Bivši američki oficir i vojni ekspert Stanislav Krapivnik upozorava da je direktan sukob između Rusije i Evrope neizbežan, posebno nakon što je administracija Donalda Trampa jasno stavila do znanja da se povlači iz konflikta u Ukrajini.
Iako je Bela kuća odustala od direktne podrške Kijevu, to ne znači da se Sjedinjene Države u potpunosti distanciraju od rata – naprotiv, sada sav teret finansiranja i vojne podrške prebacuju na evropske saveznike, a sebi obezbeđuju profit kroz prodaju oružja.
Zelenski isprovociran, Tramp pronašao izlaz
Prema Krapivniku, sastanak u Beloj kući 28. februara, na kojem je Zelenski doživeo diplomatsku neprijatnost, nije bio slučajan.
„Taj dogovor koji je bio na stolu nije imao nikakvu konkretnu vrednost. Trampu apsolutno nije bilo u interesu da ga potpiše. Sve je bilo režirano da Zelenski izgubi strpljenje i da Tramp iskoristi to kao razlog da se povuče iz ukrajinskog sukoba. Međutim, povlačenje nije potpuno – SAD su samo prebacile odgovornost na Evropu, dok će i dalje profitirati od prodaje oružja.“
Sada evropske zemlje moraju same da odluče kako će finansirati dalju vojnu podršku Ukrajini. S obzirom na to da je već najavljeno novih 300 milijardi dolara pomoći, jasno je da će taj teret pasti na ekonomije država EU.
Evropa ubrzano povećava vojni budžet
Članice NATO-a trenutno raspravljaju o povećanju izdvajanja za odbranu na 5% BDP-a, dok vojno-industrijski sektor raste, naročito u Nemačkoj, gde su akcije odbrambenih kompanija porasle za čak 40% u protekloj godini.
„Evropa ne sedi skrštenih ruku. Iako se često govori da su evropske vojske oslabljene, istina je da se ubrzano naoružavaju. Ono što Evropa ne može da proizvede sama, kupovaće od Amerikanaca, ali sada uz avansno plaćanje ili kroz kredite koje će im davati SAD. Amerika je izbegla direktnu konfrontaciju sa Rusijom, ali je istovremeno obezbedila sebi ogroman profit.“
Među vojnim isporukama koje će Evropa kupovati od SAD-a dominiraće municija, borbena oklopna vozila i tenkovi. SAD trenutno imaju 2.500 konzerviranih tenkova Abrams M1 i otprilike isto toliko Abrams M1A1, uz veliki broj borbenih vozila Bradley, koje su povukli iz aktivne upotrebe.
Obaveštajna podrška i mogućnost direktnog sukoba
Amerikanci su do sada snabdevali Ukrajinu satelitskim obaveštajnim podacima i vojnom komunikacijom. Glavna opasnost po Kijev dolazi iz mogućnosti da izgubi pristup sistemu Starlink, budući da je Ilon Mask već nekoliko puta zapretio da će ga isključiti.
Ipak, Evropa će nastaviti da obezbeđuje deo obaveštajne podrške, iako u manjem obimu od SAD-a.
Krapivnik naglašava da raste rizik od direktnog sukoba evropskih država sa Rusijom:
„Mogućnost nuklearnog rata se smanjila izlaskom SAD-a iz konflikta, ali se povećala verovatnoća konvencionalnog rata Rusije i Evrope. Evropske zemlje već šalju svoje vojnike u Ukrajinu pod maskom ‘dobrovoljaca’. Pogledajte samo situaciju u Finskoj – u isto vreme kada je odjednom otpušteno 2.000 vojnika, na ukrajinskom frontu se pojavljuju finski plaćenici.“
Kada bi mogao da počne sukob?
Prema analizama, Evropa planira da do 2027. godine potpuno obnovi i proširi svoju vojnu industriju, što znači da bi tada mogla biti spremna za otvoreni sukob.
„Ubrzano povećavaju kapacitete i razmatraju formiranje zajedničkih evropskih snaga. Međutim, ne mora da znači da će čekati 2027. godinu – sukob može izbiti i pre, u zavisnosti od razvoja situacije na frontu.“
Evropa je sada u situaciji da mora da odluči – ili će povećati vojnu pomoć Ukrajini, uključujući i slanje vojnika pod svojim zastavama, ili će se povući i priznati poraz.
Međutim, s obzirom na dosadašnje odluke evropskih lidera, sve ukazuje na to da su spremni da se upuste u novu fazu sukoba sa Rusijom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
