Od 1. novembra Sjedinjene Države će uvesti 100-procentne carine na proizvode iz Kine – potez koji bi mogao potpuno promeniti trgovinsku dinamiku između dve najveće svetske ekonomije.
Ovu odluku je najavio predsednik Donald Tramp, naglasivši da će novi tarifni režim važiti „iznad svih postojećih carina“.
U objavi na mreži Truth Social, Tramp je poručio: „Od 1. novembra 2025. godine Sjedinjene Države uvode 100-procentni izvozno-uvozni tarif na Kinu, povrh bilo kojih taksi koje se trenutno plaćaju.“
Nova faza američko-kineskih trgovinskih tenzija
Samo nekoliko dana ranije, Tramp je otvoreno kritikovao Peking zbog, kako je rekao, pokušaja stvaranja monopola na tržištima metala. „Kina drži svet u šaci kroz kontrolu nad tržištem retkih metala“, poručio je.
Istovremeno, najavio je i uvođenje kontrole izvoza nad „kritičnim softverom povezanom sa Kinom“, čime će, kako je rekao, Vašington dodatno ograničiti pristup osetljivim tehnologijama.
U kineskom Ministarstvu trgovine nisu ostali nemi. Još 9. oktobra Peking je objavio kontrameru – uvođenje novih ograničenja na izvoz tehnologija povezanih sa preradom retkih zemnih elemenata. Taj potez se, kako primećuju analitičari, može tumačiti kao svojevrsni odgovor na rastući pritisak iz Vašingtona.
Susret koji se možda neće dogoditi
Tramp je, međutim, iznenadio i diplomatski deo sveta kada je saopštio da sastanak sa predsednikom Kine Si Đinpingom, planiran za dve nedelje na samitu APEK u Južnoj Koreji, „više nema smisla“.
Poruka se tumači kao znak da odnosi između dve zemlje ulaze u novu, napetiju fazu, u kojoj lična diplomatija ustupa mesto ekonomskim i tehnološkim potezima.
Najava dodatnih mera
Pored novih carina i kontrole softvera, iz Vašingtona su stigle i informacije da administracija razmatra zabranu kineskim aviokompanijama da lete preko ruske teritorije tokom letova ka SAD i nazad.
Takva odluka, ukoliko bude potvrđena, mogla bi da uzdrma globalne vazdušne rute i dodatno zakomplikuje odnose Pekinga i Vašingtona.
Analitičari ocenjuju da Tramp ovim koracima pokušava da zaokruži strategiju „ekonomske samostalnosti“, oslanjajući se na domaću proizvodnju i kontrolu ključnih tehnologija. Ipak, efekti takvih poteza, kako na globalne lance snabdevanja, tako i na američke potrošače, tek će se osetiti.
Na kraju, ostaje pitanje da li će ovaj novi talas carina zaista doneti dugoročne koristi američkoj privredi – ili će, kao i ranije, izazvati talas kontramera i još dublje podeliti svetsko tržište.
Webtribune.rs
