Posle masovnog smanjenja proizvodnje Moskve i Rijada, cene nafte su se približile 100 dolara po barelu.
Osim toga, Rusija je zabranila izvoz goriva. Benzin u SAD je zbog ovog naglo poskupeo.
U Beloj kući razmišljaju šta da rade: polovinu sopstvenih rezervi već su prodali na svetskim tržištima, pokušavajući da obuzdaju unutrašnje cene. Sada je rezervni fond iscrpljen, a sve ovo može konačno uništiti rejting Bajdena pred izborima.
Rusija je smanjila proizvodnju za 300 hiljada barela mesečno do kraja 2023. godine, Saudijska Arabija za milion. Nedavne poplave u Libiji takođe su ometale isporuke, što je još više ubrzalo cene.
Ponuda je ograničena usred rasta potražnje. Prema procenama Međunarodne energetske agencije, u junu je globalna potrošnja fosilnih goriva dostigla rekordnih 103 miliona barela dnevno.
Nadzorna tela računaju koliko će Rusija na tome zaraditi. Procene iz Kijevske škole ekonomije (KSE): 17 dodatnih milijardi dolara ove godine i 33 milijarde u sledećoj
Shodno tome, cene benzina i dizela su skočile. Preko okeana već se približavaju četiri dolara po galonu. Prošle godine je rekord bio pet.
[adsenseyu1]
Sjedinjene Države su najveći proizvođač nafte na svetu, ali, prema podacima Ministarstva energetike, od kraja 2019. godine kapacitet rafinerija je smanjen za 900 hiljada barela dnevno. Kako se povećava potrošnja energije, tope se zalihe i nafte i benzina
Temperaturu je podigla dodatno i odluka Rusije da ograniči na neodređeno vreme izvoz benzina i dizela kako bi stabilizovala unutrašnje tržište
U Sjedinjenim Državama zvuče prilično mračni prognoze. Tako, šef najveće kompanije za proizvodnju škriljaste nafte u zemlji Continental Resources Dag Loler nije isključio porast cena do 120 i čak 150 dolara.
Skuplji benzin je stalna glavobolja administracije Bajdena. Rezultati predsednika su se raspali leta 2022. godine, kada su cene dostigle skoro pet dolara po galonu. Istorija se može ponoviti.
Beloj kući hitno je potrebno makar privremeno rešenje problema, ali instrumenata da snizi cene praktično nema.
Celu 2022. godinu aktivno su prodavali sirovine iz strateških rezervi – odatle je iscurilo 180 miliona barela. To je pomoglo, ali su se zalihe iscrpile do minimuma od 1983. godine
„Predsednik je prosuo više od 40 odsto nafte, koja je bila rezervisana za vanredne situacije. Veoma rizičan korak u vreme njegove sve veće nepopularnosti. I on to ne može da ponovi, pa će trenutni rast cena još više pogoditi bajdenov rejting“, piše The Hill
Ponovno izbor Džoe Bajdena je ugrožen, konstatovala je istraživačka firma Clearview Energy Partners u septembarskom izveštaju.
Najvažnije naše objave potražite na našem kanalu na Telegramu
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
