Kada se u naučnim krugovima pojavi objekat koji prkosi pravilima koje astronomi uzimaju zdravo za gotovo, nastaje ona neprijatna tišina u kojoj stručnjaci prevrću podatke, proveravaju merenja i diskretno priznaju da ovo baš i ne liči na ono što su ranije viđali.
Upravo to sada prate istraživači koji proučavaju 3I/ATLAS, nebesko telo koje narednog meseca dolazi na svoju najbližu tačku prema Zemlji i već nedeljama izaziva polemike od Amerike do Japana.
Neki bi, naravno, najradije da ga svrstaju u „još jednu kometu“, samo ipak prebrzu, preveliku, previše pravilnu i nekako… drugačiju. A kada objekat iz dubine prostora počne da skuplja dvanaest konkretnih anomalija u tako kratkom periodu, onda se vrata za pretpostavku o inteligentnom poreklu otvaraju znatno šire nego što je uobičajeno.
Harvardski profesor Avi Loeb, čovek koji nema naviku da govori u rukavicama kada podaci odlutaju u neočekivanom smeru, objavio je listu nepravilnosti kod 3I/ATLAS-a i ostavio naučnu javnost u svojevrsnom rascepu između želje za racionalnim tumačenjem i grižnje zbog ignorisanja očiglednog.
U svojim beleškama Loeb ističe da objekat putuje retrogradnom putanjom koja se gotovo savršeno poklapa sa ravni kretanja planeta oko Sunca, odstupajući svega pet stepeni. Takva preciznost, tvrdi on, retko se viđa kod prirodnih tela koja prolaze kroz naš sistem.
Tu priča tek počinje. Zabeleženo je izbacivanje materijala ka Suncu tokom letnjeg perioda, iako komete to obično rade u sasvim drugačijem režimu. Jezgro 3I/ATLAS-a procenjuje se da je oko milion puta veće od onog kod 1I/Oumuamua, prvog međuzvezdanog objekta za koji je potvrđeno da je prošao kroz Sunčev sistem.
Pritom, 3I/ATLAS putuje oko 209.000 kilometara na sat – brzinom koja već sama po sebi isključuje jednostavna objašnjenja.
Zanimljivo je i to što se objekat našao u gotovo „urednoj“ poziciji na desetine miliona kilometara od Marsa, Venere i Jupitera, kao da je neko pažljivo proračunao prolaz kroz naš komšiluk.
I dok se tako uredno kreće, njegov gasni oblak pokazuje neuobičajenu strukturu: mnogo više nikla nego gvožđa, odnos koji se, kako kaže Loeb, češće viđa u legurama nastalim tehnološkim procesima nego u spontanim kosmičkim tvorevinama.
Količina vode u tom istom oblaku svedena je na svega 4% mase, što je još jedna stavka koja komete obično ne prate. Zabeležena je i ekstremno negativna polarizacija svetlosti – fenomen koji do sada nije primećen ni kod jednog poznatog objekta sličnog tipa.
A dodatnu težinu sumnjama daje slučajnost (ili nešto drugo) da 3I/ATLAS stiže iz sektora neba udaljenog svega devet stepeni od izvora čuvenog „Wow!“ signala, jedne od najzagonetnijih radijskih emisija u istoriji posmatranja svemira.
Svetlost koju objekat emituje menjala se abnormalno brzo, uz karakterističnu plavu nijansu koja prevazilazi sjaj Sunca. Loeb posebno naglašava neobične „solarne i solarno pojačane mlazove“ koji bi, pod normalnim okolnostima, zahtevali ogromnu površinu kako bi prikupljali energiju potrebnu za isparavanje leda i stabilan mlaz materije.
I dok bi prosečna kometa pod takvim uslovima počela da se raspada, 3I/ATLAS održava stabilno negravitaciono ubrzanje i ostaje kompaktan, bez znakova raspada.
Još jedna od tačaka koje remete sliku o običnom kosmičkom telu jeste to što njegovi mlazovi uspevaju da zadrže orijentaciju preko udaljenosti većih od milion kilometara, uprkos rotaciji objekta. U naučnom okviru to je teško uklopiti bez pretpostavke o nekoj vrsti kontrolisanog mehanizma.
Kada se sve ovo stavi na gomilu, Loeb ne krije svoju pretpostavku: iza 3I/ATLAS-a moguće stoji inteligentno poreklo. U svojoj analizi dodaje da mejnstrim nauka često pravi pogrešne procene jer izbegava da prizna opasnosti od preteranog oslanjanja na stare modele.
Prema njegovim rečima, najrazumniji pristup bio bi ulaganje milijardi dolara u paralelnu potragu za naprednim i jednostavnim oblicima života, kako bismo pravovremeno razumeli signale koji možda već stižu ka nama.
U astronomskim krugovima već se šapuće da bi predstojeće približavanje moglo doneti jasnije odgovore, ali i nova pitanja. Ako se ispostavi da objekat zaista nosi tragove konstrukcije i kontrole, čovečanstvo bi prvi put bilo u direktnom kontaktu sa nečim što nije nastalo prirodnim putem.
A ako se ispostavi suprotno, onda se ipak ostavlja prostor da univerzum još jednom pokaže koliko nepredvidiv može biti. U svakom slučaju, naredni mesec donosi trenutak koji će mnogi pratiti sa iznenađujućom mešavinom iščekivanja i nelagodnosti.
Webtribune.rs
