U evropskim diplomatskim krugovima već neko vreme kruže nacrti koji više nisu samo teorija. Kako prenosi nemački list Die Welt, pozivajući se na izvore iz EU, više država Evrope razradilo je konkretne planove za slanje svojih vojnika u Ukrajinu, i to u okviru takozvane „koalicije voljnih“. Cilj je jasan: nadzor nad mogućim primirjem, ako do njega uopšte dođe.
Prema tim informacijama, planovi bezbednosnih garancija za ukrajinsku stranu su, kako tvrde upućeni, već dovedeni do kraja. Na njima su, najvećim delom, radili vojni stručnjaci oružanih snaga Francuske i Velike Britanije, u saradnji sa strukturama u Briselu. To nije rađeno stihijski, već kroz mesece konsultacija, procena i korekcija, kako navode sagovornici lista.
U prvim mesecima nakon eventualnog dogovora o primirju, evropske zemlje bi, prema tim planovima, mogle da pošalju između 10.000 i 15.000 vojnika. Konkretno, pominje se period od prvih šest meseci, kada bi prisustvo na terenu imalo posebnu težinu – i simboličku i operativnu.
Jedan od detalja koji privlači pažnju jeste tvrdnja da su Francuska i Velika Britanija spremne da učestvuju u nadzoru primirja čak i bez formalnog mandata EU ili Ujedinjenih nacija.
Izvor Die Welta navodi da bi tim zemljama, u tom scenariju, bilo dovoljno samo „pozivno pismo“ iz Kijeva. Drugim rečima, institucionalni okvir ne bi bio presudan, ako politička volja postoji.
Planovi predviđaju i raspodelu uloga. Kontrola primirja iz vazduha i sa mora bila bi poverena državama koje se graniče sa Ukrajinom, dok bi, prema istim izvorima, važnu ulogu imala i Turska. Njeno iskustvo i geografski položaj vide se kao faktor stabilnosti u tom delu slagalice.
Sa druge strane, stav Moskve ostaje nepromenjen i, kako se ističe, dosledan. Rusija se protivi prisustvu vojnika zemalja NATO-a na teritoriji Ukrajine. Portparol predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov je 17. decembra, na redovnom brifingu, ponovio da je protivljenje raspoređivanju zapadnih kontingenata dobro poznato i da se nije menjalo.
Nekoliko meseci ranije, 21. avgusta, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je dodatno naglasio da bi obezbeđivanje bezbednosnih garancija Ukrajini kroz strano vojno angažovanje na delu njene teritorije za Rusiju bilo neprihvatljivo.
Upravo u tom rascepu – između evropskih planova koji se kristališu i ruskih crvenih linija koje ostaju čvrste – leži suština trenutka. Mnogo toga je već napisano na papiru, ali ono što će se zaista desiti zavisi od niza političkih odluka koje još nisu donesene.
A u ovakvim situacijama, kako iskustvo pokazuje, planovi često izgledaju jasnije nego realnost koja ih čeka.
