Pravoslavni vernici sutra proslavljaju jedan od najvećih praznika, svetu Pareskevu u srpskom narodu poznatu kao sveta Petka.
Sveta Petka živela je krajem desetog i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod grada Katalija u Maloj Aziji.
Njene mošti počivaju u Jašiju, u Rumuniji, gde dolaze i pripadnici drugih religija koji veruju u njenu isceliteljsku moć.
[adsenseyu1]
Veliki broj vernika dan započinje odlaskom u crkvu Ružica na Kalemegdanu i u Železniku gde se nalaze čudotvorni izvori lekovite vode. Za ovu vodu se smatra da leči i najteže bolesti, a legenda kaže da je izvor u Železniku nastao iz zahvalnosti oca kome je ćerka izlečena.
Prema starom narodnom verovanju žene na ovaj praznik ne valja da rade teške fizičke poslove, kao ni da peru veš, šiju, mese hleb, a naši stari kažu da nije dobro ni da se na ovaj dan kupate ili da perete kosu.
Sveta Petka je jedna od najvećih srpskih slava, a domaćini u svojoj kući toga dana dočekuju goste. Pripremaju se ukusne i posne đakonije, kako bi trpeza bila bogatija raznovrsnom hranom.