Predsednički kandidat koalicije „Ujedinjena Srbija“ Zdravko Ponoš otkrio je u Novom danu da će u njegovom timu savetnika biti i akademik Dušan Teodorović, genetičar Miodrag Stojković i profesor Čedomir Čupić.
Govoreći o Ukrajini, kaže da je to nepotreban rat dva bliska naroda, da se radi o narušavanju teritorijalnog integriteta članice UN „što je nedopustivo“, da je to nešto što menja bezbednosnu mapu sveta i da će šire prouzrokovati ekonomske posledice, ali i nešto što je, paradoksalno, dalo infuziju NATO.
„Mi imamo moralno pravo da osudimo ono sve što se smatra narušavanjem teritorijalnog integriteta i patnje civilnog stanovništva, na isti način kao što smo to radili 1999. godine“, naglasio je gost Novog dana, navodeći da smo mi agresiju preživeli.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Smatra da Srbija treba da se pridruži rezolucijama i deklaracijama u UN u kojima osuđuje agresija Rusije. Na pitanje zašto Aleksandar Vučić razvlači pitanje svoje kandidature, Ponoš smatra da je to zato što želi da homogenizuje svoje glasačko telo jer je „SNS u raspadajućem stanju, a članstvo se prepolovilo“. Govorio je o kampanji, LGBT, da li je desničar…
Novi članovi Ponoševog tima su, kako je rečeno nešto ranije, dr Dragan Delić i Gordana Matković, a pre njih je objavljeno da su članovi i reditelji Siniša Kovačević i Srđan Dragojević.
Ponoš kaže da je želeo da pokaže kako treba da se obavlja funkcija predsednika – da on treba da poštuje Ustav i da predsedenik države ne bi trebalo da ima pretenziju da bude pametniji od svih i da bude zadužen za sve, nego da koristeći tu svoju funkciju bude spreman da se savetuje s ljudima koji u određenim oblastima znaju više od njega.
Navodi da on, zahvaljujući svom profesionalnom iskustvu, poznaje nešto bolje oblasti kao što su bezbednost i spoljni poslovi. „Što se ostalog tiče, ja sam kao i ostali. Što se tiče zdravstva – ja sam kao i ostali – pacijent, što se tiče obrazovanja – ja sam đak ili otac đaka… I mislim da je dobro da se konsultujem sa onima koji mnogo bolje to znaju od mene“, istakao je gost Novog dana.
Osim Kovačevića, Dragojevića, Gordane Matković, prof. Dragana Delića, pomenuo je i genetičara Miodraga Stojkovića, akademika Dušana Teodorovića, profesora Čedomira Čupića.
Ponoš kaže da tu nije kraj spiska i da će još imena biti u narednih par dana, „ali ne previše“. To su ljudi čija spremnost da mi pomognu meni imponuje, dodao je.
Upitan šta će biti zadatak akademika Teodorovića – rekao je visoko obrazovanje i nauka. „Nešto u čemu je on veoma ostvaren, on je sve svetsko ime i bilo bi šteta ne koristiti spremnost tog čoveka da pomogne ovoj državi i ovoj naciji“.
Upitan o genetičaru Stojkoviću, Ponoš je rekao da se on ostvario u nauci, ali i u planiranju porodice. On je praktično oteran (u Ameriku), ali on je i srcem i dušom i umom ovde i on itekako želi dobro ovom narodu i spreman je da pomogne gde god da jeste, on i sada dolazi da ovde predaje, kaže Ponoš.
Gost Novog dana otkrio je da će u njegovom timu biti i profesor FPN Čedomir Čupić. „On čovek koji svakako ima šta da kaže o borbi protiv korupcije, nesumnjiv autoritet, čovek od ugleda, autoriteta i velika mi je čast što je izrazio spremnost da mi pomogne“, naglasio je.
Nepotreban rat, narušavanje teritorijalnog integriteta članice UN
Upitan o Ukrajini, kaže da je to je nepotreban rat, između dva bliska naroda koja dele sličan identitet i istoriju, zajednički život decenijama. Tu se lome sukobi i onih koji ne žive na tom prostoru, a ruši se teritorijalni integritet zemlje članice UN što je nedopustivo, rekao je sagovornik N1. Smatra da će sve to prouzrokovati probleme, bar ekonomske, šireg dela sveta i da je to nešto što menja bezbednosnu mapu sveta, posebno u ovom našem delu.
I to je, kako je rekao – infuzija NATO-u. „Paradoksalno, ova intervencija Rusije je dala dobar razlog NATO-u da postoji, kao što je bila i agresija na Srbiju“, naveo je on. Na kraju krajeva, to je nešto što je ujedinilo zapadni svet oko svega toga, dodao je.
Srbija je stavljena u nezgodan položaj, kaže on, dodajući da je Srbija sticajem okolnosti, ali i raznim iznudicama i lošom spoljnom i energetskom politikom u poslednje vreme došla u energetsku zavisnost od Rusije „i to je veoma delikatno“.
Postoje, naravno i drugi razlozi zbog kojim moramo biti pažljiviji, a to je ta pozicija koju Rusija ima na temu Kosova u SB UN, ali s druge strane i ovo što se dešava u Ukrajini ipak oštećuje kredibilitet Rusije da nam pomaže, što ne znači da neće, kaže Ponoš. On navodi da je Srbija već pod pritiskom raznih deklaracija, izjava, veliki je to izazov…
„Mislim da je ovaj režim dosta štete napravio režimskom propagandnom koja je takva da se sada pere od nje. jedan umeren ton, razuman ton. Mi imamo moralno pravo da osudimo ono sve što se smatra narušavanjem teritorijalnog integriteta i patnjama civilnog stanovništva, na isti način kao što smo to radili 1999. godine“, naglasio je gost Novog dana.
Ono što se nama desilo 1999. godine ne može da zaslužuje podršku i aplauz, to mora da se kaže da nije u redu i da to mora da se zaustavi, navodi Ponoš. On kaže da je verovatno Srbija u situaciji da ponudi neke dobre usluge, dodajući da je Beograd sigurno primerenije mesto za pregovore nego Minsk. Beograd ima i treba da ima dobre odnose i sa Moskvom i sa Kijevom i treba da ponudi sve što može da taj sukob uđe u mirnu fazu, svaki sukob se uvek završava nekim pregovorima, istakao je.
Vojna neutralnost Ukrajine je nešto što bi mnogi mnogo radije sada videli nego ovo što imamo, kaže Ponoš. „Da je proklamovana, dogovorena od vlasti u Ukrajini – sve bi bilo bolje nego ovo sada“, kaže on.
Ponoš smatra da Srbija ne može slepo da sledi politiku uvođenja sankcija, naročito zbog toga što je imala to iskustvo i što svi znamo da se one najviše prelome preko leđa običnog stanovništva – bez obzira što se kaže da je to usmereno na rušenje neke vlasti. „Sankcije nisu human način da se stvari reše, mi imamo to iskustvo iz prve ruke, i imamo pravo zato da govorimo i o tome kakav efekat mogu da proizvedu, ali stav saopšten pre nekoliko dana uvek ostavlja preispitivanje ako se situacija na terenu menja, ako ima sve više žrtava, ako ima sve više kolateralne štete, uključujući i nepotrebne žrtve.
Naravno sve to treba da se preispituje. I da se gleda kako i ostatak sveta gleda na to, nije ostatak sveta samo Brisel, mada je važno kako okruženje kom mi pripadamo gleda na tu stvar. UN su dosta važna pozornica i tu treba osmatrati kako svet diše. ne može Srbija biti van sveta, ali itekako mora da vodi računa o svojim specifičnim, nacionalnim, bezbednosnim i ekonomskim interesima“, rekao je.
Na pitanje da li Srbija to radi, Ponoš kaže da se nada ali i da se, istovremeno, plaši da vlast gleda na ukrajinsku krizu kao na „izborni čip“. Ona (kriza) ima razne implikacije na Srbiju, a to se koristi kao platforma za izbornu priču – da su obezbedili dovoljno pirinča i soli, a sve da bi se predstavio (Vučić) kao šef države koji će konačno ujediniti naciju, nakon što je 10 godina razjedinjavao, i formiraće to raspoloženje zato što nam preti rat, kaže gost N1.
Aktuelni režim želi da nametne tu temu o pirinču, da zaboravimo šta se dešava, šta je sa cenama, sa urušenim institucijama, sa medijskim slobodama, smatra on.
Na pitanje da li Srbija sme da bude nesvrstana u ovoj situaciji, on kaže da Srbija, zbog dobrih odnosa sa dve zemlje, posebno sa Moskvom, treba da ponudi dobre usluge, ali to ne znači da ne treba jasno i glasno da kaže da je narušavanje teritorijalnog integriteta nešto što ne podržava i osuđuje, jer imamo moralno pravo da to kažemo jer smo to preživeli. Na pitanje da li Srbija treba jasno da osudi agresiju Rusije, Ponoš kaže da „u takvim deklaracijama ili rezolucijama koje će se pojaviti u Generalnoj skupštini, u kojima će se stvari nazvati pravim imenom – Srbija treba da se pridruži takvim deklaracijama“.
„Vučićeva drama – jer im se prepolovilo članstvo“
Izborna kampanja, kaže, ide uz sve probleme i medijske restrikcije. Navodi da ide na teren i ljudima odgovara na pitanja da znaju za šta da glasaju, navodeći da on ne radi kao ova vlast – da jedno priča pre izbora, drugo posle.
Na pitanje šta misli o tome što predsednik „razvlači“ pitanje svoje kandidature, čak je i stavljajući pod znak pitanja, Ponoš kaže da je to samo jedna drama koja se redovno igra, koja služi za homogenizaciju SNS koja je, kako kaže, u raspadajućem stanju, da se članstvo prepolovilo, da im otkazuju im poslušnost odbori… „Ta priča o 700.000 nije ni bila, bilo ih je 640.000, sad ih ima 320.000, radili su anketiranje, znaju čim raspolažu i znaju da situacija nije dobra. To nije za zanemarivanje i dalje je to to razgranatija partija u Srbiji, na kraju krajeva – oni jako dobro znaju tehnologiju vlasti. Ali stvari ne stoje dobro“, kaže Ponoš na pitanje odakle zna da se članstvo SNS prepolovilo.
Ponoš „NATO general“ zbog škole, a Mojsilovića „slao Vučić“
Ponoš navodi da SNS radi istraživanje ovih dana koji bi trebalo da pokaže kakav bi rezultat bio u drugom krugu i kaže da ta činjenica dosta govori. Ponoš navodi da još nije dobio poziv RTS-a da gostuje.
Upitan o naslovima u tabloidima da je „NATO general“, da je „topio tenkove“, da ima hrvatski pasoš i sl, Ponoš kaže da su oni radili istraživanje o tim temama i da se pokazalo da „taj set, koji je izmišljen još kod Šešelja u stranci“ – da je istraživanje „verovatno pokazalo da još nisam uspeo da razbijem tu priču kod neutralnog glasačkog tela o NATO, sve ostalo im je puklo“.
„Što se tiče NATO imao sam samo dva dodira – jedan je školski, a drugi što sam sarađivao sa komandom Kfora, što jeobaveza načelnika Generalštaba, u interesu bezbednosti našeg stanovništva na KiM. A mislim da je korisno da se uporedi nivo i intenzitet kontakata sa NATO snagama našeg načelnika Generalpštaba (Milana Mojsilovića) koji je četiri godine proveo u Briselu, kao vojni predstavnik Srbije u NATO i tamo ga je poslao Aleksandar Vučić i kad se vratio postavio ga je za načelnika Generalštaba“, istakao je. On je tamo naučio nešto jako korisno, a znaju i oni koji mene napadaju da sam i ja naučio dosta korisnog i znaju da je to bezvezni napad, istakao je Ponoš.
Upitan da li očekuje još jače napade narednih dana, kaže da je spreman. Podsetio je i da se vlast opekla o ono da je Krajišnik, pa su od toga odustali. A jesam Krajišnik, naveo je.
Ponoš kaže da ne može da ga uvredi ono što nije istina, a da ga je najviše brinulo kako će njegovo dete da reaguje.
„Mislim da sam centrista, možda konzervativniji“
Na pitanje da li je desničar, kaže da ne podilazi glasačkom telu ni levo ni desno, i da misli da je centrista. U pogledu socijalnih prava i socijalno odgovorne države, ja sam levo od centra, tako me formirala porodica u kojoj sam odrastao, a u pogledu interesa nacije i bezbednosti, odbrane i identiteta, tu sam desno – tako me formirala moja profesija, kaže gost Novog dana.
Navodi ni da savetnike nije birao po ideološkim uverenjima već po stručnosti, da mnogi od njih imaju potpuno drugačija uverenja, ali da je spreman da razgovara sa svima.
Kaže da je možda konzervativniji, a po pitanju LGBT populacije – kaže da predsenik države nema ovlašćenja da nešto ospori i da je spreman da razgovara sa ljudima koji su u stanju da ga razuvere i pomere moja uverenja. „I to što sam izjavio, bilo je vodeći računa o interesu dece, a ne nečega drugog i mislim da je vrhunska stvar kako to izgleda iz perspektive deteta, ne da li je okruženjo ljubavlju roditelja, već kako će sredina reagovati i da li će imati zbog tog problema“, rekao je i dodao da ga je ta cela stvar zaintrigirala, da je razgovarao o tome sa psiholozima i da su mu rekli da to nije tako jednostavna stvar.
Spreman sam da čujem, saslušam i budem u službi nacionalnih interesa i ljudi koji žive u ovoj zemlji, da ih predsednik ne deli, već da bude pomirljiv, naveo je. Kampanju je počeo na Kosovu, i kaže da to govori o tome kakav odnos ima o nacionalnom identitetu. Ja sam rekao da ću poštovati sve članove Ustava, uključujući i Preambulu, rekao je i dodao da na Kosovu započeo i profesionalnu karijeru i da za razliku od predsednika, tamo uvek može da ode.
Pokušaću da doprem do što više glasača narednih nedelja, i kroz medijske nastupe i kroz rad na terenu, da ljudi čuju šta je na „meniju“, bez podilaženja pričaću tu moju priču, rekao je Ponoš i ocenio da je režim nervozan ne samo zbog toga što neopredeljeno glasačko telo reaguje na njega, već i njihovo.
(N1)
