Nekadašnji ambasador SR Jugoslavije i Srbije Vladeta Janković ocenio je da će zahvaljujući sporazumu potpisanom u Vašingtonu, Kosovo za godinu dana postati član Ujedinjenih nacija.
Politički, pa i etički posmatrano, Aleksandar Vučić je u ime Srbije potpuno popustio pred Vašingtonom i ružno izneverio saveznike kojima se kleo na vernost i bratstvo.
On je svoju zemlju doveo u nemoguć položaj i time što je, kako se to kaže, „sva jaja stavio u jednu korpu“ računajući da će Tramp da pobedi na predstojećim američkim izborima – rekao je za Direktno.rs prof. dr Vladeta Janković, dugogodišnji ambasador.
[adsenseyu1]
Šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče potpisao u Vašingtonu?
– Aleksandar Vučić je pod velikim pritiskom potpisao jedan veoma štetan dokument za našu državu. Svakome je jasno da je prava svrha tog dokumenta predizborna kampanja koju vodi predsednik SAD Donald Tramp i da će čin potpisivanja poslužiti samo njegovoj promociji, pri čemu je sve to izvedeno, onako u američkom stilu, na njihovu korist, a na štetu obeju ugovornih strana, posebno one srpske. Zalud je govoriti da sastanak tobože nije bio trilateralan: to može važiti za sam dokument, ali ne znači ništa u svetlosti činjenice da su za istim stolom sedeli predstavnik Srbije, predstavnik Kosova i kao posrednik predsednik SAD. Simbolički značaj tog čina je sam po sebi jasan.
Opet obrt i šok od Grenela: NIŠTA ŠTO PIŠU SRPSKI MEDIJI NIJE TAČNO …https://t.co/FF6Moof3gt
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 5, 2020
Kako ocenjujete sadržinu dokumenta?
– Pada u oči da ima nekoliko tačaka koje za odnose Beograda i Prištine ne znače ništa, a isključivo služe američkim interesima. Kad to kažem mislim pre svega na činjenicu da se tu odjednom, neznano otkuda, upliće Izrael. Izrael – jer je tako odlučio Vašington – priznaje Kosovo, a Srbija pristaje da preseli ambasadu u Jerusalim što jeste ponižavajući ustupak, ali i katastrofalna greška sa međunarodno-političkog stanovišta. Poenta je jasna: pod pritiskom moćnog jevrejskog lobija, SAD teže da Jerusalim nametnu kao prestonicu Izraela, a na tako grub i opasan potez praktično nijedna zemlja do sada nije pristala. Seoba ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim neizbežno antagonizuje dobar deo arapskog sveta. U našem slučaju, posledica će biti da mnoge arapske zemlje koje nisu pristajale da priznaju Kosovo sada to, zbog ovog olako povučenog Vučićevog poteza, mirne savesti učine.
[adsenseyu4]
Tim sporazumom se i zabranjuje upotreba 5G opreme koju isporučuju „nepouzdani dobavljači“. Zahteva se da se ta oprema, tamo gde je već postavljena, odmah ukloni.
– To je druga tačka koja nema veze ni sa političkim ni sa ekonomskim odnosima između Beograda i Prištine. Jasno je da je cilj da se Kinezi istisnu iz jednog izrazito lukrativnog biznisa. Osim toga, obećani infrastrukturni projekti, na koje treba da odu obećane milijarde, zapravo su pre svega podsticaj američkoj privredi. Učešćem u izgradnji autoputa i pruge oni oživljavaju firme i investitore koji su ozbiljno pogođeni pandemijom koronavirusa.
Kako ocenjujete rešenje za Gazivode?
– Ne treba zaboraviti ni vrlo karakteristično rešenje za problem Gazivoda: kompleks neće kontrolisati ni Srbi ni Albanci nego Amerikanci, što uz ostale odredbe o preusmeravanju energetske politike, prevedeno na direktan jezik, znači da ćemo svi biti zavisni od američke tehnologije, a da ruskim energentima, a pre svega „Turskom toku“, treba reći zbogom. Sve u svemu tu nema ničega dobrog po nas, a to potvrđuje i tačka u kojoj se kaže da se na godinu dana stavlja moratorijum na aktivnosti Srbije u prilog povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova, s tim što Kosovo godinu dana neće tražiti prijem u međunarodne organizacije.
[adsenseyu1]
Šta to podrazumeva?
– Sasvim prosto rečeno, to znači da će se dogoditi tačno ono što mi nikada i nipošto nismo smeli da dozvolimo, a to je da će Kosovo za godinu dana postati član Ujedinjenih nacija. Ne zaboravimo da predstoje priznanja nezavisnosti do sada uzdržanih ili nama naklonjenih zemalja, što znači potreban broj glasova u Generalnoj skupštini. Svi oni – a bojati se i Rusija i Kina – u ovom dokumentu će videti ono što on jeste, a to je, da se ne lažemo, kapitulacija Srbije pred američkim pritiskom.
Kako će reagovati Rusija i Kina?
– Jasna je stvar da od Turskog toka neće biti ništa i da ćemo biti upućeni na američke izvore energije. Politički, pa i etički posmatrano, Vučić je u ime Srbije potpuno popustio pred Vašingtonom i ružno izneverio saveznike kojima se kleo na vernost i bratstvo. On je svoju zemlju doveo u nemoguć položaj i time što je, kako se to kaže, „sva jaja stavio u jednu korpu“ računajući da će Tramp da pobedi na predstojećim američkim izborima. A šta ako Tramp u novembru izbore izgubi, a nastupi za Prištinu potpuno opredeljena demokratska administracija? Onda ćemo propasti između dve stolice, a to je ono što u međunarodnoj politici jednoj državi nikad ne sme da se dogodi. Malo grublje sažimam sliku kada kažem da je juče u Vašingtonu Aleksandar Vučić dobio plastični otisak ključeva Bele kuće i hemijsku olovku, a Srbija izgubila Dečane i Gračanicu.
[adsenseyu4]
Da li će na bilo koji način i kako ovaj sporazum uticati na poboljšanje ekonomskih i političkih odnosa između Beograda i Prištine?
– Na osnovu dosadašnjih iskustava ne mogu se očekivati neki značajniji obrti. Još od famoznih Briselskih sporazuma je jasno da ono što stoji na papiru nema mnogo veze s onim što se u životu i na terenu događa. Sada će biti zanimljivo kako će na dokument iz Vašingtona da reaguje Evropska unija. To je teško predvideti, ali sudeći po onom što se desilo u Vašingtonu, po nas dobro biti neće. Stalno treba imati na umu da sve što radi, Vučić radi na svoju ruku, mimo ustava, bez ikakvog institucionalnog pokrića i bilo čije saglasnosti.
Ima li on odgovornost prema nekome?
– Vučićeva odgovornost je lična i neizmerna. On pri tome deluje kao da je potpuno izgubio kompas – setimo se „ispraćaja“ na Topčiderskoj zvezdi ili besmislene deklaracije podrške koju mu je besmislena tehnička vlada uputila pred odlazak u Ameriku . Njegovom obmanjivanju, odlaganju i izvrdavanju koji traju godinama, došao je kraj, a – što bi narod rekao – „đavo je došao po svoje“.
(Direktno)
