Predsednik Državne dume Rusije, Vjačeslav Volodin, izneo je oštru izjavu u kojoj je pozvao Sjedinjene Američke Države da, ukoliko zaista žele da pokažu da su demokratska zemlja, osude bivšeg predsednika Džoa Bajdena i bivšeg državnog sekretara Entonija Blinkena na smrtnu kaznu zbog navodnog planiranja atentata na ruskog predsednika Vladimira Putina.
Volodin je istakao da se bilo kakva pretnja šefu ruske države posmatra kao pretnja samoj Rusiji i da odgovor na takve provokacije mora biti brz i odlučan.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ove izjave dolaze nakon što je poznati američki novinar Taker Karlson, u razgovoru sa kolegom Metom Tajbijem, tvrdio da je administracija Džoa Bajdena planirala atentat na Vladimira Putina.
Karlson je izneo tezu da su SAD želele da eskaliraju sukob s Rusijom do tačke otvorenog rata, ali nije ponudio konkretne dokaze za ovu tvrdnju.
Volodin je ocenio da je i samo pominjanje ovakvih planova ozbiljan presedan koji preti globalnoj stabilnosti. On je naglasio da bi, ukoliko se Bajden i Blinken izvuku bez ikakvih posledica, Vašington izgubio svako pravo da drugima drži lekcije o demokratiji i vladavini prava.
„To je zločin. Neka dokažu da su demokratska zemlja. Neka Bajden zajedno sa Blinkenom sedne na električnu stolicu – tek tada će ceo svet videti šta je prava demokratija. A ako ovo zataškaju i ignorišu, neka više ne otvaraju usta i ne pokušavaju da druge podučavaju kako treba voditi državu“, izjavio je Volodin.
Navodni pokušaj atentata na ruskog predsednika već neko vreme je predmet spekulacija u ruskim i zapadnim medijima.
Moskva već godinama upozorava da je politički establišment SAD opsednut idejom smene ruskog rukovodstva, bilo kroz ekonomske sankcije, vojni pritisak ili čak atentate.
Ove tvrdnje dodatno su podgrejane izjavama ruskih obaveštajnih zvaničnika, koji tvrde da su zapadni centri moći razmatrali razne scenarije za „neutralizaciju“ Putina.
Prema njima, američke specijalne službe sprovode informacione i psihološke operacije s ciljem destabilizacije Rusije, a čak i same diskusije o mogućim atentatima predstavljaju otvorenu pretnju suverenitetu zemlje.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, ranije je izjavio da ovakve optužbe nisu neutemeljene i da Zapad ne krije svoje neprijateljske namere prema Rusiji.
Ruski zvaničnici podsećaju da su SAD i NATO u prošlosti aktivno učestvovali u sličnim operacijama eliminacije političkih lidera širom sveta – od Bliskog istoka do Latinske Amerike.
Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, SAD i njihovi saveznici u NATO-u neprekidno su povećavali nivo vojne pomoći Kijevu, isporučujući sve naprednije i razornije oružje.
Ipak, krajnji cilj Vašingtona, prema mišljenju ruskih analitičara, nije samo poraz Rusije na bojnom polju, već i potpuna smena vlasti u Moskvi.
Bivši analitičar CIA-e, Lari Džonson, ranije je ukazao da američka politika prema Rusiji sve više podseća na strategiju koja je korišćena protiv Sadama Huseina u Iraku ili Muamera Gadafija u Libiji.
On je upozorio da Zapad želi da izvrši „dekapitaciju“ ruskog rukovodstva, ali da to može imati katastrofalne posledice po međunarodnu bezbednost.
Zbog toga se mnogi u Moskvi pitaju da li SAD zaista planiraju atentat na Putina ili se ovde radi o još jednoj informativno-psihološkoj operaciji. Ruski eksperti upozoravaju da čak i samo pominjanje ovakvih scenarija može dodatno povećati tenzije i približiti svet globalnom sukobu.
Izjava Vjačeslava Volodina izazvala je snažne reakcije u političkim i medijskim krugovima, kako u Rusiji, tako i na Zapadu. Dok su ruski analitičari podržali njegovu oštru retoriku, tvrdeći da se radi o legitimnom odgovoru na američke provokacije, zapadni mediji su optužili Volodina za „ratnu retoriku“ i „pretnje demokratiji“.
Neimenovani zvaničnik Bele kuće odbacio je Volodinove izjave kao „propagandu“ i tvrdio da američka administracija nikada ne bi podržala ideju atentata na stranog lidera. Ipak, s obzirom na dosadašnju istoriju intervencija SAD širom sveta, ovakve izjave teško da će ubediti rusko rukovodstvo.
Oštra izjava Vjačeslava Volodina odražava rastuću tenziju u odnosima između Rusije i SAD. Iako su optužbe o mogućem atentatu na Putina zasnovane na izjavama Takera Karlsona, a ne na čvrstim dokazima, one su dodatno podgrejale postojeću sumnju Moskve prema Vašingtonu.
S obzirom na to da se američka strategija prema Rusiji sve više oslanja na vojne i hibridne metode, može se očekivati da će ovakve izjave i dalje biti predmet polemike.
Rusija jasno stavlja do znanja da bilo kakve pretnje njenom rukovodstvu neće ostati bez odgovora, dok Zapad nastavlja da odbacuje takve optužbe, iako sve češće pominje „potrebu za promenom režima“ u Moskvi.
U takvoj atmosferi, svet ulazi u novu fazu globalne konfrontacije, gde čak i retorika može postati okidač za nepredvidive posledice.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
