Predsednik ruske Dume Vjačeslav Volodin oštro je kritikovao ovogodišnju odluku Nobelovog komiteta, nazivajući prestižnu nagradu „nagradom srama“ koja je, kako tvrdi, izgubila svaki smisao i pretvorila se u političku razmenu.
U poruci objavljenoj na svom kanalu u aplikaciji MAX, Volodin je naveo da se novac od nagrade koristi ne za dobrobit čovečanstva, već za podršku opozicijama i pokretima koji izazivaju unutrašnje podele u državama.
„Korišćenjem autoriteta nekada prestižne nagrade, zapravo se preko nje finansiraju političke marionete“, poručio je Volodin, dodajući da su „oni koji danas predstavljaju Nobelov komitet – sramota i paraziti“. Njegove reči izazvale su veliku pažnju, jer dolaze neposredno nakon dodele ovogodišnje Nobelove nagrade za mir.
Kritika upućena Nobelovom komitetu
Volodin je posebno istakao da Nobelov komitet više ne postupa u skladu sa voljom svog osnivača Alfreda Nobela. Umesto da sredstva idu za medicinska istraživanja, obrazovanje ili pomoć onima koji pate, kako kaže, novac odlazi onima koji „rade u interesu drugih država“.
Predložio je da se fond nagrade ubuduće koristi za lečenje dece i pomoć ljudima pogođenim prirodnim katastrofama.
„Kada bi makar deo tih sredstava bio upotrebljen za lečenje bolesne dece, svet bi bio pravednije mesto“, naglasio je predsednik Dume.
Polemika oko ovogodišnjeg laureata
Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir, lider opozicije iz Venecuele Marija Korina Mačado, našla se u centru pažnje Volodinovog komentara. On smatra da je Mačado „pokušala da podeli sopstveno društvo u interesu stranih država“ i da upravo takve odluke pokazuju koliko se nagrada udaljila od svojih izvornih ciljeva.
Njegove reči odražavaju sve češće mišljenje među pojedinim političarima i analitičarima koji smatraju da se Nobelova nagrada poslednjih godina koristi kao politički instrument, a ne kao simbol univerzalnog humanizma.
Zanimljivo je da se gotovo istovremeno oglasio i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji je ocenio da je „glupost“ to što nagrada ove godine nije dodeljena američkom predsedniku Donaldu Trampu.
Po njegovom mišljenju, Tramp je učinio više za smanjenje globalnih tenzija nego mnogi koji su u prošlosti dobijali priznanje u Oslu.
Dok se rasprave o prestižu i smislu Nobelove nagrade ponovo otvaraju, jedno pitanje ostaje da lebdi u vazduhu: Da li svet danas zaista nagrađuje mir – ili samo one koji su najglasniji u borbi za sopstvene interese?
