Ako Ukrajinci stvarno pokušaju da pokrenu kontraofanzivu, njihovi gubici će biti toliko veliki i razarajući da će to dovesti do kraja rata, a to će pak rezultirati raspadom NATO-a, koji je trebalo da bude ugašen s raspadom Sovjetskog Saveza, smatra bivši operativac CIA i odseka Stejt departmenta za protivterorizam Leri Džonson.
Džonson je čak 24 godine obučavao pripadnike specijalnih snaga američke vojske, ima veliko iskustvo s terena iz perioda Hladnog rata, jedan je od najboljih analitičara rusko-ukrajinskog sukoba i uopšte sadašnje globalne krize.
Njegov sajt sonar21.com tokom poslednjih godinu dana prvenstveno je posvećen ukrajinskom ratu, ali se često bavi i drugim relevantnim geopolitičkim, obaveštajnim i američkim unutarpolitičkim temama.
Ovaj bivši analitičar Centralne obaveštajne agencije, čiji koreni sežu do američkog rata za nezavisnost, u ekskluzivnom intervjuu za RT Balkan koji je vodio naš kolumnista Aleksandar Pavić govorio je o suzbijanju alternativnih pogleda u američkim medijima, bogoboračkom podtekstu rata u Ukrajini, perverziji kao dominantnoj temi na Zapadu, ali i o „curenju“ Pentagonovih dokumenata, te o bivšem šefu CIA Dejvidu Petreusu, jednom od direktora KKR fonda koji je manjinski vlasnik „Junajted medije“ u čijim su vlasništvu TV N1, „Nova S“ i „Danas“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Često se dešava da nešto od onoga što napišete ovde bude preneseno, pogotovo na RT Balkan. To je veoma dobar znak. Mada možda ne tako dobar za vas, s obzirom na to da vas prenosimo kao da se radi o nekom novom SSSR-u. Čini se da sada ima više disidenata u nekadašnjem slobodnom svetu nego što ih je bilo u Sovjetskom Savezu?
Vidite šta se desilo s Takerom Karlsonom kojeg je „Foks njuz“ skinuo s programa. On je najpopularnija, najgledanija osoba na kablovskim vestima. Više ljudi ga je gledalo nego zajedno Em-Es-En-Bi-Si, Si-En-En i druge kablovske mreže koje prikazuju vesti. Ponekad bi ga gledalo oko šest miliona ljudi, što je prilično velika publika.
Dakle, napravljen je napor da se suzbije ono što Taker govori. On se nije plašio da postavlja pitanja o ratu u Ukrajini, a pogotovo o neograničenoj podršci koju Sjedinjene Države pružaju Ukrajini upumpavajući milijarde dolara.
[adsenseyu1]
Dovoljno sam star da se setim kakav je bio Sovjetski Savez u pogledu načina na koji su se obračunavali s disidentima. A sada vidimo iste pojave u Sjedinjenim Državama. Iskreno, da sam mlađi i da tek počinjem sa životom, verovatno bih razmislio o iseljenju u Rusiju a ne o ostajanju u Sjedinjenim Državama.
Umesto da se sloboda proširi istočno od Berlinskog zida, desilo se suprotno. Totalitarizam se preselio na Zapad.
To ne znači da je Rusija savršeno okruženje, ali je činjenica da nisu potrošili milijarde dolara na invaziju drugih zemalja tokom poslednjih 20 godina.Putinu je bio prioritet da obnovi metroe, saobraćajne mreže, modernizuje gradove, modernizuje komunikacije.
Sjedinjene Države su uvek u potrazi za neprijateljom. Moramo da imamo stranog neprijatelja da bismo mogli da opravdamo odbrambenu industriju koja košta milijarde.
Kada se pogleda koliko Pentagon troši – vojni budžet sada iznosi oko 850 milijardi dolara, očekujem da ćemo u roku od godinu-dve dana verovatno razgovarati o odbrambenom budžetu od preko bilion dolara.
A kad se pogleda koliko Rusija troši, koliko Kina troši, koliko Nemačka, zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Francuskom… kad se sve to zajedno sabere, to nije ni polovina onoga što troše Sjedinjene Države. Tako da se sve otelo kontroli s ove strane Atlantika.
To takođe pomaže u objašnjavanju zašto su Sjedinjene Države toliko aktivne u pogledu napadanja, pokretanja vojnih avantura u drugim zemljama, dva puta smo slali vojsku u Irak, pa onda Avganistan, Somaliju, bivšu Jugoslaviju. Praktično svuda. Postali smo džinovski čekić i stalno tražimo neki ekser koji ćemo udariti.
Ako je u pitanju samo vojnoindustrijski kompleks, stari dobri kolonijalni imperijalizam, u redu. Ali, kako ukazujete u vašem nedavnom članku „Bogoborački podtekst rata u Ukrajini“, izgleda da se radi o ratu protiv religije, protiv Boga. To je jedan novi element?
U Sjedinjenim Državama pre 100 godina bar se na rečima poštovao koncept jedinstvene nacije pod Bogom, da je politički sistem podređen religioznom. To se sada promenilo. A vernici, bez obzira da li je reč o hrišćanima ili muslimanima, Jevrejima, oni svoju posvećenost Bogu stavljaju iznad posvećenosti naciji, nacionalnosti. U tom smislu je vera transcedentna. I zato predstavlja pretnju, zato što ljude ne možeš lako da kontrolišeš, i zato ih treba uništiti, srušiti.
[adsenseyu4]
U članku ste napisali: „Verujem da je jedan od neizrečenih razloga zbog kojih Zapad mrzi Rusiju taj što je većina ruskog naroda snažno privržena pravoslavnoj teologiji, za razliku od Rimokatoličke crkve, koja je mekana o pitanju LGBT+ agende i uprljana legionom pedofilnih sveštenika. Pravoslavni hrišćani insistiraju na tome da je Bog stvorio muškarca i ženu i da je homoseksualnost greh.“
Homoseksualna agenda u Sjedinjenim Državama, na Zapadu, vrlo je rasprostranjena, homoseksualci u bankarstvu i finansijskim korporacijama, u medijima i na drugim mestima oni imaju ogroman uticaj u odnosu na to koliko ih je.
I kao takva, Rusija je viđena kao neposredna pretnja, jer se Rusija nije povukla, nije se predala pred tom specifičnom ideologijom. To gađa u srce hrišćanske religije, hrišćanske teologije, jer čitava priča o Adamu i Evi nije o transdžender osobama. Razmišljanje o tome kako se spojiti, tu se ne radi o Adamu i Stevi, radi se o muškarcu i ženi, i razmnožavanju koje potiče od heteroseksualnih odnosa.
Opsednutost homoseksualnošću deluje kao dominantna tema na Zapadu. To me zbunjuje. Imam prijatelje koji su homoseksualci. Ali oni ne prave od toga nešto što ti trljaju u lice. Oni to drže u privatnosti.
Ali postoje i drugi elementi koji izviru iz ovoga, i idu do tačke pedofilije i istinskog zlostavljanja dece. Organizacije poput Nacionalne asocijacije za ljubav muškaraca i dečaka pokušavaju da normalizuju tu vrstu stvari. Prihvatanje perverznih stilova života je stvarno postala dominantna tema na Zapadu.
Rusija je pripadnik stare škole i kaže – Ne, mi nećemo ići tim putem. A ako vi hoćete da idete tim putem, kao što mislim da su i Putin i Lavrov rekli, široko vam polje, mi vas nećemo pratiti u destrukciju.
Rat protiv hrišćanstva je krenuo u Sjedinjenim Državama. Sada ga šire po svetu, ali je krenuo odatle gde ste vi sada.
Mislim da je pad broja ljudi koji učestvuju u organizovanoj religiji u Sjedinjenim Državama direktno povezan s porastom seksualne perverzije, porastom kriminala, porastom siromaštva. Svedoci smo raspada društva u nekim regionima ove zemlje, a pogotovo u velikim gradovima.
Evo jednostavnog testa – u 10 časova uveče usred oktobra, kada je mrak, gde biste radije izašli u šetnju? U Njujorku, Čikagu, Filadelfiji, San Francisku, Atlanti ili Moskvi?
[adsenseyu4]
E pa odgovor je u Moskvi. Pošto ćete bar biti bezbedni. Ne biste se šetali kroz oblake dima od marihuane, ne biste preskakali ljudski izmet i beskućnike na ulici ili se suočavali s pretnjom od napada i pljačke. U to se Amerika pretvorila. Ovi veliki gradovi su istinski opasni. Možete i očima videti i nosom osetiti.
Tako da se vraćamo na moj stav o tome kako su ljudi napustili koncept Boga u svojim životima. Kada živiš svoj život u smislu – polažem račune i odgovoran sam za svoje postupke, i biće mi suđeno za ono što činim, to utiče na to kako živiš svoj život, to utiče ili bi trebalo da utiče na to kako se odnosiš prema drugim ljudima.
Dakle, ako imaš moralni autoritet koji rukovodi tvojim životom u smislu da ćeš prema drugima postupati onako kako bi ti želeo da oni postupaju prema tebi, kada se takav jedan jednostavan princip usadi u živote dece dok odrastaju, preko religioznih institucija, to postaje sastavni deo njihovog ophođenja prema drugim ljudima.
Sada vidimo raspad toga. Ta obuzetost sobom, gde ste vi sami bog i sve drugo mora da se potčini vama i vašoj volji i vašem načinu… To je, po mom mišljenju, recept za katastrofu i rat. I to je ono što vidimo.
Afera vezana za Džeka Tešeiru, da li je i to znak pada? Da li je i to znak nereda? Jer to je ličilo na neku vrstu kontrolisanog curenja gde je Tešeira možda korišćen kao kanal. Ali je „Njujork tajms“ pre nekoliko dana objavio da je zapravo on to počeo da radi skoro na početku rata u Ukrajini, od februara 2022.
Ne verujem ni u šta što „Njujork tajms“ objavljuje. I dalje verujem da je ovo bilo kontrolisano curenje sa ciljem, sa određenim ciljem.
Pada mi na pamet nekoliko mogućnosti. Centralna uloga u ovome pripada „Belingketu“, toj organizaciji. „Belingket“ je počeo kao jedna osoba Eliot Higins, koju je koristila britanska obaveštajna služba. To je postala svojevrsna platforma za intelidžens iz javnih izvora, kao i za širenje propagande za račun MI6. E pa oni su prvi locirali ovu osobu i onda animirali novinare. Jedan bivši službenik „Belingketa“ je sada novinar „Njujork tajmsa“.
Druga stvar je kontradiktornost između tretmana kojem je izložen Tešeira i onog koji uživaju ljudi poput Dejvida Petreusa, bivšeg šefa CIA, koji je pogrešno rukovao poverljivim informacijama, koji je uzimao poverljive informacije i davao ih svojoj ljubavnici.
Ili Hilari Klinton koja je imala tomove strogo poverljivog materijala na nezaštićenim sistemima. A ne postoji način da slučajno uzmeš strogo poverljiv dokument i postaviš ga na nezaštićeni server ili računar. Moraš da svesno to radiš.
A šta je razlog za to moguće curenje?
Jedno objašnjenje, zasnovano na prethodnom radu Simora Herša, ide u pravcu toga da postoje elementi unutar oružanih snaga i obaveštajne zajednice koji su zgroženi nesposobnošću Džoa Bajdena i njegovog tima, i to počinje od dizanja u vazduh gasovoda Severni tok.
A sada se pušta u opticaj ova informacija što jasno pokazuje da je priča koja se servira američkoj javnosti od strane Bajdenove administracije, od strane ljudi poput ministra odbrane Lojda Ostina ili Marka Milija, načelnika Združenih generalštabova, laž.
Stvari ne idu dobro za Ukrajinu. Ukrajina gubi. Ukrajina je izgubila svoju protivvazdušnu odbranu, više nema slojevit sistem vazdušne odbrane. I mada su ove informacije od 28. februara, 1. marta, 2. marta, vidimo da se ono što je predviđeno na kraju i desilo.
Jer Rusi sada obavljaju više avionskih preleta iznad prostora koje su prethodno izbegavali kako bi umanjili rizik obaranja od strane starih sovjetskih sistema a koji su još uvek bili efektni, kao što su „buk“ i S-300.
To je bila i moja teorija, da postoje elementi unutar državnog aparata, ljudi unutar Pentagona koji nisu srećni zbog pravca u kojem stvari idu, i to ne samo u Ukrajini. Da verovatno ima ljudi koji su iskreno zabrinuti da može izbiti treći svetski rat, pa čak i nuklearni rat, i da oni žele da urade sve što mogu da bi to zaustavili.
Ima i drugih mogućnosti, kao što je ono što bih nazvao proizraelskom frakcijom, procionističkom frakcijom unutar američke vlade koja je uznemirena.
Posle samita Putina i Si Đinpinga desio se potpuni preobražaj bliskoistočne politike, zaokret od 180 stepeni.
Prethodno su Sjedinjene Države bile dominantna sila tamo, i Izrael je bio siguran da može da računa na američku podršku.
Međutim, iz ovih dokumenata proizlazi to da su SAD sarađivale sa elementima Mosada u cilju pokušaja smene Benjamina Netanijahua jer je imao prijateljske odnose s Moskvom i s Pekingom.
Dalje, kinesko posredovanje u pomirenju između Saudijske Arabije i Irana je potpuno preobrazilo taj region.
E, sad, sa stanovišta da su uspostavili diplomatske odnose, to se prenosi i na rat u Jemenu i na ono što se dešava u Sudanu. Sudan je bio logistička baza za obuku koja je korišćena za operacije CIA za podršku vojnoj operaciji u Jemenu.
Sve se sada raspada jer su Kina, Saudijci i Iran rekli da će okončati rat u Jemenu. Strašno – izbiće mir! A s tim bi propao ključni deo američke spoljne politike pokušaja da se oslabi Iran.
Nema ideološke doslednosti sa strane Zapada. Čas smo protiv islamističkih ekstremista, da bismo ih već sledećeg trenutka prigrlili.
Rusija je uvek bila prilično dosledna što se toga tiče. Oni smatraju da radikalni islamisti predstavljaju pretnju koju treba eliminisati. I oni su tako postupili u Čečeniji, tako postupaju u Siriji. Nema promene u njihovoj politici. To je jedna od reklo bi se dobrih stvari vezanih za Rusiju – oni su dosledni u svojoj politici.
Tako da kad sve ovo razmotriš, jasno je da je Bajdenov tim uništio svaki spoljnopolitički temelj koji smo imali na Bliskom istoku.
Nastaviće se s razvojem tog multipolarnog sveta u kojem Sjedinjene Države i Evropa više nisu dominantni i u kojem njihova moć i kontrola jenjavaju.
Da li je taj neokons koji vodi spoljnu politiku svestan ovoga? Ili će oni jednostavno samo udvostručiti svoje napore dok ne izazovu opštu propast?
Oh, da, stvari su jasne. Već smo videli ovakvu vrstu mentaliteta. Imao ga je Adolf Hitler u poslednjim danima u svom bunkeru. Racionalna osoba bi tada shvatila – vidi, nepotrebno uništavamo živote ljudi na našoj strani. Moramo da nađemo način da se predamo na prihvatljiv način sovjetskoj vojsci, to će zaustaviti krvoproliće.
Nažalost, što se tiče ovih neokona, nema racionalnog razmišljanja. Da, oni su toliko posvećeni uništenju Rusije, i u svojim umovima su stvorili narativ o tome da je Rusija izvor svih zala, dominantna imperijalna sila.
Kad god čujem nekoga da koristi taj argument, kažem mu: Možeš li mi navesti broj zemalja na koje je Rusija izvršila invaziju od 1991. od raspada Sovjetskog Saveza?
Pa, evo, Gruzija. Ja kažem, da, oni su napadnuti, ruske snage su napadnute u Gruziji, pa su odgovorile. Ali oni više ne okupiraju Gruziju. Oh, šta još, Ukrajinu? U redu, to su dve.
A kada pogledate Sjedinjene Države, dobićete spisak, dugačak nekoliko stranica, zemalja na koje je izvršena invazija, gde su izvršene krupne vojne operacije.
Postoji samo jedna zemlja na svetu, koja je imperijalistička vojna sila danas i koja napada druge zemlje. To su Sjedinjene Države. Da, to nije Rusija, to nije Kina.
Ipak, u Sjedinjenim Državama propagandni narativ glasi da su Rusija i Kina imperijalističke sile koje su rešile da kontrolišu, da dominiraju nad celim svetom. Moramo da ih zaustavimo. To je laž. A sve to je recept za rat, smrt i haos.
Sećam se doba Hladnog rata, postojala su antisovjetska osećanja, ali kada je Berlinski zid pao, čak je i onda to bilo antisovjetsko, a ne antirusko osećanje. Ali nikad nisi imao osećaj da mrze Rusiju. Ali ovi ljudi stvarno mrze Rusiju.
Tu se vraćamo na bogoborački element. Visoka ruska kultura zapravo je izgrađena na vekovima staroj hrišćanskoj veri. A pojava ove nove Rusije na neki način je povratak na to. Snažna je nacionalistička ljubavi prema majci Rusiji.
U isto vreme tu su i velika posvećenost i vera i privrženost teologiji koju propoveda istočnopravoslavni hrišćanski pokret, što se vidi u tome što je i Vladimir Putin vernik.
Vera u Boga je veoma duboka. To je veoma teško uništiti i izbrisati jer odoleva uprkos velikim progonima.
Pisali ste u nedavnom članku o dve stvari. U vezi s prvom naslov govori sve: „Da li je američka politička elita stvarno toliko zabludela?“ Zapravo ste govorili o intervjuu koji je Petreus dao, mislim, gruzijskoj televiziji. Govorio je o ukrajinskoj superiornosti nad Rusijom itd.
To je šokantno. Mogu da razumem da neko želi da veruje da se Ukrajina bori za pravednu stvar. U redu. Ja u to uopšte ne verujem.
Mislim da je Ukrajina zgodna alatka koju koristi Zapad da bi provocirao i uništio Rusiju. Ali ostavimo to po strani. Postoje objektivne činjenice koje nisu zasnovane na mišljenju o tome koja strana dobija rat, a koje moraju da se uzmu u obzir.
Činjenica broj jedan. Rusija poseduje daleko više borbenih aviona nego Ukrajina. Ukrajina praktično nema nijedan, nijedan koji bi mogao da poleti i efektno se upusti u borbu s ruskim borbenim avionima.
Pod dva, Rusija ima ogromnu prednost u proizvodnji artiljerijske municije i artiljerijskog oruđa, raketa, projektila. Njena odbrambena industrija je sačuvana i onda ima industrijski kapacitet na tom frontu koji Ukrajina nema kad je reč o proizvodnji tenkova, broju tenkova, Rusija i tu ima ubedljivu prednost. U ljudstvu ima ubedljivu prednost.
I pored svega toga Petreus govori o nekom ukrajinskom maršu ka pobedi. Petreus je legenda u svojoj glavi. On kritikuje ono što naziva ruskim neuspehom u korišćenju kombinovanih snaga, a Petreus nikad nije efektno koristio kombinovane snage i nikad nije dobio neki rat ili važnu bitku protiv ravnopravne sile. Uvek se iživljavao nad organizacijama i grupama koje nemaju artiljeriju, koji nemaju borbenu avijaciju, koje nemaju, tenkovske bataljone koji bi mogli da pariraju američkim bataljonima.
On je jednostavno u zabludi. To je ono što ljudi treba da shvate. On ne glumi, on u to stvarno veruje. Stavljam to u istu kategoriju s nekim ko veruje da muškarac može da navuče periku i postane žena. Nazovimo to transdžender militarizmom.
Da li je ovo zabludelo razmišljanje ograničeno samo na Petreusa? Da li je ono sveobuhvatno, da li je ono rasprostranjeno u celoj vojsci, uključujući i obaveštajne službe? Da li je to jedan od razloga, osim mržnje prema Rusiji, da oni stvarno veruju u ove stvari, da su i oni u zabludi oko pravog stanja stvari na terenu u Ukrajini?
Da, to što Petreus govori je pojava koja se može uočiti svuda u Vašingtonu, u medijima. Sada jedina osoba koja bi u medijima govorila protiv rata u Ukrajini, koja bi tačno opisivala očajnu situaciju u Ukrajini jeste Dag Makgregor. Jedina emisija u kojoj je mogao da se pojavi bio je šou Takera Karlsona.
Ostali mediji nemaju nikog, ni mene, ni Skota Ritera, ni Reja Mekgoverna, ni Makgregora, ni Džiraldija kao goste. Ni Danijela Dejvisa.
Postoje ljudi koji javno nastupaju i pokušavaju da obrazuju američku javnost. Međutim, mediji su zaključani za taj narativ.
Isto se dešava i unutar obaveštajne zajednice. Ako si obaveštajni analitičar i postavi ti se pitanje o tome šta je isprovociralo ovaj rat, a ti pokušaš da napišeš da je bitan faktor bio uloga koju su Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo odigrali u izvršavanju puča kojim je zbačen demokratski izabrani predsednik Ukrajine 2014. u obojenoj revoluciji, ili narandžastoj revoluciji, dobio bi otkaz. Ili, u najmanju ruku, nikad ne bi dobio unapređenje i bio bi izolovan i napadan.
Nema prostora za bilo kakvo protivljenje. I kao rezultat toga dobiješ fenomen klimoglavca.
U Vašingtonu postoji element unutar obaveštajnih agencija koji uporno insistira na tome da Rusiji ponestaje oružja, to je jedan od tragova koje sam pronašao u procurilim obaveštajnim dokumentima.
Govorili su o ruskim gubicima u tenkovima i to je označeno kao tajna. Uobičajeni obaveštajni metod za identifikaciju gubitka tenkova bi uključio korišćenje vazdušnog slikanja, fotografije iz dronova, satelita, aviona i brojanje tenkova koji su stvarno na terenu ili su uništeni. A oni to nisu uradili. To bi bilo vođeno kao strogo poverljivo.
Činjenica da je označeno kao poverljivo ti govori da jedini izvor za tu informaciju potiče iz onog što su nam Ukrajinci govorili. O, da, uništili smo na hiljade njih. Oni to samo zapišu i onda ponove. To je ono što se dešava.
Za kraj, u kom pravcu sve ovo ide? Da li mislite da će se rat u Ukrajini proširiti na druga mesta, da li je ovo početak globalnog sukoba?
Nije verovatno da će se pretvoriti u globalni sukob zato što Sjedinjene Države nemaju dovoljno vojne moći za tako nešto. Premda je to jasna namera. Ne sumnjam da će pokušati da to urade. Ali mogućnost izvršavanja i razmeštanja vojne sile je ograničena resursima, uprkos tome što je to najskuplja vojska na svetu.
Ekonomski uslovi u Sjedinjenim Državama i Evropi će proizvesti promenu politike u Ukrajini, u tandemu sa činjenicom da Ukrajina neće moći da ostvari značajna vojna napredovanja.
Oni nastavljaju da reklamiraju predstojeću kontraofanzivu kao da je reč o letnjem bioskopskom prikazivanju petkom uveče.
Ukrajina nema infrastrukturu, vojnologističku bazu da bi pokrenula i održala takav napad, dok Rusija ima. Rusija ima resurse i rezerve da parira svemu čime Ukrajina raspolaže.
Ako Ukrajinci stvarno pokušaju da pokrenu kontraofanzivu, njihovi gubici će biti toliko veliki i razarajući da će to dovesti do kraja rata i promene načina na koji Rusi prema njima nastupaju. I onda ćemo videti još jednu promenu taktike.
Ne vidim da će se ovo dobro završiti za Ukrajinu, i mislim da će rezultirati raspadom NATO-a. Unutrašnje tenzije tu već postoje i mislim da će sve ovo možda dovesti do rascepa u NATO-u. NATO je organizacija koja je trebalo da bude ugašena pre trideset godina. Trebalo ga je ugasiti s raspadom Sovjetskog Saveza.
Aleksandar Pavić (RT)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
