nalazi se u Rusiji. Od 3.900 tačaka koje sam obeležio na planeti gde postoji osam premreženih energija, čak 1.927 je u Rusiji, tvrdi u razgovoru za Sputnjik istraživač Vladimir Rovnjev Labat.
Zemlja, kao i čovek, ima svoje fizičko, ali i energetsko telo. Meridijani kojima njena energija teče, bili su poznati drevnim narodima i na tim mestima nicale su civilizacije i građeni su hramovi, ali su vremenom ljudi zaboravili na njihov značaj.
[adsenseyu1]
Položaj jakih energetskih tačaka je geografski nepromenjiv, a sve se mogu podeliti na velike, srednje i male. Velike senzitivne tačke nalaze se kod Lamanša, u moru kod grada Perta u Australiji, na samom Arktiku i na 762 km zapadno od Antarktika.
Srednja senzitivna tačka je Olimp, kao i deo na Tibetu gde se nalazi planina Kajlaš. Ohrid, sa svojih 365 manastira, takođe je srednja senzitivna tačka.
U ovakvim tačkama dolazi do prelamanja odnosa vreme-prostor usled jakih interakcija magnetnih gravitacionih sila, pa u takve tačke spadaju i Bermudski trougao, Sedona u Arizoni i Stounhendž.
Male senzitivne tačke nastaju usled jakih prirodnih zračenja kojima dominira magnetno polje, kao i usled lekovitih zračenja raznih ruda, kristala i samog središta Zemlje.
O geosenzitivnim tačkama na planeti razgovarali smo sa Vladimirom Rovnjevim Labatom, istraživačem, vajarom i muzičarom koji se već 22 godine bavi njihovim lociranjem i povezivanjem, kako bi se pročistila energetska mreža Zemlje, čovek uskladio sa prirodom, a sama planeta „ozdravila“.
O ovoj temi se definitivno ne zna mnogo. Možete li da nam objasnite šta zapravo znači pojam geosenzitivna tačka?
— Geosenzitivna tačka je akupunkturna tačka planete, jer kao što postoje akupunkturne tačke na čovekovom telu, isto tako postoje i energetske tačke na planeti, kojih ima milijarde. Suštinski, podela na pozitivne i negativne tačke je pogrešna jer neke životinje i biljke ono što mi smatramo negativnim koriste kao pozitivno i obrnuto. To je jedan odnos čoveka prema okruženju. Jednostavno, osećamo da nam je na nekom mestu bolje, da imamo jasniju komunikaciju između neba i zemlje i između sebe i okruženja, dok je na drugom mestu to slabije ili čak vrlo negativno, do te mere da ljudi na takvom mestu mogu brzo i da umru, da dobiju veliki broj bolesti koje su nepoznate nauci, zato što savremena nauka slabo ulazi u deo priče o geopatogenim zonama, kosmičkim zračenjima itd.
Šta bi se promenilo kada bismo više pažnje posvetili takvim iskustvima?
— Da se na to više obraća pažnja, bilo bi manje bolesti i stradanja, gradovi bi bili zidani na drugim mestima, zgrade kulture ili crkve ne bi bile dizane na ranijim grobljima. Takve stvari su ranije civilizacije drugačije poštovale. Mi, nažalost, zaobilazimo takva iskustva. Ne možemo se otuđiti od prirode i okruženja i od saznanja da smo mikrokosmos u makrokosmosu i da je poštovanje tih velikih kosmičkih principa u našem malom svetu, u personalnom akordu čoveka, definitivno najbitnije. Taj odnos saradnje između nas i okruženih energija je vrlo bitan.
Koliko takvih mesta ima na planeti i šta uopšte uslovljava njihov nastanak?
— Cela planeta ima nekoliko desetina milijardi energetskih tačaka, međutim oko 3.900 tačaka premreženo je sa osam energetskih struktura, i one u sinergizmu deluju kao jedan faktor. Na tim tačkama je daleko veći kvalitet, tu čovek može da doživi jedan oblik izmenjenog stanja svesti. Komunikacija između neba i zemlje na tim mestima je direktna. I to su mnoge ranije civilizacije osetile. To su energetska mesta moći. Nisu i duhovna mesta moći, ali obično su pretvorena i u duhovna mesta moći, na kojima čovek kroz tradiciju jednog naroda doživljava nadgradnju i sinergizam između nečeg što je bilo i što je sada.
Tvrdite da je Balkan premrežen takvim mestima?
— Ona su i danas na Balkanu veoma prisutna jer su Nemanjići ostavili bogat trag, kao i ranije kulture. Ali najviše tih tačaka nalazi se u Rusiji. Od 3.900 tačaka koje sam obeležio na planeti gde postoji osam premreženih energija, čak 1.927 ih je u Rusiji. Od tog broja, samo na gornjem Altaju nalaze se 1.102 tačke. U bivšoj Jugoslaviji imali smo samo 18 takvih mesta. U današnjoj Srbiji pet, u Hrvatskoj sedam, u Bosni dva. Ako kažemo da ih u Engleskoj ima 2-3, u Americi oko 20, onda shvatate koliki je zbir tih energija na mestu odakle su i naši koreni. Zato ja tvrdim da se u Rusiji nalaze vrata planete.
Zbog čega se postavljaju energetske sonde? Koja je zapravo njihova funkcija?
— Za 22 godine, dosad su postavljene 422 sonde po celom svetu. Samo zahvaljujući Rusiji, postavljene su tri velike planetarne sonde. Imao sam predavanja u Rusiji i na njima su veoma značajni ljudi shvatili šta radim, dokazao sam i pokazao da to funkcioniše i oni su mi dali mogućnost da odem u džungle Bornea, da se jedna sonda postavi na jednom veoma jakom čvorištu. Druga sonda se nalazi na Jakutiji u Sibiru, a jedna je na Fruškoj Gori. Fruška Gora je uzeta samo zbog toga što je na njoj najgušći oblik komunikacije između čoveka, prirode i duhovnih dimenzija, gde su mnogi manastiri nastajali, nestajali u ratovima i opet nastajali.
Kako izgledaju energetske sonde?
— Sonda je kombinacija ugljenika, magnetnih struktura koje su povezane sa zvukom i nekih određenih voštanih struktura. U zavisnosti od toga gde se postavlja, može biti dužine i do 60 cm. Postavlja se u dubinu zemlje i na jakom energetskom mestu počinje da akumulira energiju oko sebe. Ukoliko je to negativna energija, ona je akumulira, pojačava je i šalje je u jezgro zemlje. Iz jezgra se ona vraća nazad, ali kao transformisana energija. Na tim mestima u prečniku od 15-20 metara do 2.000 kilometara počinje polako da se menja struktura života. Ali potrebno je vreme i da bi se video pun efekat onoga što je urađeno potrebno je oko 50 godina. Dosad je veliki broj sondi postavljen na Balkanu, samo u Srbiji oko sto, ogroman broj u Rusiji, u Južnoj Americi na Tititkau jezeru dve, mnoge su postavljene i u okeanima.
Inspirisani idejom o geosenzitivnim tačkama, stvorili ste akustične instrumente koji zapravo nisu obični instrumenti.
— Pre svega, to su skulpture. To su ogromne skulpture u koje se ulazi. Sve je drugačije. Recimo, na jednom setu bubnjeva može da svira nekoliko bubnjara, postoji gitara, bas gitara, koje su potpuno drugačije u skulpturalnom smislu. Te skulpture dorađujem oko 40 godina. Na njima su se oprobali mnogi autori, ali za razliku od tog vremena, danas su one doterane do toga da instrumenti sviraju sa nama. Kada počnemo, ulazimo u jedan oblik izmenjenog stanja svesti, moždani talasi se spuštaju na ispod 10 herca i počinjemo da sviramo kao jedan. To je jedna integralna improvizacija koja daje mogućnost da pet-šest ljudi svira kao da smo se dogovorili i da smo uvežbani, a u suštini je sve improvizacija. To je harmonija u kojoj ne postoji ego. Kreativnost čoveka se budi na najvišem nivou jer za kratko vreme moraš nešto da uradiš, a da budeš kreativan. Sam čin stvaranja muzike je duboko duhovno-materijalan proces kreativnog odnosa pojedinca sa sobom i okruženjem. Zato je izuzetno važno na koji se način tome pristupa i kako se to radi.
Jelena Vučićević (Sputnik)
