Droge, dostupnost oružja, saobraćajne nesreće i „epidemija“ mentalnog zdravlja učinili su da smrtnost među decom i tinejdžerima
Stopa smrtnosti među mladim Amerikancima porasla je na najviši nivo u proteklih 15 godina, a ubistva, droge, samoubistva i saobraćajne nesreće među glavnim uzrocima, piše „Volstrit džornal“.
Između 2019. i 2020. godine, ukupna stopa smrtnosti za uzrast od 1 do 19 godina porasla je za 10,7 odsto, a naredne godine za dodatnih 8,3 odsto, prema analizi direktora emeritusa Centra za društvo i zdravlje na Univerzitetu Virdžinija komonvelt Stivena Vulfa i njegovog tima saradnika.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ovo predstavlja najveći porast za dve uzastopne godine u proteklih pola veka, odnosno otkako američka vlada prati takve brojke, piše „Volstrit džornal“.
Porast stope smrtnosti među mladim Amerikancima ubrzao se nakon 2020. godine, navodi list, istakavši da pandemija kovida 19 nije neposredno doprinela tome, ali istraživači smatraju da problemi koje je ona izazvala ili pogoršala, uključujući porast broja slučajeva anksioznosti i depresije, jesu.
[adsenseyu1]
Veći pristup vatrenom oružju, opasna vožnja i smrtonosni narkotici takođe su doprineli povećanju stope smrtnosti.
Takođe, SAD su jedina zemlja među svojim premcima gde vatreno oružje predstavlja glavni uzrok smrti kod mladih, piše „Volstrit džornal“.
Stopa samoubistava među Amerikancima starosti od 10 do 19 godina počela je da raste 2007. godine, dok je stopa ubistava u istoj starosnoj kategoriji počela da raste 2013, ukazuje istraživači rad Vulfa i saradnika.
Međutim, ovaj trend nije privukao pažnju zato što je ukupna stopa smrtnosti među decom i adolescentima u SAD tada i dalje opadala, navodi se.
Povećanje broja samoubistava i ubistava među mladima u početku je prošlo uglavnom neprimećeno jer su sveukupne stope smrtnosti dece i adolescenata i dalje opadale većinu godina.
[adsenseyu4]
Uticaj pandemije na porast smrtnosti među mladima u SAD
Kada je pandemija počela, smrtnost mladih zbog samoubistava i ubistava je porasla. Smrtni slučajevi uzrokovani predoziranjem drogom i lekovima, kao i oni u saobraćajnim nesrećama takođe su značajno porasli, piše „Volstrit džornal“, a ovaj porast se najviše osetio među starijom decom i tinejdžerima uzrasta od 10 do 19 godina.
Lekari i istraživači javnog zdravlja smatraju da su zatvaranje škola, otkazivanje sportskih i omladinskih aktivnosti i ograničavanje druženja uživo pogoršali rastuću epidemiju mentalnog zdravlja među mladim ljudima u SAD.
Društvene mreže su, kažu, ovaj problem dodatno pogoršale, zamenivši uspešne međuljudske veze sa žudnjom za pažnjom na mreži koja mlade ljude ostavlja neispunjenima i izlaže ih sadržajima koji veličaju nezdrave obrasce ponašanja, kao što su poremećaji u ishrani i samopovređivanje.
Istraživači ukazuju na činjenicu da se posedovanje oružja povećalo tokom pandemije i da su visokoprofilni slučajevi policijskog nasilja smanjili poverenje u policiju među narodom.
To je navelo neke ljude da pribegnu smrtonosnim oblicima „ulične pravde“, rekao je Danijel Vebster, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Džons Hopkins.
Rastuća dostupnost oružja proizvedenog od delova kupljenih na internetu ili napravljenih pomoću 3-D štampača takođe je olakšala tinejdžerima da nabave vatreno oružje, dodaje Vebster.
Istraživači takođe smatraju da je smanjeni broj automobila na putu tokom pandemije podstakao neke ljude da voze bezobzirnije i da su telefoni koji odvraćaju pažnju učinili vožnju letalnijom poslednjih godina.
Konzumiranje alkohola se povećalo tokom pandemije, što je verovatno povećalo smrtnost uzrokovanu vožnjom u pijanom stanju, piše „Volstrit džornal“.
Mnogi stručnjaci za javno zdravlje smatraju da kraj pandemije neće preokrenuti porast stope smrtnosti među mladima. Neki predviđaju da će se ovaj trend nastaviti zbog postojećih problema sa mentalnim zdravljem i dostupnosti oružja.
(RT)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
