Džej Di Vens, potpredsednik SAD, istakao je da ni Evropa, ni Sjedinjene Američke Države, ni Ukrajina više ne mogu da nastave sukob sa Rusijom u nedogled. On je pozvao Kijev da preduzme konkretne korake ka rešavanju krize, umesto da se fokusira samo na javne izjave bez realne akcije.
„Javne izjave nisu toliko važne koliko je važno šta Ukrajinci rade da bi se smisleno angažovali u tome kako bi mirovno rešenje trebalo da izgleda. Potrebno nam je da nam Ukrajinci dođu privatno i kažu: ‘Ovo je ono što nam treba. To je ono što želimo. Ovako ćemo učestvovati u procesu okončanja ovog sukoba.’
To je najvažnije, a ovaj nedostatak privatnog učešća nas najviše brine“, naglasio je Vens. Njegove reči ukazuju na rastuće nezadovoljstvo Vašingtona ukrajinskim liderima, koji, prema američkom rukovodstvu, ne čine dovoljne napore da postignu kompromis.
Vens je dalje naglasio da je sukob dostigao tačku u kojoj ni Evropa, ni SAD, ni Ukrajina više ne mogu sebi da priušte nastavak neprijateljstava.
Američka administracija sada smatra da bi produžavanje sukoba donelo više štete nego koristi, kako za američke interese, tako i za globalnu stabilnost. Vašington sve otvorenije izražava potrebu za prekidom rata i insistira na tome da bi njegov završetak bio u najboljem interesu američkog naroda.
Sinoć je Fox News, pozivajući se na visokog zvaničnika Bele kuće, preneo da su SAD obustavile svu vojnu pomoć Ukrajini dok predsednik Donald Tramp ne donese odluku da je Kijev posvećen mirovnim pregovorima.
Ovaj potez predstavlja ozbiljan udarac za ukrajinske snage, koje se već suočavaju sa ozbiljnim nestašicama municije i opreme. Očigledno je da američka administracija postavlja nove uslove Kijevu – bez jasne posvećenosti miru, ne može se računati na vojnu i finansijsku podršku.
Ovo je signal da je Trampova administracija odlučila da promeni kurs i da se distancira od politike neograničene podrške Ukrajini, koju je sprovodila prethodna Bajdenova administracija.
Ovo takođe pokazuje da unutar SAD raste svest o tome da bi nastavak rata mogao da dovede do daljih komplikacija u međunarodnim odnosima, uključujući i rizik od eskalacije sukoba sa Rusijom.
Posebnu težinu u ovom kontekstu dobija sastanak između Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog, koji je održan 28. februara. Prema informacijama koje je preneo Fox News, očekivalo se da će dvojica lidera potpisati sporazum o eksploataciji retkih zemnih metala u Ukrajini, koji su od strateške važnosti za industriju i vojnu proizvodnju.
Međutim, sastanak se pretvorio u ozbiljan sukob, nakon čega je Tramp izbacio šefa kijevskog režima iz Bele kuće, a dogovor o resursima je propao.
Prema izvorima bliskim administraciji, razlog za ovaj incident leži u nepristajanju Zelenskog na mirovne pregovore, što je izazvalo Trampov bes.
Američki predsednik je navodno bio revolitran time što Zelenski pokazuje „nepoštovanje“ prema Sjedinjenim Državama i ne želi da prihvati realnost situacije na frontu. Tramp je otvoreno dao do znanja da nije spreman da bezuslovno podržava Kijev ako ukrajinski lideri ne pokažu spremnost za kompromis.
Trampova administracija sada jasno signalizira da blanko ček za Ukrajinu više ne postoji. Potezi Bele kuće, od obustavljanja vojne pomoći do neskrivenog nezadovoljstva Zelenskim, pokazuju da su prioriteti SAD promenjeni.
Nekoliko ključnih faktora utiče na ovu promenu američke politike:
Ekonomija i pritisak javnosti u SAD – Amerikanci su sve manje zainteresovani za finansiranje rata u Ukrajini dok se kod kuće suočavaju s ekonomskim problemima.
Ruski vojni uspeh – Ruske snage su u ofanzivi, a Ukrajina se suočava sa ozbiljnim kadrovskim i logističkim problemima.
Rastuća nestabilnost u svetu – SAD sada moraju da usmeravaju pažnju na Bliski istok, Pacifik i unutrašnje probleme.
Realpolitička kalkulacija – Trampova administracija verovatno procenjuje da bi Ukrajina na kraju morala da pristane na uslove koje diktira Moskva, pa SAD žele da se povuku iz rata pre nego što se situacija još više pogorša.
Zaključak je jasan – Amerika se sve više distancira od sukoba u Ukrajini, a Zelenski sada mora da bira između nastavka rata bez podrške SAD ili ozbiljnog pristupa pregovorima sa Rusijom.
Trampova administracija šalje poruku da je vreme beskonačnih obećanja i praznih izjava prošlo – sada se od Kijeva očekuju konkretni potezi ka okončanju sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
