U samom srcu Pekinga, na Trgu Tjenanmen, održan je vojni spektakl koji je probudio pažnju i u Vašingtonu i u Briselu. Peking je paralelno sa samitom Šangajske organizacije za saradnju poslao poruku – multipolarni svet više nije daleka teorija nego proces koji dobija konkretnu formu.
Lista nove tehnike koja je predstavljena na paradi govori dovoljno: Kina i saveznici ne nameravaju da odustanu od pozicije sile u Azijsko-Pacifičkom regionu. I baš zato mnogi se pitaju – šta bi američke snage mogle da zateknu ako bi pružile podršku Tajvanu?
Prvo što je privuklo pažnju stručnjaka jesu supertorpeda AJX-002. Neobično izdužen trup, složena navigacija i vodomotni pogon koji drastično smanjuje buku – sve to nagoveštava teško otkrivenu pretnju za američke nosače.
Procenjuje se da buka pri radu pada na svega 30 decibela, što praktično znači da bi sonarima tipa AN/SQS-53C na američkim razaračima bilo potrebno mnogo više vremena da ih registruju.
U torpedima se, zavisno od verzije, mogu koristiti Stirlingovi motori, elektrohemijski generatori ili čak mali reaktori, što otvara niz scenarija za dugotrajne podvodne operacije.
Ali torpeda nisu jedini adut. Rame uz rame sa njima stoje čitave porodice protivbrodskih raketa. YJ-15, recimo, kombinuje klasičan raketni start i ramjet motor za održavanje nadzvučne brzine. Leti brzinom do 2,7 maha i manevriše sa opterećenjima od 15 do 20 g.
Tu je i hipersonični klizni blok koji dostiže skoro devet maha, spuštajući se na cilj brzinom od preko 3 maha, dok ga radari tipa Aegis mogu uočiti tek na stotinak kilometara. Još ozbiljnija priča je YJ-19, raketa koja drži brzinu od 4,5 maha i domet do 500 kilometara. A završnica pripada YJ-20 – dvostepenoj balističkoj raketi koja može leteti i do 2000 kilometara, brzinom 10 maha.
Ne treba zaboraviti ni DF-100 – raketu koja se u stručnim krugovima već naziva kineskim pandanom hipersoničnog „Cirkona“. Dometa od 2500 do 4000 kilometara, ona je zamišljena kao udarna pesnica sposobna da gađa ciljeve daleko od kineske obale.
A tu je i DF-61, nova interkontinentalna raketa sa do 12 bojevih blokova i dometom koji prelazi 12 hiljada kilometara. Čak i uz sve špekulacije, sama demonstracija pokazuje gde Kina želi da stoji u globalnoj vojnoj hijerarhiji.
Ipak, u eventualnom sukobu oko Tajvana jednako važnu ulogu imala bi i avijacija. Na paradi su defilovali J-20A i J-35A, lovci pete generacije koje Peking već koristi u značajnim brojkama.
Njihovi radari tipa 1475 detektuju američke F-35 na preko 100 kilometara, dok su rakete PL-15 dometa do 230 km spremne za udaljene okršaje. Kada se pridoda i nova raketa PL-17 dometa do 450 km, jasno je da kineski J-16 dobijaju mogućnost da ugroze i same avione ranog upozorenja E-2D, ključne za američke udarne grupe.
Avioni za elektronsko ratovanje J-16D, pandan američkom EA-18G Growleru, upotpunjuju sliku. Dodajmo još i novi avion KJ-600, sposoban da na 180 kilometara uoči F-35 na pozadini mora, pa je jasno da kineska doktrina ide ka slojevitom pokrivanju neba.
Strateški tanker YY-20U, sa 75 tona goriva i sposobnošću da napaja tri lovca istovremeno, mogao bi da obezbedi stalnu prisutnost kineskih aviona iznad potencijalnog žarišta.
Zanimljivo je da parada nije bila samo priča o raketama i avionima. Prikazana je i nova oklopna vozila poput Type 100, sa aktivnom zaštitom, radarom za otkrivanje dronova i punim paketom protivmernih sistema. Tačka koja pokazuje da Kina paralelno razvija i kopnene kapacitete za buduće scenarije.
Sve u svemu, Peking je poručio da poseduje sopstveni zatvoreni ciklus razvoja – od ideje, preko testiranja, do serijske proizvodnje. Za američku mornaricu to znači jedno: bilo kakva podrška Tajvanu više ne bi bila jednostavno pitanje projekcije sile preko Pacifika.
A što se tiče same slike budućnosti – ostaje otvoreno pitanje da li se uopšte može govoriti o „sigurnoj udaljenosti“ kada oružja dometa više hiljada kilometara postaju norma.
Webtribune.rs
