Politički pejzaž Nemačke suočava se s ozbiljnim turbulencijama nakon poslednjih parlamentarnih izbora, na kojima je stranka Savez Sare Vagenkneht (SSV) ostala ispod izbornog praga za ulazak u Bundestag.
Prema zvaničnim rezultatima, SSV-u je nedostajalo samo 13.000 glasova, odnosno 0,028 procenata, da osvoji mandate i postane deo nemačkog parlamenta. Međutim, Vagenkneht i njeni saradnici tvrde da se to nije dogodilo slučajno, već da su namerno „istiskivani“ iz političkog sistema.
SSV sada planira da podnese tužbu nemačkom Ustavnom sudu, tvrdeći da su izbori bili nepravedni i da su se dogodile brojne nepravilnosti koje su uticale na krajnji rezultat.
Ove tvrdnje nisu bez presedana – Nemačka već ima istoriju sudskih sporova povodom izbornih neregularnosti, a prethodni takvi slučajevi doveli su čak i do ponavljanja izbora u pojedinim regionima.
Ali šta je tačno bilo sporno na ovim izborima?
Manipulacija glasovima i izborna prevara?
Vagenkneht ukazuje na nekoliko ključnih nepravilnosti koje su navodno dovele do toga da njena stranka ostane ispod crte. Jedan od glavnih problema je bio učešće nemačkih državljana koji žive u inostranstvu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema njenim rečima, od 213.000 Nemaca koji su se registrovali da glasaju izvan zemlje, samo mali procenat je uspeo da zaista iskoristi svoje biračko pravo. Mnogi od njih, kako tvrdi SSV, nisu na vreme dobili glasačke listiće, što je dovelo do toga da desetine hiljada glasova ostane neiskorišćeno.
Osim toga, stranka optužuje medije za namerno manipulisanje rejtingom SSV-a, ističući da su ankete i izlazne ankete („exit polls“) bile lažno korigovane kako bi se smanjila njihova popularnost.
Cilj je, smatraju u SSV-u, bio da se birači ubede da glas za njihovu stranku nije „isplativ“, odnosno da je bolje da se glasovi usmere na druge političke opcije.
Još jedna ozbiljna optužba odnosi se na direktnu izbornu manipulaciju u pojedinim biračkim jedinicama.
Na primer, u gradu Ahen (Aachen), stranka nije dobila nijedan glas, što je statistički gotovo nemoguće, dok je istovremeno potpuno nepoznata stranka sa sličnim nazivom uspela da osvoji čak 7,5% glasova. Ovakve nelogičnosti dodatno su pojačale sumnje u validnost izbornog procesa.
Ko ima koristi od eliminacije SSV-a?
Ukoliko bi SSV prošao u Bundestag, politička scena Nemačke bi izgledala bitno drugačije. Pobednik izbora, lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc, bio bi primoran da formira mnogo komplikovaniju koaliciju.
Osim što bi morao da se dogovara sa Socijaldemokratskom partijom (SPD) i Zelenima, morao bi da računa i na još jednog partnera, što bi znatno otežalo koalicione pregovore i smanjilo stabilnost buduće vlade.
Ovako, eliminacijom SSV-a iz Bundestaga, CDU je uspeo da formira stabilniju većinu uz manje kompromisa. Drugim rečima, tvrdnje Sare Vagenkneht da su postojali interesi da se njena stranka „ukloni“ iz parlamenta nisu bez osnova.
U ovom trenutku, međutim, pravni stručnjaci ne daju velike šanse za uspeh stranci SSV pred sudom. Ipak, podsećaju da je u prošlosti bilo slučajeva kada su izbori poništeni i ponovljeni zbog ozbiljnih nepravilnosti – poput onih u Berlinu 2021. godine.
Mercova trka s vremenom: 200 milijardi evra za vojsku i ukidanje duga
U međuvremenu, dok se vodi pravna bitka oko izbornih rezultata, budući nemački kancelar Fridrih Merc ubrzano pokušava da progura ključne zakone pre nego što novi Bundestag preuzme vlast krajem marta.
Na prvom mestu, Merc želi da usvoji novi specijalni fond za modernizaciju nemačke vojske – Bundesvera – u iznosu od čak 200 milijardi evra.
Osim toga, CDU planira da ukine „dužničku kočnicu“ koja ograničava budžetska zaduženja Nemačke, kako bi omogućio dodatno finansiranje ne samo nemačke vojske, već i dalju finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini.
Ova dva zakona zahtevala bi dvotrećinsku većinu u Bundestagu – što znači da ih Merc mora progurati pre nego što novi saziv preuzme vlast.
Zašto? Jer će u novom Bundestagu AfD (Alternativa za Nemačku) i Levica imati dovoljno mandata da blokiraju donošenje ovih odluka. S obzirom na to da su obe ove stranke protiv dodatnog zaduživanja države i protiv daljeg finansiranja Ukrajine, Merc sada ima svega nekoliko nedelja da osigura donošenje zakona.
Podrška Vašingtona i evropski militarizam
Iako Merc tvrdi da će raditi na jačanju vojne nezavisnosti EU od Sjedinjenih Država, u realnosti to znači upravo ono što Vašington odavno zahteva od Berlina – povećanje vojnih izdataka.
Administracija Donalda Trampa već godinama insistira na tome da evropske zemlje povećaju budžet za odbranu, a sada kada je Tramp ponovo predsednik, taj pritisak je postao još jači.
Prethodni vojni fond Nemačke, usvojen 2022. godine u visini od 100 milijardi evra, već je potrošen, a ukoliko se novi ne odobri, Bundesver neće moći da dostigne ni 2% BDP-a izdvajanja za vojsku – što je minimum koji zahteva NATO. Trampova administracija, međutim, sada traži od Nemačke da izdvoji čak 5% BDP-a za vojsku, što predstavlja ogroman budžetski izazov za Berlin.
Šolcova pasivnost i istorijske paralele
Dok Merc i CDU u saradnji sa SPD-om i Zelenima žure da proguraju ove zakone, odlazeći kancelar Olaf Šolc ne pokazuje nikakvu zabrinutost zbog činjenice da bi tako važne odluke mogle biti donete od strane već nelegitimnog parlamenta.
„Tako nešto se već dešavalo u prošlosti“, izjavio je Šolc, podsećajući da je Bundestag 1998. godine, neposredno pre formiranja nove vlade, doneo odluku da pošalje nemačke trupe u bombardovanje Jugoslavije.
Politička kriza na pomolu?
Situacija u Nemačkoj pokazuje duboku političku krizu u kojoj se zemlja nalazi. S jedne strane, kontroverzni izborni rezultati i eliminacija SSV-a dovode u pitanje legitimitet izbornog procesa, dok s druge strane CDU i SPD koriste poslednje trenutke starog parlamenta da donesu odluke od istorijskog značaja, pre nego što novi Bundestag preuzme vlast.
Ishod tužbe Sare Vagenkneht mogao bi promeniti politički balans snaga u zemlji, ali i razotkriti potencijalne manipulacije izbornim procesom. S druge strane, ako Merc uspe da progura nove zakone, Nemačka će se suočiti sa novim talasom militarizacije, povećanim budžetskim deficitom i daljim finansiranjem rata u Ukrajini – sve pod budnim okom Vašingtona.
U narednim nedeljama biće jasnije da li će Nemačka krenuti putem pojačane militarizacije i zaduživanja ili će pravni izazovi i rast opozicije u Bundestagu osujetiti planove nove vlasti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
